Аргус (музичка група)

Аргус (бенд)
Музички рад
Активни период	1996—2005, 2007—2010
Оснивање	фебруар 1996. (Параћин, СР Србија, СРЈ)
Жанрови	Панк, Алтернативни рок, Психоделични рок, Арт рок

Аргус је српски рок бенд који је основао 1996. године у Параћину мултимедијални уметник, гитариста и певач Бранко Радаковић Бане.

Рани период рада

1996—2000.

Први јавни наступ пред већим бројем посетиоца група је имала 26. априла 1996. године у основној школи Радоје Домановић у којој је Бранко Радаковић Бане тада похађао седми разред.

На том наступу су поред њега свирали још и Марко Томић (гитара и други вокал), Бојан Прокић Прока (бас) и Ненад Стојановић Шена (бубњеви). Имали су већ тада своје песме и извели их заједно са обрадама.

Жанр који су свирали био је панк.

Концерт је након неког времена прекинуо тадашњи директор школе јер му је вероватно све то звучало превише гласно и бунтовно. Бенд се са разним забранама сусретао и после тог школског концерта због чега су морали из све снаге да се боре за своје позиције.

После те свирке Банета напуштају дотадашњи чланови. Ова постава оставила је, поред тог концерта, и демо снимке који су настајали на пробама и у скромној кућној продукцији. Бане је и пре тога практиковао да све што је могуће забележи, како се не би заборавило. То је и наставио да чини, те је у периоду од 1996. године до 2000. године снимљен прегршт ауторских демо албума, а Бане је у том раздобљу написао на стотине својих песама. Паралелно је и цртао и сликао и био продуктиван и на том пољу.

Са великим бројем тадашњих тинејџера који су свирали је сарађивао али је само са малим бројем успевао да оствари успешну сарадању.

До краја 1996. године једна од постава која је често јавно наступала сачињавали су поред Банета и Далиборка Лазић Бока (други главни вокал), Јован Јовановић Јоца (бас гитара) и Бранислав Анђелковић Бане (бубњеви). Међутим и ова екипа се распада, а једну од постава која се усталила 1997. године поред Банета, који је у тој фази одлучио да не буде више главни певач, чинили су Драган Стеванић Дракче (вокал), Олег Брнић (бас гитара) и Бобан Токић Токица (бубњеви). Константно су имали свирке и стекли велики број фанова. На свакој од њих долазило је до шутки и хистерије. Постали су права концертна тинејџерска атракција.

У тој фази свирају мелодични панк рок.

Иако су и више него добро спремили дугосвирајући ауторски материјал за албум и планирали да га у лето 1998. године сниме у студију, до тога није дошло. Једини разлог је био недостатак финансија. Успешни концертни трио функционисао је до марта 1999. године.

1998. године Дракче прелази на бас гитару, пошто из бенда излази Олег. То нимало није пореметило групу и настављају са вежбањем и концертима. Готово да није било места на коме нису свирали у Параћину, а наступили су и у Ћуприји на великом рок спектаклу Роцк спој '98. који је одржан 26. августа 1998. године у Моравском парку.

Иако су и више него добро спремили дугосвирајући ауторски материјал за албум и планирали да га у лето 1998. године сниме у студију, до тога није дошло. Једини разлог је био недостатак финансија.

Успешни концертни трио функционисао је до марта 1999. године. Тада на одслужење војног рока одлази Токица и на Банетов наговор Дракче прелази на бубњеве. Њих двојица почели су да увежбавају нове Банетове нумере које су звучале другачије од њихових дотадашњих ствари. Биле су мрачније и компликованије.

У лето 1999. године Бане упознаје клавијатуристу и певача Владана Јовановића Владу са којим почиње често да наступа по локалним кафићима у Параћину. На тим свиркама на репертоару су биле стране и домаће рок обраде. Убрзо почињу и да стварају и увежбавају свој нови ауторски материјал сачињен од Владиних и Банетових ствари, те бенд наставља свој живот са Владом као главним певачем.

Нови члан бенда ускоро постаје и бас гитариста Марко Илић Илке. Ова постава учиниће да бенд постане зрелији.

Први студијски снимци и албум

2000—2002.

Прве озбиљније снимке урадили су у студију "Ход" у Свилајнцу 12. фебруара 2000. године. Тада су снимљене четири музичке нумере и тако је настао мини албум назван "Дисторзија беса". Објављен је самостално у малом тиражу у формату аудио касете.

Бенд је био концертно активан до лета 2000. године. Те године одржане су и две свирке у једној од старих постава, у којој је Дракче свирао бас гитару и певао, Бане свирао гитару, а Токица био за бубњевима, али ова постава тада није могла да се одржи као што је то раније могла.

