Баник
Баник је у митологији источнословенских племена кућни дух који борави у просторијама намењеним купању. Баник би долазио у обличју омањег али јаког старца с дугом, чупавом брадом, прекривеном плеснима. Могао је претказивати будућност. Често су га поистовећивали са демонима шума и ђаволима, а био је у друштву са воденим демонима.[1]
Порекло мита[уреди | уреди извор]
Купатила код Словена су наликовале саунама, и била су не само место за одржавање хигијене тела већ и култно место у коме су жене рађале и прорицале, стога су се купатила сматрала местима са животним силама. Из тог веровања настао је мит баник, по коме после сваке три групе купача баник приступа купању и у томе га нико није смео узнемиравати. Зато су купачи после купања банику увек остављали мало воде, за његов ритуал.[2]
У Русији и Белорусији дух баник је сматран становником купатила, злом, које се појављује у облику малог голог мушкарца са крупним очима. По овом предању он живи у пећи или под пуковништвом. Понекад је невидљив (према неким уверењима, има невидљиви шешир) или је приказан у облику човека са дугом косом, голим телом, покривеним прљавштином, лишћем, псећом, мачећом или од белог зеца длаком и сл.[3]
Постоји уверење да се појављује у кади након порођаја жене, а како живи у ненапуњеној купки треба га водом извући на кратко веме, Зато се верује да треба оставити воду, сапун и метлу у купатилу, иначе ће он новорођену бебу прскати кипућом водом, бацати на њу камење или пљувати по њој.
Како би разбили чини Баника, купачи су пре одлазак у купатило (нпр. становници покрајине Смоленск), изговарали су ове речи:
Крштен на полицама, необрезан из пука
Појава несвестице и несреће у купатилу, приписивала се Банику.
Да би се заштитили од штетног деловања Баника, у новосаграђено купатило су се доносили хлеб и со, а испод прага је скриван задављени тетреб или пиле.
Улога у предсказањима[уреди | уреди извор]
По народном предању баник је поседовао моћ да купачима предскаже будућност, а источни Словени су га поистовећивали са демонима шума и ђаволима. Способност предскзања често су користиле девојке, које су одлазиле до врата купатила, подижући сукње; седеле би на чело пећи или стављале руку у димњак: па ако дотакну длакаву руку — удаће се за богатог младожењу, или ако је не додирну удаће се за сиромаха.
Знак предсказања од баника често су очекивали окупани након изласка из купатила и/или сауне голих леђа. Повољно предсказање од Баника и светлу будућност чекала би их у случају ако би осетили ударац Баника по голом телу. Неповољно предсказање и лоша будућност чека би их ако их баник огребе у пределу кичме.[4]
Виси још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Алеxинскy, Г. Славониц Мyтхологy ин Неw Лароуссе Енцyцлопедиа оф Мyтхологy. Прометхеус Пресс, 1973, п. 287-88
- ^ Мyтхес ет мyтхологие, Хистоире ет Дицтионнаире, Фéлиx Гуиранд & Јоëл Сцхмидт, Лароуссе, Парис, 2006.
- ^ Міфологічний Словник, СЛОВ’ЯНСЬКА МІФОЛОГІЯ, БАННИК, байник, баенник, байнушко та ін., білор. лазник Архивирано на сајту Wayback Machine (3. новембар 2014) Приступљено: 11. фебруар 2019.
- ^ Баник У: Весна Какашевски, Кућни духови Приступљено: 4. март 2019.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Баник Архивирано на сајту Wayback Machine (3. новембар 2014) (језик: украјински)
- Кућни духови