Велики корални гребен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Велики корални гребен
Part of Great Barrier Reef from Helicopter.jpg
Светска баштина Унеска
Званично име Велики корални гребен
Место Таунсвил, Кернс, Квинсленд, Аустралија Уреди на Википодацима
Координате 18°17′10″ ЈГШ; 147°42′00″ ИГД / 18.286111111111° ЈГШ; 147.7° ИГД / -18.286111111111; 147.7
Површина 348.934.028.830.109 ha (3,7558946276689×1019 sq ft)
Критеријум природна: VII, VIII, IX, x
Референца 154.
Упис 2007. (31. седница)
Веб-сајт http://whc.unesco.org/en/list/154
Велики корални гребен на мапи Аустралије
Велики корални гребен
Велики корални гребен
Велики корални гребен на карти Аустралије
Сателитски снимак дела Великог коралног гребена. Фото: НАСА.

Велики корални гребен је највећи корални гребен на свету.[1][2] Гребен се налази у Коралном мору у близини обале Квинсленда на североистоку Аустралије. Простире се на дужини од преко од 2.300 km и површини од апроксимативно 344.400 km2 (133.000 sq mi).[3][4], и може се видети из свемира. Велики корални гребен је велика група од око 900 острва и преко 3.000 гребена,[5] који се углавном налазе на релативно малој удаљености од обале континента. Велики корални гребен се понекад назива највећим живим организмом на свету. У ствари, он је сачињен од милиона малих организама, углавном корала.[6][7] Он подржава широку разноликост живота и дата му је дезигнација локације светске баштине 1981. године.[1][2] Си-Ен-Ен га је означио као једно од седам природних чуда света.[8] Национални труст Квинсленда је именовао велики гребен државном иконом Квинсленда.[9]

Највећи део гребена је заштићен као морски парк Велики корални гребен, што помаже у ограничавању утицаја људске употребе, као што су рибарство и туризам. Други притисци на животну средину на гребену и његовом екосистему обухватају отицање, климатске промене праћене масовним коралним избељавањем, и цикличним популацијским епидемијама бодљикавих морских звезда. Према једној студији објављеној октобра 2012. у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences, гребен је изгубио више од половине свог коралног покривача од 1985.[10] Велики корални гребен је први пут постао познат Европљанима када се истраживач Џејмс Кук искрцао на њега 11. јуна, 1770. Велики корални гребен је био познат Абориџинима који су се населили на аустралијски континент пре 40.000 до 60.000. године. Најстарији делови гребена датирају од пре око 60.000 година. Велики гребен је важан део локалне културе и спиритуалноси.

Захваљујући веома великој биолошкој разноврсности, топлој чистој води и приступу са обале, гребен је популарно одредиште туриста, нарочито ронилаца. Многи градови дуж квинслендске обале нуде једнодневна путовања бродићима до гребена. Неколико приобалских острва претворено је туристичке центре. Гребен је посебно популарна дестинација за туристе у регионима Витсандеј острва и Кернс. Туризам је важна економска активност за регион, која генерише преко AUD$3 милијарди годишње.[11] Новембра 2014, Гугл је лансирао Гуглов поглед подводне улице у 3Д Беликог коралног гребена.[12]

Марта 2016. један извештај је навео да је корално избељавање далеко раширеније него што се раније мислило, и да озбиљно утиче на северне делове гребена услед повишења окенске температуре.[13] Октобра 2016. је часопис Outside објавио посмртницу за гребен;[14] чланак је критикован као преран, као и због ометања напора да се подстакне отпорност гребена.[15] Марта 2017, часопис Nature је објавио чланак у коме је показано да су огромне секције од по 800-километара у северном делу гребена изумрле током 2016. услед високих температура воде, догађај за који аутори наводе да је директна последица глобалног загревања.[16]

Геологија и географија[уреди]

Велики корални гребен je посебна карактеристика поделе Источно аустралијских Кордиљера. Он обухвата мала Мари острва.[17] Он се протеже од Торесовог пролаза (између Брамбл Кеја, свог најсевернијег острва, и јужне обале Папуе Ноеа Гвинеје) на северу до неименованог пролаза између Лејди Елиотовог острва (свог најјужнијег острва) и Фрејзеровог острва на југу. Лејди Елиотово острво је лоцирано 1.915 km (1.190 mi) југоисточно од Брамбл Кеја.[18]

