Bangia
| Бангиа | |
|---|---|
_(20658919796).jpg)
| |
| Bangia spp. | |
Научна класификација 
| |
| (нерангирано): | Арцхаепластида |
| Дивизија: | Рходопхyта |
| Класа: | Бангиопхyцеае |
| Ред: | Бангиалес |
| Породица: | Бангиацеае |
| Род: | Бангиа Lyngbye, 1819 |
Bangia представља род црвених алги (лат. Rhodophyta) која насељава слане и слатке воде. Припаднике овог рода карактерише кончаст, негранат[1] талус малих димензија који брзо расте и има велики репродуктивни потенцијал. Као и остале Rhodophyta, хлоропласти Bangia садрже хлорофил а и понекад хлорофил д, као и помоћне пигменте као што су фикобилини и ксантофили. У зависности од количинског односа ових пигмената боја алги може бити зелена, црвена, љубичаст или сива. Међутим, црвена боја је најчешћа јер пигмент фикоеритрин углавном преовлађује.
Грађа[уреди | уреди извор]
Bangia је црвена алга која је доњим делом талуса причвршћена за подлогу. Ризоидалне структуре се развијају из већег броја безбојних базалних ћелија. На базалне ћелије се надовезују конци вегатитивних ћелија. Конци су цилиндрични и састоје се од једног низа ћелија при базалном делу а више низова при врху талуса као последица уздужних деоба вегетативних ћелија. Ћелије у уроњене у желатинозни матрикс, садрже звездасти хлоропласт и изражен пиреноид.
Распрострањеност[уреди | уреди извор]
Може насељавати и слане и слатке воде. Често формира скупине или подводне ливаде. Могу насељавати и веће дубине, све до максималних дубина које насељавају бентосне алге генерално. Углавном су причвршћени за чврсту подлогу као што је камен или љуштура неког организма али могу бити и епифитне на васкуларним биљкама или другим алгама.
Размножавање[уреди | уреди извор]
За овај род је карактеристична хетероморфна смена генерација, где је хаплоидна генерација доминантна. Могу се размножавати сексуално и асексуално. Асексуално размножавање моноспорама је чешће, полно размножавање се углавном јавља само током зиме и то само код маринских врста.[1] Као и код осталих Рходопхyта полни процес је нетипична оогамија, што значи да су мушки гамети непокретни и пасивно их носи морска струја. Након оплођења, диплоидни зигот се дели и формира карпоспорангију, која носи диплоидне карпоспоре. Карпоспоре клијају у кончасти диплоидни спорофит, који се назива конхоцелис (енгл. цонцхоцелис). Конхоцелис носи конхоспорангије у којима мејозом настају хаплоидне конхоспоре (у свакој спорангији настаје само једна спора). Конхоспоре ће клијати у хаплоидни гаметофит са већ описаном грађом.
Повезани родови[уреди | уреди извор]
Некада се сматрало да су родови Bangiadulcis и Pseudobangia припадали роду Bangia. Међутим, откривено је да се ове алге размножавају само асексуално, и да се тај начин спорулативног размножавања разликује у односу на онај забележен код Bangia.
Етимологија[уреди | уреди извор]
Род је добио назив по Нилс Хофман Бангу (енгл. Ниелс Хофман Банг), који је описао род.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Субаков-Симић, Гордана (2011). Основи алгологије и микологије, практикум. Београд: Биолошки факултет, Универзитет у Београду. стр. 32. ИСБН 978-86-7078-046-0.
Литература[уреди | уреди извор]
- Бродие, Јулиет А., анд Ирвине, Линда M. Волуме I Рходопхyта Парт 3Б Бангиопхyцидае. Сеаwеедс оф тхе Бритисх Ислес. Тхе Натурал Хисторy Мусеум. Ст. Едмундсбурy Пресс Лтд., 2003. пп 91–92
- Буттерфилед, Ницхолас Ј; Кнолл, Андреw Х; Сwеет, Кеене. А Бангиопхyте Ред Алга фром тхе Протерозоиц оф Арцтиц Цанада. Сциенце, Неw Сериес, Вол. 250, Но. 4977, 1990. пп 104–107
- Фритсцх, Ф.Е. Струцтуре анд Репродуцтион оф тхе Алгае Волуме II. Цамбридге Университy Пресс 1945. пп 397–398, 415, 423-424, 431, 433-435
- Гарбарy, Давид, Ј; Хансен, Гаyле I; Сцагел, Роберт Ф. Тхе Марине Алгае оф Бритисх Цолумбиа анд Нортхерн Wасхингтон: Дивисион Рходопхyта (Ред Алгае), Цласс Бангиопхyцеае. Депт. оф Ботанy, Университy оф Бритисх Цолумбиа, Ванцоувер, Цанада. 1980. пп 139–142 анд 164-165
