Аутоматизација

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Цонтрол роом пт туппер.јпг

Аутоматизација (од старогрчке речи = који сам управља), роботизација, индустријска аутоматизација, или нумеричка контрола је употреба контролних система какви су рачунари да би се контролисала индустријска машинерија и процеси, у намери да се замене људски оператери. У области индустријализације ово је корак после механизације. I док је механизација обезбеђивала људима машине које би им помагале у физичким аспектима посла, аутоматизација поред тога у великој мери смањује потребу за људским сензорним и менталним способностима.

Аутоматизација игра све значајнију улогу у глобалној економији и свакодневном искуству. Инжењери теже да комбинују аутоматизоване уређаје са математичким и организационим алаткама како би направили сложене системе за све већу област примена и људских активности.

Још увек има много послова који нису у непосредној опасности од аутоматизације. Није измишљен ниједан уређај који би могао да се пореди са људским оком у прецизности и тачности извршавања многих задатака, нити са људским ухом. Чак су и људи са хендикепом у стању да идентификују и разликују много више мириса него што то може било који аутоматизовани уређај. Људско препознавање шаблона, препознавање језика и способност за продуковање језика су далеко испред свега сто су тренутно замислили инжењери аутоматизације.

Специјализовани појачани рачунари, који се зову програмабилни логички контролери (ПЛЦс), користе се често да би се синхронизовао уплив уносака из физичких сензора и догађаја са упливом производа. Ово води прецизном управљању које омогућава строгу контролу скоро свих индустријских процеса. (Људи су страховали да ће овај уређај, пошто је толико распрострањен у целом индустријском свету, бити осетљив на "Y2К буг" са веома опасним последицама.)

Човек-машина интерфејси (ХМИ) или рачунарски људски интерфејси (ЦХИ) обично се користе за комуникацију са програмабилно логичким контролерима и другим рачунарима, као што су они за унос и праћење температуре и притисака за даљу аутоматизовану контролу или сигурносно реаговање. Људи који прате и контролишу ове интерфејсе често се називају непокретним инжењерима.

Други облик аутоматизације који укључује рачунаре је аутоматизовано тестирање, у коме је рачунарски контролисана аутоматизована опрема за тестирање програмирана да симулира људе који ручно тестирају апликацију. Ово се често постиже коришћењем аутоматизованих алатки у тестирању које стварају специјалне записе (који су написани као рачунарски програми) а који усмеравају ову аутоматизовану опрему како би се тест извршио.

Коначно, последњи облик аутоматизације је софтвер-аутоматизација, тј. када рачунар уз помоћ макро-рекордер софтвера снима секвенце корисникове акције (миша и тастатуре) као макро за касније поновно пуштање.

Социјална питања аутоматизације[уреди]

Аутоматизација је покренула неколико битних друштвених питања. Међу њима је и утицај аутоматизације на запошљавање. Лудити су били друштвени покрет енглеских текстилних радника раних 1800-их који су протестовали против Жакарових аутоматизованих машина за ткање - често уништавајући такве машине, јер су осећали да су њихова радна места угрожена. Од тада се термин лудита примењује за свакога ко је против напретка у технологији.

Неки тврде да аутоматизација води већој стопи запослености. Један аутор је изнео следећи случај. Сама појава аутоматизације изазвала је велики страх. Мислило се да ће замењивање радника компјутеризованим системима довести до високе стопе незапослености. У ствари, управо супротно се често показало као тачно, нпр. ослобађање радне снаге омогућило је да више људи добије послове који захтевају високе квалификације, а који су типично и боље плаћени. Једна необична пратећа појава оваквог померања је да су сада "неквалификовани радници" извукли корист у "најнапреднијим" земљама јер је мало људи слободно да заузме радна места која захтевају високо квалификоване раднике.

Они који у виду имају дугорочне последице тврде супротно. Они тврде да је аутоматизација тек почела и да садашње стање може да прикрије њен дугорочни утицај. Многи послови у производњи нестали су у САД-у током раних 1990-их, али у једном тренутку велико повећање ИТ послова (који су тек сада надмашени) истовремено компензује недостатак мануфактуре.

Чини се да аутоматизација смањује вредност рада кроз његово замењивање мање скупим машинама; међутим, свеукупни ефекат овога на радну снагу у целини остаје нејасан. Данас је аутоматизација радне снаге веома унапређена и наставља да се убрзано унапређује широм света и захвата све више квалификованих послова, истовремено повећавајући општу добробит већине људи у свету (тамо где политички фактори нису замутили слику). Није добро проучено коју улогу је аутоматизација имала у овим процесима.