Теорија тектонских плоча указује да се Аустралија кретала северно брзином од око 7 cm (2,8 in) годишње, почевши током кенозоика.[19][20]:18 Источна Аустралија је доживела период тектонског подизања, које је померило вододелницу у Квинсленду за 400 km (250 mi) ка унутрашњости. Такође током тог прериода, Квинсленд је доживео вулканске ерупције које су довеле до развоја централних и штитних вулкана и базалтних протока.[20]:19 Неки од њих су постали висока острва.[20]:26 Након што је базен Коралног мора формиран, корални гребени су почели да расту у њему, али до пре око 25 милиона година, северни Квинсленд је још увек био у умереним водама јужно од тропика — сувише хладним за подршку коралног раста.[20]:27 Историја развоја великог коралног гребена је комплексна; након што је Квинсленд доспео у тропске воде, раст и опадање гребена је првенствено било зависно од промена нивоа мора.[20]:27–28

Гребени се могу повећати у пречнику за 1 до 3 cm годишње, и расту вертикално у распону од 1 до 25 cm годишње; међутим они расту једино изнад дубине од 150 m (490 ft) услед њихове потребе за сунчевим светлом, и не могу да расту изнад нивоа мора.[21] Када је Квинсленд прешао у тропске воде пре 24 милиона година, неки корали су расли,[20]:29 али се седиментарни режим брзо развио са ерозијом Великих разводних планина; чиме су креиране речне делте, глибови и турбидити, што су неповољни услови за корални раст. Пре 10 милиона година, ниво мора је знатно опао, што је додатно поспешило седиментацију. Претпоставља се да је подлога гребена морала да буде изграђена од седимената док њена ивица није било довољно удаљена да би суспендовани седименти инхибирали корални раст. Додатно, пре око 400.000 година дошло је до веома топлог интерглечерског периода са високим нивоима мора и променом температуре воде за 4 °C (7 °F).[20]:37

Велики корални гребен се јасно види из авиона који лети изнад њега.
Острво Херон, корални спруд у јужном делу Великог коралног гребена

Земљиште које је формирало подлогу садашњег Великог коралног гребена је била приобалска равница формирана од еродираних седимената Великих разводних планина са неким већим брдима (већина којих су и сама остаци старијих гребена[22] или, у ређим случајевима, вулкана[20]:26).[20]:18 Истраживачки центар гребена, Кооперативни истраживачки центар, је лоцирао депозите коралног скелетона који датирају од пре пола милиона година.[23] Управа морског парка Великог коралног гребена (GBRMPA) сматра да је најстарија евиденција комплетне структуре гребена стара 600.000 година.[24] Према GBRMPA, садашња жива структура гребена се верује да је почела да расте на старијој платформи пре око 20.000 година.[24] Аустралијски институт за поморску науку подржава то становиште, стављајући почетак раста садашњег гребена у време последњег глечерског максимума. У то време, ниво мора је био 120 m (390 ft) нижи од данашњег.[22]

Од пре 20.000 година до пре 6.000 година, ниво мора је стабилно растао широм света. Са његовим порастом, корали су могли да расту навише на ново потопљене поморске границе брда обалске равни. До пре око 13.000 година ниво мора је био само 60 m (200 ft) нижи од данашњег, и корали су почели да окружују брда обалске равни, која су до тада била континентална острва. Са даљим порастом нивоа мора већина континенталних острва је била потопљена. Корали су тада могли да надрасту потопљена брда, и да формирају садашње спрудове и гребене. Ниво мора није знатно порастао у задњих 6.000 година.[22] CRC истраживачки центар гребена процењује старост садашње структуре живог гребена на око 6.000 до 8.000 година.[23] Плитке воде гребена које се могу видети на ваздушним и сателитским снимцима покривају површину од око 20.679 km², највећи део (око 80%) чега[25] је израстао поврх кречњачких платформи које су релици прошле (Плеистоценске) фазе раста гребена.[20]

Остаци древних коралних гребена сличних Великом коралном гребену могу се наћи у Кимберлију у Западној Аустралији.[26]

