Арсен пентахлорид
| |
| |
| Идентификација | |
|---|---|
| Својства | |
| AsCl5 | |
| Моларна маса | 252,1866 g/mol |
| Опасности | |
| САД здравствене границе излагања (НИОСХ): | |
ПЕЛ (дозвољиво)
|
[1910.1018] ТWА 0.010 мг/м3[1] |
РЕЛ (препоручено)
|
Ца C 0.002 мг/м3 [15-минута][1] |
ИДЛХ (непосредна опасност)
|
Ца [5 мг/м3 (као Ас)][1] |
| Структура | |
| Облик молекула (орбитале и хибридизација) | Тригонални бипирамидални (D3х) |
| Сродна једињења | |
Сродне група 5 хлорида
|
Фосфор пентахлорид Антимон пентахлорид |
Сродна једињења
|
Арсен пентафлуорид Арсен трихлорид Арсен пентоксид |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Арсен пентахлорид је хемијско једињење арсена и хлора.[2] Ово једињење је први пут припремљено 1976. године путем УВ ирадијације арсен трихлорида, АсЦл3, у течном хлору на −105°Ц.[3] АсЦл5 се разлаже на око −50°Ц. Структура чврстог материјала је коначно одређена 2001.[4] АсЦл5 је структурно сличан са фосфор пентахлоридом, ПЦл5, јер има тригоналну бипирамидалну структуру у којој су еквиторијалне везе краће од аксијалних веза (Ас-Цлеq = 210.6 пм, 211.9 пм; Ас-Цлаx= 220.7 пм).
Пентахлориди елемената изнад и испод арсена у групи 15, фосфор пентахлорид и антимон пентахлорид су знатно стабилнији и нестабилност АсЦл5 изгледа аномало. Сматра се да је узрок непотпуно заклањање нуклеуса у елементима након прве транзиционе серије (и.е. галијум, германијум, арсен, селен и бром) што доводи до стабилизације њихових 4с електрона чинећи и мање доступним за везивање. Овај ефекат се назива контракција д-блока и сличан је контракцији ф-блока или лантанидној контракцији.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в NIOSH Džepni vodič hemijskih hazarda 0038
- ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.
- ^ K. Seppelt (1976). „Arsenic Pentachloride, AsCl5”. Angew. Chem. Int. Ed. Engl. 15 (6): 377—378. doi:10.1002/anie.197603771.
- ^ Haupt S, Seppelt K (2002). „Solid State Structures of AsCl5 and SbCl5”. Zeitschrift für anorganische und allgemeine Chemie. 628 (4): 729—734. doi:10.1002/1521-3749(200205)628:4<729::AID-ZAAC729>3.0.CO;2-E.