Пређи на садржај

Аортобифеморална заобилазница

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Аортобифеморална заобилазница
СинонимиАортобифеморал Бyпасс
Специјалностваскуларна хирургија

Аортобифеморална заобилазница или аортобифеморални бајпас (акроним АБФБ) је, још увек најчешћа, хируршка реконструктивна васкуларна процедура која се користи у лечењу аортолијачне оклузивне болести (од непосредно испод бубрежних артерија до феморалних артерија у препонама), јер је најбоља опција за поновно успостављање проток крви у феморалној (бутној) артерији ноге. Тако је посљедњих 40 година аортобифеморална заобилазница издржала тест времена и постала једна од стандардна метода примарног хируршког лечења аортоилијачне оклузивне болести, коју користи већина васкуларних кирурга у више од 90% таквих болесника. Иако се у почетној фази премене ова метда користила искључиво једнострано за реконструкцију илијакалних крвних судова, тренутно је пожељна примена обостране или аортобифеморалне заобилазнице, јер је истраживањима утврђено да болест са контралатерална стране обично напредује, тако да уградња билатерални заобилазнице елиминише у будућности ревизију једнострано уграђене заобилазнице.[1][2][3]

Међутим, постоји још један поступак као алтернатива аортобфеморалној заобилазница, а то је аксилобифеморална заобилазница који се се примењује у одређеним случајевима, када је контраиндикована примена аортобифеморалне заобилазнице.[4][5]

Индикације[уреди | уреди извор]

Индикације за аортобифеморални бајпас укључују седећа стања:[6][7][8]

  • Атеросклероза трбушне аорте или илијачних артерија,[9]
  • Присутност тешких клаудицацијских симптома.[10]
  • Импотенција
  • Незарастајући чиреви (улцерације) на доњим удовима.
  • Анеуризме аорте које укључују илиачне артерије за које се аортоилијаћна заобилазница не може сигурно извршити.[11]
  • Акутна оклузија трбушне аорте
  • Критична исхемија удова

Поступак се може комбиновати с реваскуларизацијом бубрежне артерије или супериорном реваскуларизацијом мезентеричне артерије ако су у тим висцералним крвним судовима присутне симптоматске стенозе.[1][2][3]

Контраиндикације[уреди | уреди извор]

Будући да интервенција захтева општу анестезију и представља обиман и сложен захват, контраиндикована је код пацијената:

  • који су јако стари,
  • слаби и неподобни за операцију,
  • који болују од симптоматске срчане болести,
  • који су недавно доживели мождани удар или инфаркт миокарда,
  • требају опсежну преоперативну обраду.

Особе које имају деформисан трбух (нпр након претходне колостомије), ретроперитонеалну фиброзу или потковичаст бубрег треба пажљиво обрадити; а операција може бити врло захтевна у тим условима и често је повезана с великим губитком крви.[1][2][3]

Пацијенти у крајњим стадијуму бубрежне болести који су на дијализи чине групу високог ризичних пацијената.[12]

Компликације[уреди | уреди извор]

Спектар могућих компликација ране након аортобифеморална заобилазницаје широк је и обухвата:

  • хеморагијске (хематом ране, спољашње крварење),
  • лимфатичне (лимфокела, лимфокутана фистула),
  • инфективне (површна или дубока инфекција ране),
  • „механичке” компликације, типа дехисценције (обично парцијална сепарација девитализованих ивица ране, примарно неинфективне етиологије).

Сви наведени проблеми ометају и успоравају зарастање ране и урастање графта, продужавају и поскупљују болничколечење, могу наметнути хируршку ревизију.

Неретко компликације се клинички манифестују тек по отпусту из болнице и могу представљати разлог за рехоспитализацију.

У рукама искусних хирурга смртност од аортофеморалног бајпаса је 2—5%. У болницама у којима се операција не обавља редовно смртност је много већа.

Најчешћи узроци смрти након операције су периоперативни инфаркт миокарда (MI) и мождани удар. Остали узроци смрти укључују отказивање функције бубрега и престанак дисања. Након 5 година смртност је 25—30%; а након 10 година смртност је 50%.[1][2]

Прогноза[уреди | уреди извор]

Бројне студије откриле су да се дугорочна пролазност аортофеморалног бајпаса — трансплантата, креће од 91% у 5 година до 80% у 10 години након интервенције.[13]

Стопа пролазности заобилазнице је нижа ако се поступак изводи код пацијената са исхемичном болести у мировању, улцерацијама на прстима или са постојећом хроничном болешћу.