Област светске баштине Великог коралног гребена је подељена у 70 биорегиона,[27] од којих су 30 биорегиони гребена.[28][29] У северном делу Великог коралног гребена, тракасти гребени и делтни гребени су формирани; те структуре нису присутне у остатку система гребена.[23] Систем не садржи атоле,[20]:7 и гребени везани за копнену масу су ретки.[20]:18

Еколошке претње[уреди]

Загађење воде и развој острва[уреди]

На обали североисточне Аустралије нема већих река, изузев у време тропских поплава које изазиају циклони (урагани). Највећи градови су Кернс, Макај, Рокхемптон и индустријски град Гледстон. За разлику од већине гребена, Велики корални гребен је једини угрожен од индустријализованих подручја и подручја која се користе као пољопривредно земљиште и пашњаци.

Глобално отопљавање и изумирање корала[уреди]

Неки научници верују да је најзначајнија претња будућности Великог коралног гребена у садашњем стању као и других тропских екосистема коралних гребена у глобалном загревању. Већина корала на Велико коралном гребену живи на горњој граници температурне толеранције, што се огледа у избељивању корала, као што је то било 1998. и 2002. Тада је примећено да су, захваљујући сувише топлој води, корали прекинули фотосинтезу и изгубили боју, откривајући своје беле кречњачке скелете, и ако се вода за месец дана не би охладила корали су умирали.

Глобално отопљавање је покренуло пропадање екосистема гребена широм тропа. Повећане глобалне температуре изазивају разорне тропске олује, али су гребени природно отпорни и могу се опоравити од нанете штете. Док неки верују да ће раст температуре изазвати даље одумирање корала, други наводе податке који показују да се глобална температура није променила више од један степен у врло дугом времену.

Бодљикава морска звезда[уреди]

Бодљикава морска звезда

Бодљикава морска звезда је природни непријатељ корала. Током године она полаже много јајашаца, омогућујући тако да ова врста преживи, попут скакаваца у пустињи. Верује се да се њен животни циклус продужује с опадањем квалитета воде на гребену, изазване претераним количинама хранљивих састојака са оближњих фарми. Од када научници посматрају промене у понашању морских звезда око 1/3 читавог система је угрожена од шездесетих година прошлог века. Податке о бодљикавим морским звездама сакупља Аустралијски институт за науку о мору .[30] Такође, џиновски тритон, природни непријатељ морске звезде, претерано се лови јер је његова шкољка врло драгоцена за колекционаре.

Риболов[уреди]

Риболов донесе Аустралији 400 милиона аустралијских долара годишње. Он запошљава много људи. Постоје три типа риболова::

  • комерцијални
  • рекреативни
  • традиционални.

Поремећај ланца исхране изазван је неоправдано великим уловом кључних врста. Влада Квинсленда објавила је план лова на гребенима (који се примењује од 2003) с циљем да смањи годишњи комерцијални улов на ниво из 1996 и повећа минималну величину рибе.

До средине 2004. само 4,6% Великог коралног гребена је био заштићен од риболова. Сада се тај удео повећао на једну трећину. Главне последице риболова су:

  • Претерани улов кључних врста (нпр. џиновски тритон)
  • Загађење од бродова
  • Случајан улов (врсте које не служе за исхрану, нпр. делфини, корњаче, морске краве)
  • Оштећење гребена (сидра, мреже)

Бродарство и нафта[уреди]

Бродоломи су озбиљна брига јер кроз Велики корални гребен пролазе комерцијалне бродске руте. Захваљујући непажњи у последњих беколико година десила су се два бродолома великих бродова. Бродови такође избацују велике количине отпадака, а боја која штити од рђе труп брода је отровна. Такође, сумња се да је гребен налазиште нафте, јер има доста калцијум карбоната. Пре него што је стављен на списак места Светске баштине разматрана је могућност да се врше бушења ради откривања нафте и природног гаса. Иако бушења на гребену нема честе су појаве нафтних мрља.

Управљање Великим коралним гребеном[уреди]

Око два милиона туриста посети годишње Велики корални гребен.[31] Иако је већина ових посета под строгом контролом, нека популарна подручја близу обале (као што је Зелено острво) претрпела су штете од туристичких активности.

Аустралијска влада управља гребеном преко управе Морског парка Велики корални гребен у сарадњи с државом Квинсленд, да би била сигурна да се гребен правилно користи. Комбинација зона, управљачких планова, дозвола, едукације и стимулација (као што је дозвола за еко-туризам) користи се у напору да се заштити Велики корални гребен.

