Пређи на садржај

Анкиринско понављање

С Википедије, слободне енциклопедије
Анкиринско понављање
Фрагмент домена анкирина Р који се везује за мембрану .[1]
Идентификатори
СимболАнк
ПфамПФ00023
ИнтерПроИПР002110
СМАРТСМ00248
ПРОСИТЕПДОЦ50088
СЦОП1аwц
СУПЕРФАМИЛY1аwц

Анкиринско понављање је 33 дуг мотив протеина који се састоји од два алфа хеликса раздвојена петљама. Приви је откривен у сигналним протеинима квашћаном Cdc10 и Дрозофилиним Ноч протеинима. Анкиринско понављање посредује протеин-протеин интеракције. Оно се убраја у најчешће структурне мотиве код познатих протеина. Ови мотиви су јављају код протеина бактерија, архаја, и еукариота, али су најприсутнији код еукариота. Протеини са анкиринским понављањима углавном нису заступљени код вируса. Они је јављају међу поксвирусима. Већина протеина који садрже овај мотив имају четири до шест понављања, мада протеин по коме је мотив добио име, анкирин, садржи 24. Највећи познати број понављања је 34, у протеину који изражава Giardia lamblia.[2]

Анкиринска понављања су један од најчешћих природних мотива у протеин–протеин интеракцијама. Она се јављају у великом броју функционално различитих протеина код еукариота. Постоји могућност је да је неколико познатих примера код прокариота и вируса резулт хоризонталног трансфера гена.[3]

Људски протеини који садрже овај мотив[уреди | уреди извор]

ABTB1; ABTB2; ACBD6; ACTBL1; ANK1; ANK2; ANK3; ANKAR; ANKDD1A; ANKFY1; ANKHD1; ANKIB1; ANKK1; ANKMY1; ANKMY2; ANKRA2; ANKRD1; ANKRD10; ANKRD11; ANKRD12; ANKRD13; ANKRD13A; ANKRD13B; ANKRD13C; ANKRD13D; ANKRD15; ANKRD16; ANKRD17; ANKRD18A; ANKRD18B; ANKRD19; ANKRD2; ANKRD20A1; ANKRD20A2; ANKRD20A3; ANKRD20A4; ANKRD21; ANKRD22; ANKRD23; ANKRD25; ANKRD26; ANKRD27; ANKRD28; ANKRD30A; ANKRD30B; ANKRD32; ANKRD33; ANKRD35; ANKRD36; ANKRD36B; ANKRD37; ANKRD38; ANKRD39; ANKRD40; ANKRD41; ANKRD42; ANKRD43; ANKRD44; ANKRD45; ANKRD46; ANKRD47; ANKRD49; ANKRD5; ANKRD50; ANKRD52; ANKRD53; ANKRD54; ANKRD55; ANKRD56; ANKRD57; ANKRD58; ANKRD6; ANKRD7; ANKRD9; ANKS1A; ANKS3; ANKS4B; ANKS6; ANKZF1; ASB1; ASB10; ASB11; ASB12; ASB13; ASB14; ASB15; ASB16; ASB2; ASB3; ASB4; ASB5; ASB6; ASB7; ASB8; ASB9; ASZ1; BARD1; BAT4; BAT8; BCL3; BCOR; BCORL1; BTBD11; C20orf12; C20orf86; C21orf99; C7orf7; CAMTA1; CAMTA2; CASKIN1; CASKIN2; CCM1; CDKN2A; CDKN2B; CDKN2C; CDKN2D; CENTB1; CENTB2; CENTB5; CENTG1; CENTG2; CENTG3; CLIP3; CLIP4; CLPB; CTGLF1; CTGLF2; CTGLF3; CTGLF4; CTGLF5; CTTNBP2; DAPK1; DDEF1; DDEF2; DDEFL1; DGKI; DGKZ; DP58; DYSFIP1; EHMT1; EHMT2; ESPN; FANK1; FEM1A; FEM1B; GABPB2; GIT1; GIT2; GLS; GLS2; HACE1; HECTD1; IBTK; ILK; INVS; KIDINS220; KRIT1; LOC348840; LOC554226; LRRK1; MAIL; MGC26718; MGC29891; MIB1; MIB2; MPHOSPH8; MTPN; MYO16; NFKB1; NFKB2; NFKBIA; NFKBIB; NFKBIE; NFKBIL1; NFKBIL2; NOTCH1; NOTCH2; NOTCH3; NOTCH4; NRARP; NUDT12; OSBPL1A; OSTF1; PLA2G6; POTE14; POTE15; POTE8; PPP1R12A; PPP1R12B; PPP1R12C; PPP1R13B; PPP1R13L; PPP1R16A; PPP1R16B; PSMD10; RAI14; RFXANK; RIPK4; RNASEL; SHANK1; SHANK2; SHANK3; SNCAIP; TA-NFKBH; TEX14; TNKS; TNKS2; TNNI3K; TP53BP2; TRP7; TRPA1; TRPC3; TRPC4; TRPC5; TRPC6; TRPC7; TRPV1; TRPV2; TRPV3; TRPV4; TRPV5; TRPV6; UACA; USH1G; ZDHHC13; ZDHHC17;

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ PDB: 1Н11​; Мицхаелy П, Томцхицк ДР, Мацхиус M, Андерсон РГ (2002). „Црyстал струцтуре оф а 12 АНК репеат стацк фром хуман АНК1”. ЕМБО Ј. 21 (23): 6387—96. ПМЦ 136955 Слободан приступ. ПМИД 12456646. дои:10.1093/ембој/цдф651. 
  2. ^ Мосави L, Цамметт Т, Десросиерс D, Пенг З (2004). „Тхе анкyрин репеат ас молецулар арцхитецтуре фор протеин рецогнитион”. Протеин Сци. 13 (6): 1435—48. ПМЦ 2279977 Слободан приступ. ПМИД 15152081. дои:10.1110/пс.03554604. Архивирано из оригинала 07. 09. 2004. г. Приступљено 08. 07. 2012. 
  3. ^ Борк П (1993). „Хундредс оф анкyрин-лике репеатс ин фунцтионаллy диверсе протеинс: мобиле модулес тхат цросс пхyла хоризонталлy?”. Протеинс. 17 (4): 363—74. ПМИД 8108379. дои:10.1002/прот.340170405. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ankirinsko_ponavljanje&oldid=26727864”