Еукалиптус
Еукалиптус | |
---|---|
![]() | |
Eucalyptus globulus | |
Научна класификација ![]() | |
Царство: | Plantae |
Кладус: | Tracheophytes |
Кладус: | Angiospermae |
Кладус: | Eudicotidae |
Кладус: | Rosids |
Ред: | Myrtales |
Породица: | Myrtaceae |
Племе: | Eucalypteae |
Род: | Eucalyptus L'Hér. |
![]() | |
ареал природног распрострањења |




Еукалиптус (Eucalyptus) је род зимзеленог дрвећа, ређе жбуња, из фамилије мирти (Myrtaceae). Обухвата око 600 врста, распрострањених углавном на Аустралијском континенту и у Тасманији.[4][7] Име рода настало је од грчких речи ευ=добро и κάλυπτος=покривен, што се односи на цветне пупољке који су покривени дрвенастим поклопцем.[8]
Распрострањеност и станиште[уреди | уреди извор]
У оквиру свога ареала еукалиптуси расту у различитим климатским областима:
- у умерено хладној клими високих планина суптропских области,
- у влажној и топлој тропској клими и
- у клими пустиња.[4]
Према земљишту различите врсте имају веома различите захтеве. Док једне не бирају земљиште и могу расти на врло каменитим и сиромашним, друге могу да расту само на дубоком и плодном, чак мочварном, а неке врсте, као Eucalyptus camaldulensis подносе и заслањена земљишта приморске пескове.[4][8]
Еукалиптуси широм света[уреди | уреди извор]
Осим на природним стаништима еукалиптуси се данас гаје широм света, у климатски сличним условима. Тако се може наћи и у северној и јужној Африци, Индији, јужној Европи, односно око Медитерана[4][7], а у Сједињеним Америчким Државама еукалиптуси се могу наћи у топлијој климатској зони, на Хавајима и у јужним деловима Калифорније, Тексаса и Флориде.[1]
Изглед[уреди | уреди извор]
Најчешће су брзорастуће врсте, а поједине се убрајају међу највише дрвеће на свету. Достижу висину и до 100 м.[4]
Еукалиптуси су углавном врсте неправилне крошње. Кора је, у зависности од врсте, глатка или више или мање грубо испуцала, некада влакнаста и сл.[4]
Листови су голи, миришљави, веома различитог облика, не само од врсте до врсте, већ и у оквиру исте врсте, па и код једног истог стабла. На младим изданцима, код многих врста, лишће је наспрамно и седеће, док је код старих стабала на петељкама и спирално распоређено, ретко када седеће и наспрамно.[4]
Цветови су, зависно од врсте, бели, жућкасти или црвени, у цвастима, ретко појединачни. Плод је чаура која се отвара на врху са 3-6 поклопаца. Семе је многобројно, ситно, сазрева крајем године, а чауре се отварају у другој или трећој години.[4]
-
Лист - Eucalyptus polyanthemos subsp. vestita
-
Лист, јувенилна форма - Eucalyptus polyanthemos subsp. vestita
-
Цвет - Eucalyptus cosmophylla
-
Плод - Eucalyptus globulus
Употреба[уреди | уреди извор]
Дрво еукалиптуса углавном се употребљава као техничко дрво, за израду прагова, паркета, затим у бродарству и коларству.[4] У многим земљама, а нарочито на Филипинима, еукалиптус се узгаја ради добијања сировине за израду хартије.[9]
Још половином 18. вeка примећено је да испарења са листова врсте Eucalyptus globulus растерују инсекте, посебно комарце, а нарочито током врућих летњих дана. Ипак, тек половином 19. века започета су озбиљнија научна истраживања и почела је садња овог еукалиптуса на мочварним земљиштима у маларичним подручјима широм света. Године 1865. започиње и употреба етарског уља еукалиптуса у медицинске сврхе. Лишће врсте Eucalyptus globulus богато је етарским уљем, танином, горким материјама, смолом и воском. Етарско уље дестилује се из свежих листова прикупљених са старијих грана. Снажан је антисептик и користи се за лечење болести дисајних органа.[5]