Велики корални гребен је стављен на списак места Светске баштине 1981. 1. јула 2004. Морски парк Велики корални гребен постао је највеће заштићено морско подручје на свету[32] када се аустралијска влада повећала подручја заштићена од комерцијалне експлоатације (као што је риболов) са 4,6% на 33,3% укупне површине парка.[33]

Историја[уреди]

Гребен је био узрок насукавања многих бродова током година. Брод Џејмса Кука „Ендевор“ (Endeavour) ударио је у гребен 1770. и претрпео знатну штету. Коначно је спасен тако што је брод олакшан што је могуће више и захваљујући надошлој плими. Један од најпознатијих био је бродолом брода „Пандора“ који се насукао 29. августа 1791. којом приликом је погинуло 35 особа. Музеј Квинсленда предводи археолошка ископавања „Пандоре“ од 1983.[34]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 UNEP World Conservation Monitoring Centre (1980). „Protected Areas and World Heritage – Great Barrier Reef World Heritage Area”. Department of the Environment and Heritage. Архивирано из оригинала на датум 11. 5. 2008. Приступљено 14. 3. 2009. 
  2. 2,0 2,1 „The Great Barrier Reef World Heritage Values”. Архивирано из оригинала на датум 14. 4. 2013. Приступљено 3. 9. 2008. 
  3. ^ Fodor's. „Great Barrier Reef Travel Guide”. Архивирано из оригинала на датум 14. 4. 2013. Приступљено 8. 8. 2006. 
  4. ^ „Review of the Great Barrier Reef Marine Park Act 1975”. Department of the Environment and Heritage. Архивирано из оригинала на датум 18. 10. 2006. Приступљено 2. 11. 2006. 
  5. ^ The Great Barrier Reef World Heritage Area, which is 348,000 km squared, has 2900 reefs. However, this does not include the reefs found in the Torres Strait, which has an estimated area of 37,000 km squared and with a possible 750 reefs and shoals. Hopley, Smithers & Parnell (2007). стр. 1.
  6. ^ Sarah Belfield (8. 2. 2002). „Great Barrier Reef: no buried treasure”. Geoscience Australia (Australian Government). Архивирано из оригинала на датум 1. 10. 2007. Приступљено 11. 6. 2007. 
  7. ^ Sharon Guynup (4. 9. 2000). „Australia's Great Barrier Reef”. Science World. Архивирано из оригинала на датум 8. 7. 2012. Приступљено 11. 6. 2007. 
  8. ^ CNN (1997). „The Seven Natural Wonders of the World”. Архивирано из оригинала на датум 21. 7. 2006. Приступљено 6. 8. 2006. 
  9. ^ National Trust Queensland. „Queensland Icons”. Архивирано из оригинала на датум 19. 9. 2006. Приступљено 17. 10. 2006. 
  10. ^ Eilperin, Juliet (1. 10. 2012). „Great Barrier Reef has lost half its corals since 1985, new study says”. The Washington Post. Архивирано из оригинала на датум 14. 4. 2013. Приступљено 1. 10. 2012. 
  11. ^ Access Economics Pty Ltd (2005). „Measuring the economic and financial value of the Great Barrier Reef Marine Park” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала на датум 14. 4. 2013. Приступљено 2. 3. 2013. 
  12. ^ „Google Launches Underwater Street View”. 16. 11. 2014. Архивирано из оригинала на датум 29. 11. 2014. 
  13. ^ „Great Barrier Reef coral bleaching more widespread than first thought”. The Sydney Morning Herald. 31. 3. 2016. Архивирано из оригинала на датум 3. 4. 2016. Приступљено 2. 4. 2016. 
  14. ^ Jacobsen, Rowan (11. 10. 2016). „Obituary: Great Barrier Reef (25 Million BC-2016)”. Архивирано из оригинала на датум 16. 10. 2016. 
  15. ^ CNN, Sophie Lewis. „The Great Barrier Reef is not actually dead”. Архивирано из оригинала на датум 12. 3. 2017. 
  16. ^ Cave, Damien; Gillis, Justin (15. 3. 2017). „Large Sections of Australia’s Great Reef Are Now Dead, Scientists Find”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала на датум 20. 2. 2018. Приступљено 19. 2. 2018. 
