Барионска асиметрија

У физичкој космологији, проблем барионске асиметрије, такође познат као проблем асиметрије материје или проблем асиметрије материја–антиматерија, је уочена неравнотежа у барионској материји (типу материје која се доживљава у свакодневном животу) и антибарионској материји у видљивом универзуму. Ни стандардни модел физике честица, ни теорија опште релативности не пружају познато објашњење зашто би то требало да буде тако, а природна је претпоставка да је универзум неутралан у погледу свог очуваног наелектрисања. Сматра се да је Велики прасак требало да произведе једнаке количине материје и антиматерије. Пошто изгледа да то није био случај, вероватно су неки физички закони морали деловати другачије или нису постојали за материју и антиматерију. Постоји неколико конкурентских хипотеза које објашњавају неравнотежу материје и антиматерије која је резултирала бариогенезом. Међутим, још увек не постоји теорија консензуса која би објаснила овај феномен, који је описан као „једна од великих мистерија у физици“.

Сахаровски услови

Главни чланак: Бариогенеза

Године 1967, Андреј Сахаров је предложио сет од три неопходна услова које интеракција која ствара барионе мора задовољити за продукцију материје и антиматерије различитим брзинама. Ови услови су инспирисани недавним открићима космичког позадинског зрачења и ЦП кршења у систему неутралног каона. Три неопходна „сахаровска услова” су:

• Кршење барионовог броја $B$.
• Кршење C-симетрије и ЦП-симетрије.
• Интеракције ван термичке равнотеже.