Пређи на садржај

Архитектонско инжењерство

С Википедије, слободне енциклопедије
Сезар Пелијев Ратнеров атлетски центер користи каблове и јарболе као носиве уређаје.

Архитектонско инжењерство, такође познато као грађевинско инжењерство, инжењерска је дисциплина која се бави технолошким аспектима и мултидисциплинарним приступом планирању, пројектовању, изградњи и раду зграда, као што су анализа и интегрисани дизајн еколошких система (конзервација енергије, ХВАЦ, водовод, осветљење , заштита од пожара, акустика, вертикални и хоризонтални транспорт), структурни системи, понашање и својства грађевинских компонената и материјала и управљање грађевином.[1][2]

Од смањења емисије гасова стаклене баште до изградње отпорних зграда, архитектонски инжењери предњаче у решавању неколико главних изазова 21. века. Они примењују најновија научна сазнања и технологије на дизајнирању зграда. Архитектонско инжењерство као релативно нова лиценцирана професија појавило се у 20. веку као резултат брзог технолошког развоја. Архитектонски инжењери предњаче у две историјски важне области данашњице: (1) брзој напредној рачунарској технологији, и (2) паралелној револуцији која произлази из потребе за стварањем одрживе планете.[3]

Од архитектуре као уметности дизајнерског архитектонског инжењерства, разликује се уметност и наука о инжењерства и грађевинарства онако како се практикује у контексту зграда.[4]

Сродна инжењерска и дизајнерска поља[уреди | уреди извор]

Структурно инжењерство[уреди | уреди извор]

Структурно инжењерство укључује анализу и пројектовање изграђеног окружења (зграда, мостова, носачи опреме, торњева и зидова). Инжењери ове области који концентришу на зграде понекад се неформално називају „грађевинским инжењерима”. Грађевинским инжењерима је неопходна стручност у чврстоћи материјала, структурној анализи и предвиђању структурног оптерећења,[5][6][7] као што су тежина зграде, станара и садржаја, као и екстремни догађаји попут ветра, кише, леда и сеизмичког дизајна конструкција, што се назива земљотресним инжењерством.[8][9][10] Архитектонски инжењери понекад инкорпорирају структуру као један од аспеката свог дизајна; структурна дисциплина, када се практикује као специјалност, блиско сарађује са архитектама и другим инжењерским специјалистима.

Машинско, електрично и водоводно инжењерство (МЕП)[уреди | уреди извор]

МЕП просторија у згради

Специјалности машинства и електротехнике се обично називају машинство, електротехника и водовод, када су инжењери тих области ангажовани на пољу дизајна зграда.[11][12][13] Такође је познато и као „инжењерство грађевинских услуга” у Уједињеном Краљевству, Канади и Аустралији.[14][15][16] Машински инжењери често пројектују и надгледају системе грејања, вентилације и климатизације (ХВАЦ), водовода и кишнице. Дизајнери водовода често користе спецификације дизајна за једноставне системе активне заштите од пожара,[17][18][19] док за сложеније пројекте инжењери заштите од пожара често се одвојено ангажују.[20][21][22] Инжењери електротехнике одговорни су за дистрибуцију електричне енергије у згради, телекомуникације, пожарни аларм, сигнализацију, заштиту од грома и системе управљања, као и системе осветљења

