beta-karbolin

С Википедије, слободне енциклопедије
β-Карболин
Називи
IUPAC назив
9H-β-karbolin
Други називи
9H-пиридо[3,4-б]индол
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.005.418
МеСХ норхарман
  • c2cncc3nc1ccccc1c23
Својства
C11H8N2
Моларна маса 168,20 g/mol
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

β-Карболин (9H-пиридо[3,4-б]индол, норхарман) је хетероциклично једињење које садржи азот. Он је основа класе једињења познатих као β-карболини.[3][4]

Структура[уреди | уреди извор]

β-Карболин припада групи индолних алкалоида и садржи пиридински прстен који је кондензован са индолним скелетоном.[5] Структура β-карболина је слична са триптамином, где је етиламински ланац преспојен са индолним прстеном путем додатног угљеничног атома, да произведе структуру са три прстена. Биосинтеза β-карболина следи пут који почиње од аналогних триптамина.[6] Различити нивои засићења су могући у трећем прстену, што је означено у доњој структурној формули обојеним двоструким везама:

Субститутед бета-царболинес (струцтурал формула)
Субститутед бета-царболинес (струцтурал формула)

Примери β-карболина[уреди | уреди извор]

Неки од важнијих β-карболина су наведени у овој табели.

Кратко име
Црвена веза
Плава веза
R1 R6 R7 Структура
β-Карболин
×
×
H
Х
H
β-Царболине
Триптолин    
H
Х
H
Триптолин
Пинолин    
H
OCH3
H
Пинолин
Харман
×
 
CH3
H
H
Харман
Хармин
×
×
CH3
H
OCH3
Хармине
Хармалин
×
 
CH3
H
OCH3
Хармалине
Тетрахидрохармин    
CH3
H
H
OCH3
Тетрахyдрохармине

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882. 
  4. ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0. 
  5. ^ The Encyclopedia of Psychoactive Plants: Ethnopharmacology and its Applications. Ratsch, Christian. Park Street Press c. 2005
  6. ^ Баигет, Јессица; Ллона-Мингуез, Сабин; Ланг, Стуарт; МацКаy, Симон П; Суцклинг, Цолин Ј; Сутцлиффе, Оливер Б (2011). „Манганесе диоxиде медиатед оне-пот сyнтхесис оф метхyл 9Х-пyридо[3,4-б]индоле-1-царбоxyлате: Цонцисе сyнтхесис оф алангиобуссинине”. Беилстеин Јоурнал оф Органиц Цхемистрy. 7: 1407—11. ПМЦ 3201054Слободан приступ. ПМИД 22043251. дои:10.3762/бјоц.7.164. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]