Иако су жене обично са мањим крвним судовима, нема доказа да су резултати поступка код жена лошији него код мушкараца.[1][2][3]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Зеленоцк ГБ, Хубер ТС, Мессина ЛМ, ет ал. Мастерy оф Васцулар анд Ендовасцулар Сургерy. Пхиладелпхиа: Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс; 2006.
  2. ^ а б в г д Асцхер Е, Ед. Хаимовици'с Васцулар Сургерy. 6тх ед. Цхицхестер, Унитед Кингдом: Wилеy-Блацкwелл; 2012.
  3. ^ а б в г Цроненwетт ЈЛ, Јохнстон КW, Едс. Рутхерфорд'с Васцулар Сургерy. 8тх ед. Пхиладелпхиа: Саундерс; 2014.
  4. ^ Ал-Wахби А. Аxиллофеморал бyпасс wитх лоцал анестхесиа: а wаy форwард то енабле лимб салваге ин хигх-риск патиентс. Лоцал Рег Анестх. 2010;3:129–132.
  5. ^ Берглунд Ј, Бјöрцк M, Елфстрöм Ј, СWЕДВАСЦ Феморо-поплитеал Студy Гроуп (Април 2005). "Лонг-терм Ресултс оф Абове Кнее Феморо-поплитеал Бyпасс Депенд он Индицатион фор Сургерy анд Графт-материал". Еуропеан Јоурнал оф Васцулар анд Ендовасцулар Сургерy. 29 (4): 412–418.
  6. ^ Цреагер МА, Либбy П. Болести периферних артерија. У: Манн DL, Зипес ДП, Либбy П, Боноw РО, Браунwалд Е, едс. Браунwалдова болест срца: Уџбеник кардиоваскуларне медицине, 10. изд. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2015: Поглавље 58.
  7. ^ Неwбy ДЕ, Грубб НР, Брадбурy А. Кардиоваскуларне болести. У: Wалкер БР, Цолледге НР, Ралстон СХ, Пенман ИД, едс. Давидсонова начела и пракса медицине, 22. изд. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Цхурцхилл Ливингстоне; 2014 .: поглавље 18.
  8. ^ Друштво за васкуларну кирургију Група за писање доњих екстремитета; Цонте МС, Помпоселли ФБ, ет ал. Друштво за васкуларну кирургију смјернице за атеросклеротску оклузивну болест доњих екстремитета: лијечење асимптоматске болести и клаудикације. Ј Васц Сург, 2015; 61 (3 допуна): 2С-41С. ПМИД: 25638515 www.нцби.нлм.них.гов/пубмед/25638515.
  9. ^ „АОРТОБИФЕМОРАЛНА ПРЕМОСНИЦА: КИРУРГИЈА, ПОСТУПАК I КОМПЛИКАЦИЈЕ - WЕЛЛНЕСС - 2021”. светздравља (на језику: хрватски). Приступљено 2021-01-29. 
  10. ^ Рооке ТW, Хирсцх АТ, Мисра С, ет ал. Лијечење болесника с болестима периферних артерија (компилација АЦЦФ / АХА смјерница за 2005. и 2011. годину): извјешће Америчке фондације за кардиологију (Америцан Цоллеге оф Цардиологy Фоундатион). Ј Ам Цолл Цардиол, 2013 61 (14): 1555-1570. ПМИД: 23473760 www.нцби.нлм.них.гов/пубмед/23473760.
  11. ^ Кинлаy С, Бхатт DL. Лијечење некоронарне опструктивне васкуларне болести. У: Манн DL, Зипес ДП, Либбy П, Боноw РО, Браунwалд Е, едс. Браунwалдова болест срца: Уџбеник кардиоваскуларне медицине, 10. изд. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2015: Поглавље 60.
  12. ^ Рао А, Балдwин M, Цорнwалл Ј, Марин M, Фариес П, Воуyоука А. Цонтемпорарy оутцомес оф сургицал ревасцуларизатион оф тхе лоwер еxтремитy ин патиентс он диалyсис. Ј Васц Сург. 2017 Јул. 66 (1):167-177.
  13. ^ Бијели ЦЈ. Ендоваскуларно лијечење болести периферних артерија. У: Цреагер МА, Бецкман ЈА, Лосцалзо Ј, едс. Васкуларна медицина: пратилац Браунwалдове болести срца, 2нд ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2013 .: Поглавље 20.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Aortobifemoralna_zaobilaznica&oldid=27448440”