Када је и Влада отишао у војску, Дракче и Илке нису хтели да наставе са Банетом, те је он чекајући Владу, појачао свој сликарски рад, али и припремао нову поставу бенда у којој је бубњеве свирао Марко Килибарда. Ипак, и та постава није дуго трајала.

Када се Влада вратио из војске 2001. године, након увежбавања материјала са још пар музичара, ипак одлучују да њих двојица сами коначно заврше снимање албума који је назван "Спреман за лет". Издат је самостално исте те године на CD-у. Омот за тај албум дизајнирао је, данас нажалост покојни, Банетов отац, примењени уметник Ненад Радаковић Неша.

У песмама Септембар и Осећај бас гитару је свирао Илија Матић који је већ био на кратко у Аргусу 1996. године и у другој половини 2001 године. Поред тога, он је компоновао инструментал Зелена меланхолија и одсвирао ову композицију на акустичној гитари. Све остало на албуму ауторски припада Влади и Банету.

Због недостатка сталног басисте и бубњара, Влада је заједно са Банетом умиксовао и направио звучну подлогу преко секвенцара који је солидно заменио ове инструменте на неким песмама. Иначе, Влада и Бане су секвенцер користили и раније на свиркама по кафићима.

Готово све нумере са тог албума емитоване су редовно у периоду од 2001. године до 2002. године на Радио Београду 202 у тада тек створеној емисији Демо еxпресс, а на топ листи те емисије издвојиле су се песме Риба и Ходам сам. I многе друге радио станице широм Србије су емитовали нумере са тог албума.

Почетком 2002. године снимају и први спот за песму Победа у продукцији ТВ Сви-Тел. Овај спот је те 2002. године, као и 2003. године константно емитован на тадашњем популарном музичком ТВ каналу МТС, ТВ каналу M, а био је и на топ листи емисије Видеостопер ТВ НС II.

Период након параћинске фазе

2002—2005.

Пошто се 2002. године Бане сели из Параћина за Кикинду, и сарадња са Владом се тада природно угасила.

Бане је покушавао са разним музичарима да окупи поново Аргус, што му је полазило за руком тек понекад. I у Београду и у Кикинди је повремено свирао до 2005. године.

Од људи који су у то време у Кикинди често вежбали са њим вреди споменути бубњара Душана Лињачког са којим нажалост није урађен ниједан аудио запис. Ипак, у Београду Бане је 2004. године успео да сними макси синглове Испод лишћа и Без пара, а 2005. године и сингл под називом Бетон. То је извео у сарадњи са музичарем Дарком Ћосовићем.

Дакле, Аргус је више пута и прекидао са радом од 2002. године јер Бане није могао да нађе сараднике са којима ће у континуитету да ради. Један од разлога је и то што је, у јесен 2002. године почео је да студира Вишу школу ликовних и примењених уметности у Београду, на којој је и дипломирао 2005. године. Међутим, била је и присутна понижавајућа чињеница да су спотови који су рађени од 2004. године били одбијани на ТВ станицама. I поред великог успеха са првим спотом за песму Победа који се одлично котирао пар година, 2004. године долази до велике медијске блокаде. Ниједан спот који је урађен од тада, а урађено их је доста до 2009. године, ниједна битнија ТВ станица није желела да емитује. Ипак, мање ТВ станице нису правиле веће проблеме, те је одређен број спотова могао бити често виђен на пар ТВ канала.

Та честа медијска одбијања, као и немогућност да се организују свирке, смањивале су и вољу и жељу за постојањем бенда, иако креативна страна Аргуса никада није попуштала. Ствар звучи још више иронична када додамо чињеницу да Аргуси имају, између осталог, гомилу потенцијалних хитова и комерцијалних песама, али због немогућности да свој рад представе широј јавности остали су у запећку и многи потенцијални слушаоци остали ускраћени да чују велики број квалитетних песама.

Ипак, 2007. године настаје албум "Недоступна слобода" и то је плод Банетове поновне сарадње са Владаном Јовановићем и Данијелом Кишом који је свирао виолину и са Банетом је сарађивао од 2004. године, а у неким песмама и певао. На том албуму у песми Моја соба, гостује, данас нажалост покојни, чувени бачки гитариста Ратко Ступар.

