Аустралијска абориџинска религија и митологија

С Википедије, слободне енциклопедије
Митско биће џабагејске језичке групе, Дамари, трансформисано у планински ланац, види се како лежи на леђима изнад клисуре реке Барон и гледа према небу, унутар влажног тропског шумовитог пејзажа североисточне Аустралије.

Аустралијска абориџинска религија и митологија су веровања заступљена у причама које традиционално преносе Абориџински народи унутар сваке од језичних група широм Аустралије у својим церемонијама. Митологија обухвата приче из времена снова, линије песама и абориџинску усмену литературу.[1]

Митови преносе описе локалног културног пејзажа сваке групе, додајући значење топографији целокупне земље из усмене историје коју су приповедали преци од најранијих времена у њиховој историји. Већина митова припада специфичним групама, док други обухватају читав континент у једном или другом облику.

Древна времена[уреди | уреди извор]

Аустралијски лингвиста Р. M. V. Диксон, записујући домородачке митове у њиховим изворним језицима, наишао је на коинциденције у погледу појединих пејзажних детаља о којима се говори у различитим митовима, и научних открића која су остварена о истим пејзажима.[2] У случају Атертон Тејблеланда, митови говоре о пореклу језера Ичем, Барин и Евраму. Геолошка истраживања датирају формирајуће вулканске експлозије које су домородачки приповедачи митова описали као да су се десиле пре више од 10.000 година. Узимањем узорка фосила полена из наноса који се накупио на дну кратера потврђена је прича абориџинских приповедача митова. Кад су кратери формирани, еукалиптусне шуме су доминирале уместо садашњих влажних тропских шума.[3][4][а]

Диксон је уочио из доступних доказа да су абориџински митови о пореклу кратерских језера могли да буду прецизно датирани од још пре 10.000 година.[3] Даљња истраживања материјала Аустралијске комисије за баштину довела је до тога да је мит о кратерским језерима национално уписан у Регистар националног поседа,[5] и укључен у аустралијску номинацију за светску баштину влажних тропских шума, као „неупоредив људски запис о догађајима који датирају из доба плеистоцена.”[6]

Од тада, Диксон је сакупио бројне сличне примере аустралијских абориџинских митова који тачно описују пејзаже древне прошлости. Посебно је запазио бројне митове о претходним нивоима мора, укључујући:[3]

  • мит о Порт Филипу (записан како је испричан Роберту Раселу 1850. године), описујући залив Порт Филипа као некад суву земљу, а ток реке Јара који се некада разликовао од садашњег, пратећи оно што је тада била мочвара Карум Карум.
  • мит о обали Великог коралног гребена (испричан Диксону) у Јарабаху, јужно од Кернса, говори о прошлој обали (од тада поплављеној) која је стајала на ивици данашњег Великог коралног гребена и именована су места, која су сада потпуно потопљена, по типовима шума и дрвећа које је некада тамо расло.
  • митови о језеру Ер (које је забележио Ј. V. Грегори 1906. године), који говоре о пустињама Централне Аустралије као некада плодним, добро натопљеним равницама, а пустињама око данашњег језера Ер као једној непрекидној башти. Ова усмена прича подудара се са схватањем геолога да је у раном холоцену постојала влажна фаза, током које је језеро имало сталну воду.

Друге ерупције вулкана у Аустралији су исто тако забележене у абориџанским митовима, укључујући планину Гамбир у Јужној Аустралији,[7] и Кинрару у северном Квинсленду.[8]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Погледајте језеро Евраму за преведени одломак оригиналног мита.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 82. ИСБН 86-331-2075-5. 
  2. ^ Диxон 1972, стр. 29.
  3. ^ а б в Диxон 1996.
  4. ^ НАСО.
  5. ^ „Qуеенсланд'с wет тропицал форестс (Плаце ИД 105689)”. Аустралиан Херитаге Датабасе. Департмент оф тхе Енвиронмент. 
  6. ^ Паннелл 2006, стр. 11.
  7. ^ Нунн 2017.
  8. ^ Цохен ет ал. 2017, стр. 79–91.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]