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Арцхитецтурал енгинеер”. МцГраw-Хилл Дицтионарy оф Сциентифиц & Тецхницал Термс, 6Е. 200 — преко Тхе Фрее Дицтионарy. 
  2. ^ „Арцхитецтурал Енгинееринг Институте (АЕИ)”. Америцан Социетy оф Цивил Енгинеерс. Архивирано из оригинала 08. 06. 2019. г. Приступљено 26. 09. 2020. 
  3. ^ „Wхат ис Арцхитецтурал Енгинееринг?”. Цивил, Арцхитецтурал анд Енвиронментал Енгинееринг. Тхе Университy оф Теxас ат Аустин. 
  4. ^ Дефинитион оф арцхитецтурал енгинееринг, Мерриам Wебстер Дицтионарy. https://www.merriam-webster.com/dictionary/architectural%20engineering
  5. ^ ASCE/SEI 7-05 Minimum Design Loads for Buildings and Other Structures. American Society of Civil Engineers. 2006. стр. 1. ISBN 0-7844-0809-2. 
  6. ^ „1.5.3.1”. Eurocode 0: Basis of structural design EN 1990. Bruxelles: European Committee for Standardization. 2002. 
  7. ^ Avallone, E.A.; Baumeister, T. (ур.). Mark's Standard Handbook for Mechanical Engineers (10th изд.). McGraw-Hill. стр. 11—42. ISBN 0-07-004997-1. 
  8. ^ Bozorgnia, Y, Bertero, V, "Earthquake Engineering: From Engineering Seismology to Performance-Based Engineering", CRC Press, 2004.
  9. ^ "Early Finite Element Research at Berkeley", Wilson, E. and Clough R., presented at the Fifth U.S. National Conference on Computational Mechanics, Aug. 4–6, 1999
  10. ^ "Historic Developments in the Evolution of Earthquake Engineering", illustrated essays by Robert Reitherman, CUREE, 1997, p12.
  11. ^ „MEP makes engineering projects faster and reduces cost”. ny-engineers.com. 
  12. ^ Fundamentals of Engineering (4th ed.). National Council of Examiners for Engineering and Surveying. 2000. 
  13. ^ „Mechanical, Electrical and Plumbing” (PDF). Setty.com. Revit MEP:BIM for MEP Engineering. 12. 2. 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 8. 2014. г. 
  14. ^ „Building Services Engineers Bring Buildings to Life”. Chartered Institute of Building Services Engineers. 
  15. ^ „IEA – International Energy Agency”. IEA (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-22. 
  16. ^ „Buildings”. Архивирано из оригинала 2018-05-16. г. Приступљено 2018-05-15. 
  17. ^ [1], "Fire blanket", issued 1953-04-24 
  18. ^ National Fire Protection Association. Technical Committee on Portable Fire Extinguishers. (2013). NFPA 10, Standard for portable fire extinguishers. National Fire Protection Association. ISBN 9781455905683. OCLC 841176546. 
  19. ^ „Fire Restoration Services Phoenix”.  Wednesday, 9 June 2021
  20. ^ „Fire Protection Engineering”. NASA. 18. 12. 2006. Архивирано из оригинала 28. 5. 2010. г. Приступљено 17. 10. 2010. 
  21. ^ Cote, Arthur. „History of Fire Protection Engineering”. Fire Protection Engineering. Архивирано из оригинала 2011-07-11. г. Приступљено 2010-10-17. 
  22. ^ „Historical Sketch of Armour Institute of Technology”. Illinois Institute of Technology. Архивирано из оригинала 2011-07-18. г. Приступљено 2010-10-27. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Hibbeler, R. C. (2010). Structural Analysis. Prentice-Hall.
  • Blank, Alan; McEvoy, Michael; Plank, Roger (1993). Architecture and Construction in Steel. Taylor & Francis. ISBN 0-419-17660-8.
  • Хеwсон, Нигел Р. (2003). Престрессед Цонцрете Бридгес: Десигн анд Цонструцтион. Тхомас Телфорд. ISBN 0-7277-2774-5.
  • Хеyман, Јацqуес (1999). Тхе Сциенце оф Струцтурал Енгинееринг. Империал Цоллеге Пресс. ISBN 1-86094-189-3.
  • Хосфорд, Wиллиам Ф. (2005). Мецханицал Бехавиор оф Материалс. Цамбридге Университy Пресс. ISBN 0-521-84670-6.
  • Блоцклеy, Давид (2014). А Верy Схорт Интродуцтион то Струцтурал Енгинееринг. Оxфорд Университy Пресс ISBN 978-0-19967193-9.
  • Брадлеy, Роберт Е.; Сандифер, Цхарлес Едwард (2007). Леонхард Еулер: Лифе, Wорк, анд Легацy. Елсевиер. ISBN 0-444-52728-1.