Тај албум сниман је у веома сиромашној продукцији и због тога не представљају бенд у правом светлу, између осталог и због тога што екипа није функционисала на прави начин, већ су то били покушаји да се по сваку цену настави са радом. На том албуму налазе се и тренутна интересовања сваког од ових музичара, па је он стилски још шаренији од првог студијског албума. Пошто се Бане 2005. године настанио у Бачу, Влада и даље живео у Параћину, а Данијел у Кикинди, пројекат је тешко могао да опстане, па је 2008. године након снимања сингла Тренутак који су урадили сами Влада и Бане, Аргус престао још једном са постојањем. Постојао је договор и да се снима албум у лето исте те 2008. године, пошто се нагомилао велики број песама које никада нису реализоване у студију, али до тога није дошло.

Ипак, у пролеће 2009. године Данијел и Бане снимају две пеме (Твоје очи и Сиве структуре) у Кикинди, а у исто то време у Кикинди Бане са Милошем Милекићем снима још једну песму названу Крај. У лето те године Бане је са Владом у његовом студију у Параћину реализовао две потпуно нове песме међу којима се издвојила Можда је ово довољно. У јесен је потом сам у Бачу миксовао одређен број песама и све те песме објављене су исте године на албуму који је назван по истоименој песми Можда је ово довољно.

Токица у лето 2010. године окупља још једном стару поставу која је концертно била најуспешнија и која није заједно свирала десет година. 11. августа одржали су свирку у кафе бару Масон у Параћину која је одлично прихваћена. У саставу Драган Стеванић Дракче (вокал и бас), Бранко Радаковић Бане (соло и ритам гитара) и Бобан Токић Токица (бубњеви) имали су наступ од сат времена и звучали као да нису никада ни престајали да свирају. I поред чињеница да је Дракче свирао само бубњеве од 1999. године по локалним параћинским кафићима, тако да бас од тада није свирао, а није ни певао (осим на једине две свирке 2000. године које су Аргуси у овој постави имали), док је Бане веома ретко као музичар наступао уживо од 2000, као и Токица, свирка је одрађена професионално. Показало се да их се стара публика ужелела, а и да имају нове млађе слушаоце.

2011. године издат је живи албум Живи трагови на коме је представљен део са већ поменуте свирке која се десила 11. августа 2010. године, а бенд је те 2011. године са песмом Тренутак уврштен на компилацији Дарк Сцене вол. 12 коју је издала новосадска издавачка кућа Дарк: Сцене Рецордс

Поред тога, Бане је, између осталог, 2011. године завршио дугометражни документарни филм Било једном у Параћину у коме је истакао параћинске ауторске рок групе које су оставили траг и ван Параћина. Између осталог, приказао је и део рада свог бенда Аргус.

Документарац је премијерно приказан 7. маја 2012. године у Дворани културног центра, у Београду, на Међународном фестивалу документарног филма Белдоцс.

Занимљивости

У међувремену Радаковић је прерастао у једног од најпродуктивнијих ауторских редитеља на Балкану и нанизао велики број култних филмова од којих су многи приказивани и награђивани у целом свету и код нас.

Како је у тинејџерским и постинејџерским данима био хиперпродуктиван у рок музици и ликовном раду, тако је од своје 24. године постао хиперпродуктиван на филмском плану и та хиперпродуктивност га држи до данас.

Вероватно засићен и од проблема на које је наилазио као рок музичар, сигурније уточиште је нашао у филму од 2006. године. Владан Јовановић му је компоновао музику за нека остварења, а у неким његовим филмовима се налазе и нумере које су се нашле и на албумима Аргуса из те декаде. Неки од најуспешнијих филмских наслова, где су њих двојица сарађивали и на тај начин су: Путоказ за живот који не постоји из 2007. године, Слобода и перформанс из 2008. године, Илузија из 2009. године и Поздрав видео касетама! из 2010. године.

Фебруара 2008. године Бане и Влада снимили су заједно и филм Репортажа о два уметника у коме уједно и глуме. Филм је из постпродукције изашао тек марта 2009. године.

Са још неколико чланова из групе Бане је сарађивао у раду на неким својим филмова. Данијел Киш му је глумио у филмовима Лице истине из 2007. године и Скривена пројекција из 2009. године, а појављује се на кратко и у филму Слобода и перформанс из 2008. године.

Одличну главну ролу у филму Илузија из 2009. године одиграо је и у пар наврата повремени члан групе Илија Матић, док је главну ролу у филму Скривена пројекција из 2009. године имао сарадник бенда Милош Милекић.

Бане је, поред тога што се појављивао и као глумац у својим филмовима, глумио и у филмовима других редитеља. Имао је битну ролу у хорору Младена Милосављевића Напрата из 2013. године и главну улогу у трилеру Златка Милошева Лака лова из 2017. године, а појавио се и у документарцу Бориса Малагурског Тежина ланаца 2 из 2014. године.

