Биомикроскопија шпалт лампом
| Биомикроскопија шпалт лампом | |
|---|---|
 | |
| Биомикроскопија ока шпалт лампом | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | офталмологија |
| МеСХ | Д041623 |
Биомикроскопија шпалт лампом је минимално инвазивна дијагностичка метода прегледа ока и откривања поремећаја вида, која се обавља уз помоћ биомикроскопа (шпалт лампе) који служи да осветли и прикаже под великим увеличањем предњи сегмент ока (вежњачу, беоњачу, рожњачу, дужицу, предњу очну комору, сочиво и предњи део стакластог тела). Ова процедура спада у стандардне прегледе који се свакодневно врше код прегледа очију у офталмологији.[1]
Историја биомикроскопије[уреди | уреди извор]
Поуздана идентификација страних тела, повреда, тумора итд. прегледом у предњем сегменту ока је кроз историју офталмологије све више био суштински услов дијагностике али и медицинског третмана. Овакав преглед захтевао је сјајну слику високог контраста која се првобитно добијала бочним осветљењем (прво свеће, затим лампе и сијалице). Због недоцољног интензитета ондашњих вештачких извора светла, у почетку је идеалан извор светлости пружала сунчева светлост. Иако је дневно светло било довољно интензивно, што је пре било могуће, она је замењена разним вештачким изворима светлости, јер је таква нова опрема била много лакша за коришћење.
Први човек коме се приписан развоју у овој области био је Херман вон Хелмхолтз (1850) који је изумио офталмоскоп. Међутим, до почетка двадесетог века, коришчени вештаћки извори светла су постало сувише слаби за боља визуелна уочавања, упркос оптичкој концентрацији зрака за тзв. фокално осветљење.
Следио је развој уређаја који су добили наив шпалт лампа. Он су се састоје од подесивог извора светлости (сијалице), као и стереомикроскопа и подлоге за браду пацијента које се може посдесити према пацијенту. Врло брзо, након што су тестирани за употребу од стране офталмолога, фирма Зеисс из Јене је започела серијску производњу шпалт лампа, познатих као „прорезане лампе", Убрзо након Зеисс-а и компанија Хааг-Стреит у Берну, почела је са производњом ових уређаја.
У наредним годинама до Другог светског рата обе компаније концентрирале су се на оптимизацији услова испитивања, као и на проширењу могућности апарата додавањем различите опреме за испитивање, у чијем развоју су учествовали и чувени офталмолози тога доба, а често и различити специјалисти из других области који су одиграли кључну улогу за даљи развој биомикроскопије.
Други светски рат, у којем је уништена фабрика Зеисс у Јени, била је тежак период за даљи развој прорезаних лампи. Ипак, шпалт лампи је предвиђена добра будућност јер су бројни научници омогућили развој и производњу прорезаних светиљки делимично преусмерених са Западне Немачке на друге земље. Неколико година касније, одговор на овај развој био је обнављање производња у Берну нарочито ефикасне лампе са потпуно новим изгледом.
С почетка друге половине 20. века, у многим другим деловима света, оптичка индустрија је почела са израдом таквих инструмената како би учествовала на уносном тржишту биомикроскопа, који су захваљујући квалиету и све нижој цени, до данас постали део стандардне опреме за сваку офталмолошку клинику широм света, без које је незамислив савремен рад.
Нови напредак у офталмолошком значају биомикроскопа направљен је крајем 20. века, овог пута израдом биомикроскопа који је у себи обједињавао и „терапеутск уређај”, са којим је уведен ласерски третман са глатким ламелама. То је чинило да је биомикроскоп са ласером дефинитивно постао неопходан инструмент у офталмологији, који истовремено пружа не само дијагностичке информације, већ омогућава и терапију.
Значај биомикроскопије[уреди | уреди извор]
Када је у питању општег здравља ока,[2] преглед на биомикроскопу је најважнији преглед јер на основу њега се одређује:
- Изглед предњег сегмента ока
- Провидност оптичких делова задужених за рефракцију ока.