Етерско уље разних врста еукалиптуса користе се и у индустрији парфема. Највише се користи Eucalyptus citriodora чији листови емитују диван мирис лимуна. Eucalyptus odorata користи се у Аустралији у индустрији сапуна. Кора врсте Eucalyptus Staigeriana такође се одликује веома пријатним мирисом налик лимуну, док је мирис лишћа Eucalyptus Sturtiana сличан мирису дивљих јабука.[7]
Многе врсте еукалиптуса радо се користе у топлим поднебљима широм света као декоративне врсте.[4][8]
Еукалиптус и коале[уреди | уреди извор]
Од стања шума еукалиптуса у великој мери зависи опстанак коала, биљоједа чију основну храну чини управо лишће овог дрвећа.[10][11] Иако на располагању имају око 600 врста еукалиптуса, коале преферирају око 30.[12] Најомиљеније врсте су им Eucalyptus microcorys, Eucalyptus tereticornis, и Eucalyptus camaldulensis, које чине више од 20% њихове исхране.[13] Како листови еукалиптуса имају висок садржај воде, коале немају потребу да често пију. Њихове дневне потребе за водом крећу се од 71 до 91 мл / кг телесне тежине.[11] Етерско уље еукалиптуса садржи једињења која, иако моћна средства за дезинфекцију, у већим количинама могу бити отровна. Коале и неколико врста опосума током еволуције постали су релативно отпорни на ове састојке и стекли способност да нешкодљиве врсте бирају преко чула мириса.[14]
Коале настањују четири државе Аустралије. У Квинсленду су честе и најмање угрожене животињске врсте,[15] а сличан статус имају и у Викторији, где их има у великом броју.[16] Насупрот томе, у Јужној Аустралији коале су ретке[17], као и у Новом Јужном Велсу, где имају статус угрожене врсте.[18]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Carroll, Jackie. „Can You Grow A Rainbow Eucalyptus Tree?”. www.gardeningknowhow.com/. Gardening : Know How. Приступљено 24. 02. 2016.
- ^ Garner, LariAnn. „Under the Rainbow” (pdf). Приступљено 10. 01. 2007.
- ^ Lee, David Webster (2007). Nature's palette: the science of plant color. University of Chicago Press. стр. 228. Приступљено 22. 04. 2011.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј Вукићевић, Емилија (1982). Декоративна дендрологија. Београд: Привредно финансијски водич. стр. 595—597.
- ^ а б Туцаков 1984, стр. 328–329 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFТуцаков1984 (help)
- ^ „Tassies Tallest Trees”. gianttrees.com.au. Архивирано из оригинала 07. 06. 2015. г. Приступљено 21. 02. 2016.
- ^ а б в Grieve, Margaret (1931). A Modern Herbal.
- ^ а б в Lanzara, Marija (1984). Drveće. Ljubljana: Mladinska Knjiga.
- ^ „Notes on Eucalyptus” (PDF). National Resources Institute. Архивирано из оригинала (pdf) 27. 09. 2007. г. Приступљено 10. 01. 2007.
- ^ Black, K.; Archer, M.; Hand, S. J. (2012). „New Tertiary koala (Marsupialia, Phascolarctidae) from Riversleigh, Australia, with a revision of phascolarctid phylogenetics, paleoecology, and paleobiodiversity”. Journal of Vertebrate Paleontology. 32 (1): 125—38. doi:10.1080/02724634.2012.626825.
- ^ а б Jackson, S. (2010). Koala: Origins of an Icon (2nd изд.). Allen & Unwin. ISBN 978-1-74237-323-2.
- ^ Martin, R. (2001). „Koala”. Ур.: Macdonald, D. Encyclopedia of Mammals (2nd изд.). Oxford University Press. стр. 852—54. ISBN 978-0-7607-1969-5.
- ^ Osawa, R. (1993). „Dietary preferences of Koalas, Phascolarctos cinereus (Marsupiala: Phascolarctidae) for Eucalyptus spp. with a specific reference to their simple sugar contents”. Australian Mammalogy. 16 (1): 85—88.