Занимљиво је и да се Банетов инструментал Таласи нашао као једина музичка подлога у документарцу Младена Милосављевића Зона шкарт из 2013. године. Паралелно са Аргусом или док бенд паузира Бане је повремено сарађивао и свирао са групама: ЈСЗ (Параћин), Раге унит (Параћин), Фласхбацк (Параћин), Мандраке (Кикинда), Роцк еxпресс (Бач) и Оловни балон (Бач).

Последњу живу свирку за сада, Бане је имао у Бачу 25. новембра 2011. На њој је наступио заједно са Бошком Станојевићем Болетом који је најпознатији као последњи басиста ЕКВ-а.

На наговор музичког критичара Милана Б. Поповића 2013. године Бане је скупио по свом одабиру најбоље снимљене нумере Аргуса реализоване од 2000. године до 2009. године и објавио тако компилацију под називом Скривени трагови. Вест о овој компилацији одјекнула је и више него одлично у целој регији.

2013. године снимио је и вокал за песму Убудуће не причај о будућности коју је написао Милан Б. Поповић. 2014. године Мирослав Дукић Геза (гитариста групе Тако) је за њу направио музику, а Бане је те године урадио и спот за ту нумеру.

Наредне године је та песма објављена на дуплој CD компилацији Хронично неуморни. Све нумере на тој компилацији урађене су на текстове Милана Б. Поповића и издате су у његовој самосталној продукцији.

Бане је крајем 2013. године почео је да ради на још једном музичком документарцу Лимуново дрво који је постао веома популаран у целој регији , а 2015. године Бане се дефинитивно поново одлучио вратити озбиљно ка креирању сопствене ауторске музике, али овога пута као солиста. Већ крајем 2015. године објавио је макси сингл са песмама Део система и Поново ту , а наредне 2016. године сингл Нећу да одем и још један макси сингл са песмама Људи и права и Лажни хероји док у међувремену снима и ствара комплетан нов албум на коме је он, пре свега, главни певач и комплетан аутор музике и текстова. Тај албум би се требао појавити до краја 2017. године. Већина ових песама емитоване су на Радио Београду 1 и Радио Београду 202, а песма Лажни хероји била је и у избору за Сингл године за 2016. годину на Радио Београду 202.

Почетком 2017. године Бане је режирао и спот за песму Слободни загребачких Метессија и Звијезда који је премијерно емитован 26. марта 2017. године на ТВ каналу РТЛ 2 у емисији Топ.хр, а Ренато Метесси и Бане урадили су заједно и дует за песму Свијет се покреће који је објављен 2018. године за загребачку издавачку кућу Даллас Рецордс.

1. децембра 2017. године Бане је потписао уговор са београдском издавачком кућом Метрополис Мусиц, да би 8. децембра 2017. године његов први соло албум Паковање био званично објављен, а исти албум је за исту издавачку кућу одштампан у CD формату 2018. године.

Дискографија

Дисторзија беса (Самостално издање, 2000) мини албум

Спреман за лет (Самостално издање, 2001) албум

Испод лишћа (Самостално издање, 2004) макси сингл

Без пара (Самостално издање, 2004) макси сингл

Бетон (Самостално издање, 2005) сингл

Недоступна слобода (Самостално издање, 2007) албум

Тренутак (Самостално издање, 2008) сингл

Можда је ово довољно (Самостално издање, 2009) албум

Живи трагови (Самостално издање, 2011) ливе албум

Дарк Сцене вол. 12 (Дарк: Сцене Рецордс, 2011) компилацијски албум разних извођача на коме Аргус има учешће са песмом Тренутак

Скривени трагови (Самостално издање, 2013) компилацијски албум са најбољим песмама Аргуса

Хронично неуморни (Самостално издање, 2015) дупли компилацијски албум на коме Бранко Радаковић има учешће са песмом Убудуће не причај о будућности

Део система / Поново ту (Самостално издање, 2015) соло макси сингл Бранка Радаковића

Нећу да одем (Самостално издање, 2016) соло сингл Бранка Радаковића

Људи и права / Лажни хероји (Самостално издање, 2016) соло макси сингл Бранка Радаковића

Паковање (Метрополис Мусиц, 2017, 2018) соло албум Бранка Радаковића

Свијет се покреће (Даллас Рецордс, 2018) сингл дует Бранка Радаковића са Ренатом Метессијем

Спољашње везе

• ПОПБОКС Сцена Аргус
• РОЦКОМОТИВА Старинарница Овако се раније свирало Архивирано на сајту Wayback Machine (23. април 2017)
• Блиц Забава
• МјузНеwс Домаћа сцена
• Траблмејкер Интервју са Бранком Радаковићем Архивирано на сајту Wayback Machine (8. новембар 2017)