- Тренутно стање ока у многим дијагностичким и терапијским захватима, као што су третман ласерским дејством на ирис, одстрањивање страног тела са предњег сегмента ока, итд.
Биомикроскопија је такође важна метода у раду са контактним сочивима, јер омогућава пажљиво посматрање корнее, коњуктиве и капака пре фитовања контактних сочива.[3]
Како се током биомикроскопије често користи и флоресцеин, лакше се може уочити страно тело у оку, пуцање сузног филма, неке повреде или обољења ока, као процјена фита контактних сочива.
Биомикроскоп[уреди | уреди извор]
.jpg)
Биомикроскоп је специјално конструсан оптички апарат, који се често назива и шпалт-лампа, као и процепна светиљка због могућности осветљења ока уским процепним светлом којим се може стећи бољи увид у дубину структура ока које се посматра. Овај инструмент је тако конструисан да комбинује различита увећања са контролисаним осветљењем, и састоји се од следећих делова:
- окулара и објектива који се састоје од низа сочива да би се редуковала аберација. Како биомикроскопи имају проблем јер обрће лик, у овај ситем се додаје призма за обртање лика,
- систем освјетљавања, које може бити у облику директног, дифузног и индиректно освјетљавање, ретро-илуминација, склера расејања, огледалске рефлексије и
тангенцијалног освјетљавања.
- рефлектујућег огледала, која важна због рефлексије током посматрање: епитела рожњаче, ендотела рожњаче, дебљине липидног слоја сузног филма, површине сочива.
- наслон за браду,
- дугмета за контролу светлосниг снопа, уз помоћ кога светлосни снопа варира у висини и дебљини, у зависности од потребе прегледа.
- џојстика за фокусирање напред, назад, лево, десно, а такође се може ротирати како би се смањио или подигао сноп светлости.
Биомикроскопможе имати и додатне инструменте (који су његови саставни делови) уз чију помоћ је могућ и преглед структура коморног угла, цилијарног тела, очног дна и мерење очног притиска.[4]
Процедура[уреди | уреди извор]
Процедура прегледа биомикроскопом обавља се тако што пацијент седи са једне, а офталмолог са друге стране инструмента и кроз оптику апарата прегледа очи пациента бинокуларно. Овом методом прегледа може се испитати већи део предњег сегмента ока померањем инструмента и мењањем освјетљења, као и угла између лампе и микроскопа. Овај инструмент представља стандардну апаратуру која се свакодневно користи код прегледа очију.[5]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Гордана Златановић, Офталмологија, Медицински факултет Ниш
- ^ Цлиницал процедурес ин примарy еyе царе. Давид Б. Еллиотт, Департмент оф Оптометрy, Университy оф Брадфорд, УК
- ^ Хелмер Сцхwеизер, Имре Гут, Скрипта из предмета Контактна сочива за студенте оптометрије, ПМФ Нови Сад, Департман за физику
- ^ Зоран Мијатовић, Скрипта из предмета Оптички и оптометријски инструменти, ПМФ Нови Сад, Департман за физику
- ^ Олга Литричин, Милан Благојевић, Добросав Цветковић, Офталмологија, Медицински факултет, Београд
Литература[уреди | уреди извор]
- Цоппингер, M., Маио, M., Миллер,К.: Опхтхалмиц Пхотограпхy. Слацк Инцорпоратед, Неw Јерсеy
- Јустице, Ј.: Опхтхалмиц Пхотограпхy. Литтле Броwн анд Цомпанy. Бостон. 1982.
- Мартонyи, C.,Бахн, C., Мyер, Р.: Цлиницал Слит Ламп Биомицросцопy анд Пхото Слит Ламп Биомицрограпхy. Тиме Оне Инк. Мицхиган.1985.
- Wонг, D.: Теxтбоок оф Опхтхалмиц Пхотограпхy. Интер-Оптицс Публицатионс. Неw Yорк. 1982.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
