Еукалиптус

Из Википедије, слободне енциклопедије
Еукалиптус
Eucalyptus globulus - Köhler–s Medizinal-Pflanzen-147.jpg
Eucalyptus globulus
Научна класификација
Царство: Plantae
Раздео: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Myrtales
Породица: Myrtaceae
Род: Eucalyptus
L'Hér.
Distribution.eucalyptus.png
ареал природног распрострањења
На Новој Гвинеји расте једина врста еукалиптуса на северној хемисфери.[1] То је еукалиптус дуга (Eucalyptus deglupta) који није јединствен само по ареалу, већ и по боји коре, по којој је и добио име - дуга. Наиме, спољашњи слојеви коре непрестано се љуште у дугим тракама, а испод љих се појављују нови слојеви, јарко зелене боје. Ови делови временом тамне и мењају боју у плаву, љубичасту, преко наранџасте до кестењастоцрвене. Како се делови коре љуште сукцесивно, током целе године, на кори се истовремено могу видети пруге свих ових боја.[2][3] Овај еукалиптус се може гајити и у другим поднебљима сличног климата, али боје коре нигде нису тако интензивне као у природном ареалу.[1]
Врста Eucalyptus globulus има велику моћ транспирације, па се често употребљава за исушивање мочвара.[4] Половино 19. века плантаже овог еукалиптуса садиле су се широм света у маларичним крајевима, како би се спречило ширење тада смртоносне болести маларије.[5]
Једно од званично највиших стабала на свету је царски еукалиптус (Eucalyptus regnans) назван "Центурион", који са својом висином од 99,8 м расте у Долина Арве, у Тасманији.[6]
Еукалиптусов лист чини основу исхране коала и опстанак ових животиња зависи управо од стања шума еукалиптуса.

Еукалиптус (Eucalyptus) је род зимзеленог дрвећа, ређе жбуња, из фамилије мирти (Myrtaceae). Обухвата око 600 врста, распрострањених углавном на Аустралијском континенту и у Тасманији.[4][7] Име рода настало је од грчких речи ευ=добро и κάλυπτος=покривен, што се односи на цветне пупољке који су покривени дрвенастим поклопцем.[8]

Распрострањеност и станиште[уреди]

У оквиру свога ареала еукалиптуси расту у различитим климатским областима:

  • у умерено хладној клими високих планина суптропских области,
  • у влажној и топлој тропској клими и
  • у клими пустиња.[4]

Према земљишту различите врсте имају веома различите захтеве. Док једне не бирају земљиште и могу расти на врло каменитим и сиромашним, друге могу да расту само на дубоком и плодном, чак мочварном, а неке врсте, као Eucalyptus camaldulensis подносе и заслањена земљишта приморске пескове.[4][8]

Еукалиптуси широм света[уреди]

Осим на природним стаништима еукалиптуси се данас гаје широм света, у климатски сличним условима. Тако се може наћи и у Северној и Јужној Африци, Индији, јужној Европи, односно Медитерану[4][7], а у Сјединјеним америчким државама еукалиптуси се могу наћи у топлијој климатској зони, на Хавајима и у јужним деловима Калифорније, Тексаса и Флориде.[1]

Изглед[уреди]

Најчешће су брзорастуће врсте, а поједине се убрајају међу највише дрвеће на свету. Достижу висину и до 100 м.[4]

Еукалиптуси су углавном врсте неправилне крошње. Кора је, у зависности од врсте, глатка или више или мање грубо испуцала, некада влакнаста и сл.[4]

Листови су голи, миришљави, веома различитог облика, не само од врсте до врсте, већ и у оквиру исте врсте, па и код једног истог стабла. На младим изданцима, код многих врста, лишће је наспрамно и седеће, док је код старих стабала на петељкама и спирално распоређено, ретко када седеће и наспрамно.[4]

Цветови су, зависно од врсте, бели, жућкасти или црвени, у цвастима, ретко појединачни. Плод је чаура која се отвара на врху са 3-6 поклопаца. Семе је многобројно, ситно, сазрева крајем године, а чауре се отварају у другој или трећој години.[4]

Употреба[уреди]

Дрво еукалиптуса углавном се употребљава као техничко дрво, за израду прагова, паркета, затим у бродарству и коларству.[4] У многим земљама, а нарочито на Филипинима, еукалиптус се узгаја ради добијања сировине за израду хартије.[9]

Још половином 18. вка примећено је да испарења са листова врсте Eucalyptus globulus растерују инсекте, посебно комарце, а нарочито током врућих летњих дана. Ипак, тек половином 19. века започета су озбиљнија научна истраживања и почела је садња овог еукалиптуса на мочварним земљиштима у маларичним подручјима широм света. Године 1865. започиње и употреба етарског уља еукалиптуса у медицинске сврхе. Лишће врсте Eucalyptus globulus богато је етарским уљем, танином, горким материјама, смолом и воском. Етарско уље дестилује се из свежих листова прикупљених са старијих грана. Снажан је антисептик и користи се за лечење болести дисајних органа.[5]