- ^ Eschler, BM; Pass, DM; Willis, R; Foley, WJ (2000). „Distribution of foliar formylated phloroglucinol derivatives amongst Eucalyptus species”. Biochemical systematics and ecology. 28 (9): 813—824. PMID 10913843. doi:10.1016/S0305-1978(99)00123-4.
- ^ Queensland Parks and Wildlife Service. „EPA/QPWS Koala designation”. Архивирано из оригинала 01. 07. 2009. г. Приступљено 27. 02. 2016.
- ^ Department of Sustainability and the Environment. „Victorian Koala designation”.
- ^ Foundation, Australian Koala. „Koala conservation status (FAQs)”. Архивирано из оригинала 19. 01. 2012. г. Приступљено 27. 02. 2016.
- ^ New South Wales Parks and Wildlife Service. „NSWPWS Koala designation” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 04. 07. 2007. г.
Литература[уреди | уреди извор]
- Туцаков, Јован (1984). Лечење биљем. Београд: Рад. стр. 328—329.
- Lee, David Webster (2007). Nature's palette: the science of plant color. University of Chicago Press. стр. 228. Приступљено 22. 04. 2011.
- Вукићевић, Емилија (1982). Декоративна дендрологија. Београд: Привредно финансијски водич. стр. 595—597.
- Lanzara, Marija (1984). Drveće. Ljubljana: Mladinska Knjiga.
- Туцаков, Јован (1984). Лечење биљем. Београд: Рад. стр. 328—329.
- Myburg, Alexander A.; et al. (2014). „The genome of Eucalyptus grandis”. Nature. 510 (7505): 356—362. PMID 24919147. doi:10.1038/nature13308.
- Bennett, Brett M. (2010). „The El Dorado of Forestry: The Eucalyptus in India, South Africa, and Thailand, 1850—2000”. International Review of Social History. 55: 27—50. doi:10.1017/S0020859010000489.
- Blakely, W.F., A Key to the Eucalypts: with descriptions of 522 species and 150 varieties. Third Edition, 1965, Forest and Timber Bureau, Canberra.
- Boland, D.J.; M.I.H.; McDonald; M.W.; Chippendale; G.M.; Hall; N.; Hyland; B.P.M.; Kleinig; D.A. (2006). Forest Trees of Australia. Collingwood, Victoria: CSIRO Publishing.. (5th изд.). ISBN 978-0-643-06969-5.
- Brooker, M.I.H.; Kleinig, D. A. (2006). Field Guide to Eucalyptus. Melbourne: Bloomings.. (3rd изд.). ISBN 978-1-876473-52-5. vol. 1. South-eastern Australia.
- Kelly, Stan, text by G. M. Chippendale and R. D. Johnston, Eucalypts: Volume I. Nelson, Melbourne 1969, 1982, etc.
- L'Héritier de Brutelles, C. L. (1789). Sertum Anglicum. Paris: Didot.
- Richard K. P. Pankhurst (1968). Economic History of Ethiopia. Addis Ababa: Haile Selassie I University.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]

- О еукалиптусу
- EucaLink Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јун 2010)
- Арборетум Currency Creek — истраживања еукалиптуса
- Eucalyptus — он-лајн књига и часопис
- Lucid Online Player — EUCLID Eucalypts of Australia
- EUCLID Sample, CSIRO
- Eucalyptus globulus
- L'Héritier's original diagnosis of the genus online on Project Gutenberg
- Handbook of Energy Crops Duke, James A. 1983.
- The Eucalyptus of California: Seeds of Good or Seeds of Evil? Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2019)
- „The Rise and Fall of the Gum Tree: How California Came to Love—then Disown—Eucalyptus” Farmer, Jared. 2014.
- „Impacts of Monoculture: The Case of Eucalyptus Plantations in Thailand”
- EUCALYPTOLOGICS: Information Resources on Eucalyptus cultivation around the World
- Eucalyptus camaldulensis in wildflowers of Israel
- Institute of Forest Genetics and Tree Breeding