Бач

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бач
Mali Bač Orthodox church.jpg
Православна црква у малом Бачу
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Бач
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 5399
 — густина 55/км2
Географске карактеристике
Координате 45°23′19″ СГШ; 19°14′07″ ИГД / 45.3885° СГШ; 19.235333° ИГД / 45.3885; 19.235333Координате: 45°23′19″ СГШ; 19°14′07″ ИГД / 45.3885° СГШ; 19.235333° ИГД / 45.3885; 19.235333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 92 м
Површина 110,6 км2
Бач на мапи Србије
Бач
Бач
Остали подаци
Поштански број 21420
Позивни број 021
Регистарска ознака NS

Бач је градско насеље и седиште истоимене општине у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 5399 становника. Регија Бачка је добила име по овом граду.

Бач је удаљен 22 km од Бачке Паланке, 62 km од Новог Сада, 120 km од Суботице и 140 km од Београда.

Називи[уреди]

Бач је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Bács, нем. Batsch, свк. Báč, лат. Bach.

Историја[уреди]

Грб Бача из 1880. године

Историја Бача почиње још у бронзано доба. У Будимпешти се чува мач из тог периода који је нађен у околини данашњег Бача. Ископине код данашњег Бача из римског периода показују да је ту некада била већа римска насеобина, која је страдала услед насртаја Варвара.

Древни град је дао име целој регији Бачка. Први трагови у писаним изворима о Бачу и подручју око њега потичу још из периода Јустинијана, када господар Цариграда и цар Источног римског царства помиње Бач у свом писму 535. године.

Бач је према неким летописима био и Аварска тврђава (873. године). Реч Бач то управо и значи. У прелазу првог миленијума у други, Бач је већ био изграђен и утврђен град. За време Арпадовића Бач постаје не само црквено седиште надбискупије већ и краљевски град у који долазе племићи и владари на договоре, зборове и скупштине.

У 12. веку Бач бележи велики успон. У том периоду се први пут у писаним изворима помиње моћна тврђава.

У 14. веку су забележени све чешћи упади Турака. Многи походи на Турке су кретали из Бача. У време Мохачке битке и Бач је дао своју коњицу. Међутим, продор Турака није заустављен па Бач, почетком 15. века, након Мохачке битке и пада Београда, бива освојен. Тврђаву Бач је тада доста дуго и успешно бранио српски деспот Стеван Бериславић.

Бач је имао више становништва, занатлија и разних занимања него заједно Сомбор, Суботица, Апатин и Бечеј. Међутим, после Ракоцијеве буне и рушења тврђаве, Бач почиње да губи значај на овом подручју.

У центру Бача, у кући породице Гебауер отворена је прва апотека у Војводини (19. век). Комплетно је очуван улаз са излогом и степениште некадашње апотеке. Такође, за време крсташких ратова у оквиру данашњег фрањевачког самостана била је установљена болница за коју се претпоставља да је била прва у овом делу Европе.

Демографија[уреди]

Етнички састав 1910 [1][уреди]

Немци Шокци Мађари Јевреји Срби
1888 1238 719 30 26

Демографија[уреди]

У насељу Бач живи 4883 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (38,8 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 2103 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је благи пораст у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 5.158
1953. 6.094
1961. 6.321
1971. 5.916
1981. 5.994
1991. 6.046 5.838
2002. 6.087 6.331
2011. 5.399
Етнички састав према попису из 2011.[3]
Срби
  
3.852 71,34 %
Хрвати
  
413 7,65 %
Мађари
  
399 7,39 %
Словаци
  
127 2,35 %
Роми
  
57 1,05 %
Југословени
  
41 0,76 %
Немци
  
31 0,57 %
Црногорци
  
23 0,42 %
Муслимани
  
17 0,31 %
Украјинци
  
9 0,16 %
Буњевци
  
4 0,07 %
Русини
  
4 0,07 %
Македонци
  
2 0,03 %
Руси
  
2 0,03 %
Словенци
  
2 0,03 %
Бошњаци
  
1 0,01 %
Румуни
  
1 0,01 %
остали
  
48 0,89 %
Регионална припадност
  
68 1,26 %
неизјашњени
  
283 5,24 %
непознато
  
15 0,27 %
укупно: 5.399


Фото албум[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka, I. knjiga., Zagreb : Bibliografski zavod d.d., 1925, str. 111.
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. Етничка структура након пописа 2011.
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]

Географске карте[уреди]