  • Цхапман, Аллан. (2005). Енгланд'с Леорнардо: Роберт Хооке анд тхе Севентеентх Центурy'с Сциентифиц Револутион. ЦРЦ Пресс. ISBN 0-7503-0987-3.
  • Дугас, Ренé (1988). А Хисторy оф Мецханицс. Цоуриер Довер Публицатионс. ISBN 0-486-65632-2.
  • Фелд, Јацоб; Царпер, Кеннетх L. (1997). Цонструцтион Фаилуре. Јохн Wилеy & Сонс. ISBN 0-471-57477-5.
  • Галилеи, Галилео. (транслаторс: Цреw, Хенрy; де Салвио, Алфонсо) (1954). Диалогуес Цонцернинг Тwо Неw Сциенцес. Цоуриер Довер Публицатионс. ISBN 0-486-60099-8
  • Кирбy, Рицхард Схелтон (1990). Енгинееринг ин Хисторy. Цоуриер Довер Публицатионс. ISBN 0-486-26412-2.
  • Хеyман, Јацqуес (1998). Струцтурал Аналyсис: А Хисторицал Аппроацх. Цамбридге Университy Пресс. ISBN 0-521-62249-2.
  • Лабрум, Е.А. (1994). Цивил Енгинееринг Херитаге. Тхомас Телфорд. ISBN 0-7277-1970-X.
  • Леwис, Петер Р. (2004). Беаутифул Бридге оф тхе Силверy Таy. Темпус.
  • Мир, Али (2001). Арт оф тхе Скyсцрапер: тхе Гениус оф Фазлур Кхан. Риззоли Интернатионал Публицатионс. ISBN 0-8478-2370-9.
  • Розханскаyа, Мариам; Левинова, I. С. (1996). "Статицс" ин Морелон, Рéгис & Расхед, Росхди (1996). Енцyцлопедиа оф тхе Хисторy оф Арабиц Сциенце, вол. 2–3, Роутледге. ISBN 0-415-02063-8
  • Wхитбецк, Царолине (1998). Етхицс ин Енгинееринг Працтице анд Ресеарцх. Цамбридге Университy Пресс. ISBN 0-521-47944-4.
  • Хоогенбоом П.C.Ј. (1998). "Дисцрете Елементс анд Нонлинеаритy ин Десигн оф Струцтурал Цонцрете Wаллс", Сецтион 1.3 Хисторицал Овервиеw оф Струцтурал Цонцрете Моделлинг, ISBN 90-901184-3-8.
  • Недwелл, П.Ј.; Сwамy, Р.Н.(ед) (1994). Ферроцемент:Процеедингс оф тхе Фифтх Интернатионал Сyмпосиум. Таyлор & Францис. ISBN 0-419-19700-1.
  • „What Is MEP Engineering?”. Reference (на језику: енглески). Приступљено 2019-03-24. 
  • „Guidance for filtration and air-cleaning systems to protect building environments from airborne chemical, biological, or radiological attacks.” (PDF). 2003-04-01. doi:10.26616/nioshpub2003136. 
  • „Efficiency: How we do it”. Google Data Centers. Приступљено 2019-03-24. 
  • Kinney, Larry. New Evaporative Cooling Systems: An Emerging Solution for Homes in Hot Dry Climates with Modest Cooling Loads. Southwest Energy Efficiency Project. 
  • „Migrate from MEP to MEPIT”. www.linkedin.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-03-20. 
  • Portman, Jackie (јул 2014). Building Services Design Management. Oxford:UK: Wiley-Blackwell. ISBN 978-1118528129. 
  • „Accredited Courses”. CIBSE. Приступљено 2022-03-19. 
  • Search All Accredited Programs Архивирано 2011-08-17 на сајту Wayback Machine
  • МцГраил, Давид M. (2007). Фирефигхтинг Оператионс ин Хигх-Рисе анд Стандпипе-Еqуиппед Буилдингс (на језику: енглески). ПеннWелл Боокс. ИСБН 9781593700546. 
  • „Фире Фигхтинг Фоамс”. www.цхемгуард.цом. Приступљено 2019-06-13. 
  • АСЦЕ. (2000). Пре-стандард анд Цомментарy фор тхе Сеисмиц Рехабилитатион оф Буилдингс (ФЕМА-356) (Репорт Но. ФЕМА 356). Рестон, ВА: Америцан Социетy оф Цивил Енгинеерс препаред фор тхе Федерал Емергенцy Манагемент Агенцy.
  • АТЦ. (1985). Еартхqуаке Дамаге Евалуатион Дата фор Цалифорниа (АТЦ-13) (Репорт). Редwоод, ЦА: Апплиед Тецхнологy Цоунцил.
  • „2.2.1(1)”. Еуроцоде 0: Басис оф струцтурал десигн ЕН 1990. Бруxеллес: Еуропеан Цоммиттее фор Стандардизатион. 2002. 
  • „1604.2”. Интернатионал Буилдинг Цоде. УСА: Интернатионал Цоде Цоунцил. 2000. стр. 295. ИСБН 1-892395-26-6. 
  • „2.2.5(б)”. Еуроцоде 0: Басис оф струцтурал десигн ЕН 1990. Бруxеллес: Еуропеан Цоммиттее фор Стандардизатион. 2002. 
  • Рао, Сингиресу С. (1992). Релиабилитy Басед Десигн. УСА: МцГраw-Хилл. стр. 214—227. ИСБН 0-07-051192-6. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]