Бач

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Бач (вишезначна одредница).
Бач
Православна црква у малом Бачу
Православна црква у малом Бачу
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Аутономна покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Бач
Становништво
Становништво (2011) Пад 5399
Густина становништва 55 ст/km²
Положај
Координате 45°23′19″ СГШ; 19°14′07″ ИГД / 45.3885° СГШ; 19.235333° ИГД / 45.3885; 19.235333 Координате: 45°23′19″ СГШ; 19°14′07″ ИГД / 45.3885° СГШ; 19.235333° ИГД / 45.3885; 19.235333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 92 m
Површина 110,6 km²
Бач на мапи Србије
Бач
Бач
Бач на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 21420
Позивни број 021
Регистарска ознака NS

Бач је градско насеље и седиште истоимене општине у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 5399 становника. Регија Бачка је добила име по овом граду.

Бач је удаљен 62 km од Новог Сада, 140 km од Београда и 120 km од Суботице.

Називи[уреди]

Бач је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Bács, нем. Batsch, свк. Báč, лат. Bach.

Историја[уреди]

Грб Бача из 1880. године

Историја Бача почиње још у бронзано доба. У Будимпешти се чува мач из тог периода који је нађен у околини данашњег Бача. Ископине код данашњег Бача из римског периода показују да је ту некада била већа римска насеобина, која је страдала услед насртаја Варвара.

Древни град је дао име целој регији Бачка. Први трагови у писаним изворима о Бачу и подручју око њега потичу још из периода Јустинијана, када господар Цариграда и цар Источног римског царства помиње Бач у свом писму 535. године.

Бач је према неким летописима био и Аварска тврђава (873. године). Реч Бач то управо и значи. У прелазу првог миленијума у други, Бач је већ био изграђен и утврђен град. За време Арпадовића Бач постаје не само црквено седиште надбискупије већ и краљевски град у који долазе племићи и владари на договоре, зборове и скупштине.

У 12. веку Бач бележи велики успон. У том периоду се први пут у писаним изворима помиње моћна тврђава.

У 14. веку су забележени све чешћи упади Турака. Многи походи на Турке су кретали из Бача. У време Мохачке битке и Бач је дао своју коњицу. Међутим, продор Турака није заустављен па Бач, почетком 15. века, након Мохачке битке и пада Београда, бива освојен. Тврђаву Бач је тада доста дуго и успешно бранио српски деспот Стеван Бериславић.

Бач је имао више становништва, занатлија и разних занимања него заједно Сомбор, Суботица, Апатин и Бечеј. Међутим, после Ракоцијеве буне и рушења тврђаве, Бач почиње да губи значај на овом подручју.

У центру Бача, у кући породице Гебауер отворена је прва апотека у Војводини (19. век). Комплетно је очуван улаз са излогом и степениште некадашње апотеке. Такође, за време крсташких ратова у оквиру данашњег фрањевачког самостана била је установљена болница за коју се претпоставља да је била прва у овом делу Европе.

Демографија[уреди]

У насељу Бач живи 4883 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (38,8 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 2103 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је благи пораст у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 5.158
1953. 6.094
1961. 6.321
1971. 5.916
1981. 5.994
1991. 6.046 5.838
2002. 6.331 6.087
2011. 5.399
Етнички састав према попису из 2011.[2]
Срби
  
3.852 71,34 %
Хрвати
  
413 7,65 %
Мађари
  
399 7,39 %
Словаци
  
127 2,35 %
Роми
  
57 1,05 %
Југословени
  
41 0,76 %
Немци
  
31 0,57 %
Црногорци
  
23 0,42 %
Муслимани
  
17 0,31 %
Украјинци
  
9 0,16 %
Буњевци
  
4 0,07 %
Русини
  
4 0,07 %
Македонци
  
2 0,03 %
Руси
  
2 0,03 %
Словенци
  
2 0,03 %
Бошњаци
  
1 0,01 %
Румуни
  
1 0,01 %
остали
  
48 0,89 %
Регионална припадност
  
68 1,26 %
неизјашњени
  
283 5,24 %
непознато
  
15 0,27 %
укупно: 5.399


Фото албум[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. Етничка структура након пописа 2011.
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Географске карте[уреди]