Арсен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Арсен,  33As
As,33.jpg
Општа својства
Име, симбол арсен, As
Арсен у периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
P

As

Sb
германијумарсенселен
Атомски број (Z) 33
Група, периода група 15 (пниктогени), периода 4,
Блок p-блок
Категорија   металоид
Рел. ат. маса (Ar) 74,92160 u
Ел. конфигурација [Ar]3d104s24p3
по љускама
2, 8, 18, 5
Физичка својства
Боја металносива
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 1.090 K (817 °‍C)
Тачка кључања 887 K (614 °C)
Густина 5.727 kg/m3
Моларна запремина 12,95×10−3 m3/mol
Топлота фузије 369,9 kJ/mol
Топлота испаравања 34,76 kJ/mol
Сп. топл. капацитет 330 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања ±3, 5
Особине оксида средње кисели
Електронегативност 2,18 (Полинг)
2,20 (Олред)
Енергије јонизације 1: 947,0 kJ/mol
2: 1.798 kJ/mol
3: 2.735 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 115 (114) pm
Ковалентни радијус 119 pm
Валсов радијус 185 pm
Остало
Кристална структура ромбоедарска
Ромбоидна кристална структура за арсен
Топл. водљивост 50 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 3,45×106 S/m
Мосова тврдоћа 3,5
CAS број 7440-38-2
референцеВикиподаци

Арсен (As, лат. arsenium) металоид је VA, групе.[1] Има четири изотопа: 73, 74, 75 i 76, од којих је постојан само 75.[2]

Заступљен је у земљиној кори у количини од 2,5 ppm (енгл. parts per million) у облику неколико минерала од којих је најраспрострањенији арсенопирит који се често налази и у лежиштима пирита.

Његова једињења су била позната још у античко доба. У чистом облику први га је издвојио алхемичар Алберт Велики у XII-ом веку, мада на то откриће претендују и старији арапски алхемичари и кинески народни лекари.

Сигурно најпознатије једињење арсена је врло токсичан As2O3. Нетоксичне соли арсен(V) су састојци пестицида, као и додаци стаклу дајући му зеленкасту боју.

природан арсен

Биолошки значај - неколико ензима који су неопходни за живот садрже арсен. Арсен је један од микроелемената и његова минимална дневна количина је веома ниска 0,04 милиграма. Соли арсен(III) су веома отровне и изазивају рак.

Смртоносна доза износи 50 милиграма. Соли арсен(V) су неотровне али имају јако бактерицидно дејство. Ипак уношењем великих количина оне се нагомилавају у организму и редукују се до токсичних соли арсен(III).

Арсен поседује две алотропске модификације: прва модификација- алфа је крх метал, који бурно реагује са водом. Друга модификација- бета је златне боје, много мање реактивна од алфа модификације. Чист арсен се додаје неким легурама челика, а и додаје се силицијуму у електронској индустрији.

Једињења арсена[уреди]

Арсен гради два оксида:

Арсен (III)-оксид (As2O3) - Познатији је и по називу арсеник. Индустријски је најважније једињење арсена. Добија се пржењем неке арсенове руде, најчешће арсенопирита:

Има одлике безбојне стакласте масе која стајањем постаје непрозирна. Јак је отров, али се и у малим количинама употребљава као лек. У вези са њим су основане неке спекулације у вези са смрћу Наполеона Бонапарте. Киселе и базне особине овог оксида су слабо изражене. Арсенатна киселина, која се гради дејством воде на арсен (III)-оксид, показује слабо киселу реакцију. Према томе, арсен (III)-оксид је амфотеран оксид, али са јаче израженим киселим особинама.

Арсен (V)-оксид (As2O5) - Добија се када се арсениковој киселини одузме вода. Када се арсенатна киселина загрева 2 сата на око 210 °C добија се овај арсенов оксид као бела, стакласта чврста супстанца која се расплињује:

При загревању, распада се на арсен (III)-оксид и ослобађа се кисеоник. Лако је растворан у води, стварајући арсенатну киселину. Познато је неколико арсената од којих индустријски значај има калцијум-арсенат (Ca3(AsO4)2), који су употребљава за уништавање штеточина и натријум арсенат, Na2HAsO4•12 H2O који се употребљава при штампању памучног платна.

Арсенитна киселина (H3AsO3) - Гради молекул пирамидијалног облика са OH групама везаним за арсен. Слаба је киселина. Опаснија је у свом анхидриду.

Арсенатна киселина (H3AsO4) - Безбојна слаба киселина. Индустријске сврхе ове киселине су веома ограничене због њене отровности. Има улогу у облагању неких дрва и за неке пестициде. Коришћена је и против трипанозоме, узрочника болести спавања. Ова употреба није била веома практична због велике количине потребне за дезинфикацију, која би одала токсичне последице.

Референце[уреди]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Арсен на Викимедијиној остави