Етерско уље разних врста еукалиптуса користе се и у индустрији парфема. Највише се користи Eucalyptus citriodora чији листови емитују диван мирис лимуна. Eucalyptus odorata користи се у Аустралији у индустрији сапуна. Кора врсте Eucalyptus Staigeriana такође се одликује веома пријатним мирисом налик лимуну, док је мирис лишћа Eucalyptus Sturtiana сличан мирису дивљих јабука.[7]

Многе врсте еукалиптуса радо се користе у топлим поднебљима широм света као декоративне врсте.[8][4]

Еукалиптус и коале[уреди]

Од стања шума еукалиптуса у великој мери зависи опстанак коала, биљоједа чију основну храну чини управо лишће овог дрвећа. [10][11] Иако на располагању имају око 600 врста еукалиптуса, коале преферирају око 30. [12] Најомиљеније врсте су им Eucalyptus microcorys, Eucalyptus tereticornis, и Eucalyptus camaldulensis, које чине више од 20% њихове исхране. [13] Како листови еукалиптуса имају висок садржај воде, коале немају потребу да често пију. Њихове дневне потребе за водом крећу се од 71 до 91 мл / кг телесне тежине. [11] Етерско уље еукалиптуса садржи једињења која, иако моћна средства за дезинфекцију, у већим количинама могу бити отровна. Коале и неколико врста опосума током еволуције постали су релативно отпорни на ове састојке и стекли способност да нешкодљиве врсте бирају преко чула мириса. [14]

Коале настањују четири државе Аустралије. У Квинсленду су честе и најмање угрожене животињске врсте,[15] а сличан статус имају и у Викторији, где их има у великом броју.[16] Насупрот томе, у Јужној Аустралији коале су ретке[17], као и у Новом Јужном Велсу, где имају статус угрожене врсте.[18]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Carroll, Jackie. „Can You Grow A Rainbow Eucalyptus Tree?”. http://www.gardeningknowhow.com/. Gardening : Know How. Приступљено 24. 2. 2016. 
  2. Garner, LariAnn. „Under the Rainbow” (pdf). Приступљено 2007-01-10. 
  3. David Webster Lee (2007). Nature's palette: the science of plant color. University of Chicago Press. стр. 228. Приступљено 2011-04-22. 
  4. 4,00 4,01 4,02 4,03 4,04 4,05 4,06 4,07 4,08 4,09 4,10 Вукићевић, Емилија (1982). Декоративна дендрологија. Београд: Привредно финансијски водич. стр. 595—597. 
  5. 5,0 5,1 Туцаков, Јован (1984). Лечење биљем. Београд: Рад. стр. 328—329. 
  6. „Tassies Tallest Trees”. http://gianttrees.com.au. Приступљено 21. 2. 2016. 
  7. 7,0 7,1 7,2 Grieve, Margaret (first published in 1931). A Modern Herbal. 
  8. 8,0 8,1 8,2 Lanzara, Marija (1984). Drveće. Ljubljana: Mladinska Knjiga. 
  9. „Notes on Eucalyptus” (pdf). National Resources Institute. Приступљено 2007-01-10. 
  10. Black, K.; Archer, M.; Hand, S. J. (2012). „New Tertiary koala (Marsupialia, Phascolarctidae) from Riversleigh, Australia, with a revision of phascolarctid phylogenetics, paleoecology, and paleobiodiversity”. Journal of Vertebrate Paleontology 32 (1): 125—38. doi:10.1080/02724634.2012.626825. 
  11. 11,0 11,1 Jackson, S. (2010). Koala: Origins of an Icon (2nd изд.). Allen & Unwin. ISBN 978-1-74237-323-2. 
  12. Martin, R. (2001). „Koala”. Ур.: Macdonald, D. Encyclopedia of Mammals (2nd изд.). Oxford University Press. стр. 852—54. ISBN 978-0-7607-1969-5. 
  13. Osawa, R. (1993). „Dietary preferences of Koalas, Phascolarctos cinereus (Marsupiala: Phascolarctidae) for Eucalyptus spp. with a specific reference to their simple sugar contents”. Australian Mammalogy 16 (1): 85—88. 
  14. Eschler, BM; Pass, DM; Willis, R; Foley, WJ (2000). „Distribution of foliar formylated phloroglucinol derivatives amongst Eucalyptus species”. Biochemical systematics and ecology 28 (9): 813—824. doi:10.1016/S0305-1978(99)00123-4. PMID 10913843. 
  15. Queensland Parks and Wildlife Service. „EPA/QPWS Koala designation”. 
  16. Department of Sustainability and the Environment. „Victorian Koala designation”. 
  17. Australian Koala Foundation. „Koala conservation status (FAQs)”. 
  18. New South Wales Parks and Wildlife Service. „NSWPWS Koala designation” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 4. 7. 2007. 

Литература[уреди]

  • Вукићевић, Емилија (1982). Декоративна дендрологија. Београд: Привредно финансијски водич. стр. 595—597. 
  • Lanzara, Marija (1984). Drveće. Ljubljana: Mladinska Knjiga. 
  • Туцаков, Јован (1984). Лечење биљем. Београд: Рад. стр. 328—329. 

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]