  17. ^ A. K. Lobeck (1951). Physiographic Diagram of Australia. New York: The Geological Press, Columbia University. »to accompany text description and geological sections which were prepared by Joseph Gentili and R.W. Fairbridge of the University of Western Australia« 
  18. ^ „Great Barrier Reef General Reference Map” (PDF). Great Barrier Reef Marine Park Authority. септембар 2004. Приступљено 14. 3. 2009. 
  19. ^ Davies, P.J.; Symonds, P.A.; Feary, D.A.; Pigram, C.J. (1987). „Horizontal plate motion: a key allocyclic factor in the evolution of the Great Barrier Reef”. Science. 238 (4834): 1697—1700. Bibcode:1987Sci...238.1697D. doi:10.1126/science.238.4834.1697. 
  20. 20,00 20,01 20,02 20,03 20,04 20,05 20,06 20,07 20,08 20,09 20,10 20,11 Hopley, David; Smithers, Scott G.; Parnell, Kevin (17. 5. 2007). The Geomorphology of the Great Barrier Reef: Development, Diversity and Change. Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-46392-8. 
  21. ^ MSN Encarta (2006). Great Barrier Reef. Архивирано из оригинала на датум 1. 11. 2009. Приступљено 11. 12. 2006. 
  22. 22,0 22,1 22,2 Tobin, Barry (2003) [revised from 1998 edition]. „How the Great Barrier Reef Was Formed”. Australian Institute of Marine Science. Архивирано из оригинала на датум 17. 09. 2010. Приступљено 22. 11. 2006. 
  23. 23,0 23,1 23,2 CRC Reef Research Centre Ltd. „What is the Great Barrier Reef?”. Архивирано из оригинала на датум 22. 8. 2006. Приступљено 28. 5. 2006. 
  24. 24,0 24,1 Great Barrier Reef Marine Park Authority (2006). „A "big picture" view of the Great Barrier Reef” (PDF). Reef Facts for Tour Guides. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 20. 6. 2007. Приступљено 18. 6. 2007. 
  25. ^ Harris, Peter T.; Bridge, Thomas C. L.; Beaman, Robin J.; Webster, Jody M.; Nichol, Scott L.; Brooke, Brendan P. (1. 3. 2013). „Submerged banks in the Great Barrier Reef, Australia, greatly increase available coral reef habitat”. ICES Journal of Marine Science (на језику: енглески). 70 (2): 284—293. ISSN 1054-3139. doi:10.1093/icesjms/fss165. Архивирано из оригинала на датум 20. 2. 2018. 
  26. ^ „The Devonian 'Great Barrier Reef'. Western Australia's Department of Environment and Conservation. 2007. Архивирано из оригинала на датум 11. 9. 2007. Приступљено 12. 3. 2007. 
  27. ^ Great Barrier Reef Marine Park Authority. „Representative Areas in the Marine Park”. Архивирано из оригинала на датум 28. 9. 2007. Приступљено 23. 3. 2007. 
  28. ^ Great Barrier Marine Park Authority. „Protecting the Bioregions of the Great Barrier Reef” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2. 6. 2011. 
  29. ^ Great Barrier Reef Marine Park Authority. „Bio-region Information Sheets”. Архивирано из оригинала на датум 31. 8. 2007. Приступљено 23. 3. 2007. 
  30. ^ „AIMS Research - Reef Monitoring”. Aims.gov.au. Архивирано из оригинала на датум 15. 12. 2007. Приступљено 2. 12. 2010. 
  31. ^ Great Barrier Reef Marine Park Authority. „Number of Tourists Visiting The Great Barrier Reef Marine Park”. Архивирано из оригинала на датум 02. 10. 2006. Приступљено 12. 10. 2006. 
  32. ^ BBC News (15. 6. 2006). „Bush creates new marine sanctuary”. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2011. Приступљено 28. 12. 2008. 
  33. ^ World Wildlife Fund Australia. „Great Barrier Reef – WWF-Australia”. Архивирано из оригинала на датум 7. 5. 2010. Приступљено 10. 11. 2006. 
  34. ^ Queensland Museum. „HMS Pandora”. Архивирано из оригинала на датум 29. 8. 2006. Приступљено 12. 10. 2006. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]