Пређи на садржај

Август Капелен

С Википедије, слободне енциклопедије
Август Капелен
Скица за портрет Августа Капелана (1846) сликара Ханса Гудеа
Лични подаци
Датум рођења1. мај 1827.
Место рођењаШијен, Норвешка
Датум смрти8. јул 1852.
Место смртиДизелдорф, Немачка

Херман Август Капелен (1. мај 18278. март 1852) био је норвешки сликар познат по својим меланхоличним, драматичним и романтичним пејзажним композицијама.[1]

Образовање[уреди | уреди извор]

Водопад у Доњем Телемарку (1852)

Рођен је у Шијену, Норвешка, као син Дидерика вон Капелена (1795—1866) и Маргарет Нобле Северине Хенријете Ловенскјолд (1796—1866). Обе фамилије биле су истакнуте породице норвешких трговаца, власника земљишта, државних службеника и политичара. Његова породица је била и власник познате железаре, а његов деда, Дидерик фон Капелен (1761-1828) био је члан норвешке Уставотворне скупштине 1814. године у Ејдсволу.[2][3]

Одрастао је у Холдену, Телемарк. Након завршене школе 1845. године у Шијену, преселио се у Кристијанију (данас Осло) и уписао се на Универзитет Ројал Фередеик. Затим је отишао у Дизелдорф, где је студирао са Ханс Гудом.[4] Потом је студирао пејзажно сликарство од 1846. до 1850. године код Јохана Вилхелма Скирмера на Уметничкој академији у Дизелдорфу.[5]

Каријера[уреди | уреди извор]

Капелен је био на неколико студијских путовања у Норвешкој: у Гудбрандсдалену и Лому (заједно са Гудом и Јохан Фредрик Екерсбергом, 1846), Хардангеру (1847), као и у неколико летњих резиденција у близини Холдена. Његове слике карактерише оригиналност у комбинацији са доста поетског осећања. Његове слике шума, језера и потока у Телмарку одишу патетичним расположењем усамљености и пролазности. Капеленов најпродуктивнији период је био између 1850. и 1852, тј. последње две године његовог живота. Борио се против рака желуца од чега је и преминуо 1852. у Дизелдрофу у својој 25 години живота.

Културно наслеђе[уреди | уреди извор]

Најзначајнија Капеленова колекција се налази у Народном музеју уметности, архитектуре и дизајна у Ослу. Национална галерија Норвешке поседује три његова главна рада: Водопад у Доњем Телемарку, Језеро у шуми и Умирућа шума, као и још 26 мањих слика. У парку у Холи је 1980. године подигнут споменик њему у част.[6]

Одабрана дела[уреди | уреди извор]

  • Квернхус, 1850
  • Утдøенде урског и увæр, 1851
  • Моркне трæр, 1851
  • Тјерн и тåке, 1851
  • Фосс и недре Телемарк, 1852
  • Скогтјерн и Недре Телемарк, 1852
  • Сварттјерн, 1852
  • Мøллефоссен, 1852
  • Утдøенде урског, 1852

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]