Иронија је да је последњих година губитак послова за које је кривац аутоматизација приписан ангажовању хонорарних радника. Овај став је подржан чињеницом да је у САД-у број послова који се финансирају из сопственог буџета у порасту, више него оних који се финансирају изван компаније. Даље, стопа смањења запошљавања у производњи у САД-у није већа од светског просека: 11% између 1995. и 2002. У истом периоду Кина, која је често била критикована за "крађу" америчких послова у производњи, изгубила је 15 милиона својих послова у производњи (око 15% од њеног укупног броја) у поређењу са 2 милиона изгубљених у САД-у.

Милиони људских телефонских оператера широм света били су у потпуности (или скоро у потпуности) замењени аутоматским телефонским централама и секретарицама (а не индијским или кинеским радницима). Хиљаде истраживача у области медицине замењени су у многим медицинским задацима од примарних екрана у електрокардиографији или радиологији до лабораторијских анализа људских гена, серума, ћелија, ткива аутоматским системима. Чак су и лекари делимично замењени аутоматским роботима са даљинским управљањем и високо софистицираним роботима који им омогућавају да са даљине изводе операције и то са тачношћу и прецизношћу коју иначе не поседује просечан лекар. Погледајте роботе докторе и роботе за операције.

Тренутни приоритети у аутоматизацији[уреди]

Тренутно, за компаније које се баве производњом, сврха аутоматизације је прешла са повећане производње и смањења трошкова на шира питања као што су повећање квалитета и флексибилности у процесу производње.

Старо фокусирање на употребу аутоматизације само да би се повећала продуктивност и смањили трошкови је виђено као непрактично, зато што је такође неопходно обезбедити квалификовану радну снагу која може поправљати машине и управљати њима. Шта више, почетни трошкови аутоматизације били су високи и често нису могли бити покривени док потпуно нови процеси производње не замене старе (јапански "роботи депоније" су некад били светски познати у индустријској производњи.)

Аутоматизација се данас често примарно примењује у сврхе повећања квалитета у току процеса производње, у случајевима када значајно може да побољша квалитет производа. На пример, аутомобилски и камионски клипови су некада ручно уграђивани у моторе. Овај процес је убрзо замењен аутоматизованим машинским инсталирањем, зато што је ниво грешака при ручном инсталирању био 1-1.5%, а аутоматизацијом је смањен на 0.00001%. Опасне операције, као што су допуњавање уља, производња индустријских хемикалија, као и сви послови који се тичу рада са металом, били су увек први кандидати за аутоматизацију.

Други велики помак у аутоматизацији је повећано наглашавање флексибилности и конвертибилности у процесу производње. Произвођачи све чешће траже могућност да лако пређу са производње Производа А на производњу Производа Б без изградње нове производне траке.

Питања безбедности у аутоматизацији[уреди]

Један од проблема безбедности у аутоматизацији је да, иако је често виђена као начин да се смањи људска грешка у систему, повећавање степена и нивоа аутоматизације такође повећава и последице грешака. На пример, нуклеарни инцидент на острву које се зове Три миље, био је проузрокован претераним ослањањем на "аутоматизоване сигурносне системе". Нажалост приликом овог догађаја, творци сигурносног система нису предвидели да се систем може срушити на тај начин, тако да су и аутоматски безбедносни системи и њихови људски контролори били затрпани великом количином небитних информација. Аутоматизација нам доноси машине које су пројектовали веома стручни људи (који могу да погреше); масшине функционишу брзином која је далеко испред људске способности реаговања, а тим истим машинама управљају људи релативно ограниченог образовања (или друге грешке, попут катастрофа у Бопалу и Чернобиљу). Најзад, са повећаним нивоом аутоматизације у све више домена, када нешто крене наопако последице брзо постају катастрофалне. Ово је тачно за све сложене системе и један од основних циљева безбедносног инжењеринга за нуклеарне реакторе је нпр. да се направе што једноставнији безбедносни механизми који не могу бити погрешно употребљени. .

Аутоматизација или механизација[уреди]

Механизација означава замјену људског рада машинама, док се аутоматизацијом потпуно или дјеломично замјењује умни напор човјека. Једна од основних особина аутоматизације је продор у подручје умног рада човјека.[1]

Алати аутоматизације[уреди]

Постоје различити типови алата аутоматизације

Листа алата аутоматизације коришћених у ИТ пољу (прошлом и садашњем):

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Војна Енциклопедија, Београд, 1970, књига прва, страна 342

Спољашње везе[уреди]