Oftalmologija

С Википедије, слободне енциклопедије
Oftalmologija
Spaltlampe-2.jpg
SistemOko
Značajne bolestiZamagljen vid, katarakta, makularna degeneracija, glaukom, refrakciona greška, poremećaji mrežnjače, dijabetička retinopatija
Značajni testoviTest vidnog polja, oftalmoskopija
SpecijalistaOftalmolog
GlosarMedicinski glosar

Oftalmologija,[1] često pravopisno nepravilno kao „oftamologija”, je grana medicine koja se bavi bolestima očiju uključujući bolesti vidnog puta (sistema u mozgu koji je zadužen za vid).[2] Oftalmolog je lekar koji je specijalizovan za negu očiju.[3] Akreditacije uključuju medicinsku diplomu, nakon čega sledi dodatnih četiri do pet godina specijalističke obuke iz oblasti oftalmologije. Programi specijalističke obuke za oftalmologiju mogu zahtevati jednogodišnji staž sa obukom iz interne medicine, pedijatrije ili opšte hirurgije. Dodatna specijalistička obuka (ili stipendija) može se tražiti u određenom aspektu očne patologije.[4] Oftalmolozima je dozvoljeno da propisuju lekove za lečenje očnih bolesti, sprovode lasersku terapiju i operišu kada je to potrebno.[5] Oftalmolozi obično pružaju specijalnu negu očiju - medicinsku i hiruršku,[5] i mogu učestvovati u akademskim istraživanjima o očnim poremećajima.[6]

Bolesti[уреди | уреди извор]

Parcijalna lista najčešćih bolesti koje leče oftalmolozi obuhvata:[7]

Etimologija[уреди | уреди извор]

Grčki koreni reči oftalmologija su ὀφθαλμός (ophthalmos, „oko“) i -λoγία (-logia, „proučavanje, diskurs“),[8][9] tj. „proučavanje očiju“. Disciplina se odnosi na sve životinjske oči, bilo ljudske ili ne, pošto su praksa i procedure prilično slične u pogledu procesa bolesti, iako postoje razlike u anatomiji ili prevalenci bolesti.

Istorija[уреди | уреди извор]

Antički bliski istok i grčki period[уреди | уреди извор]

U Ebersovom papirusu iz starog Egipta koji datira iz 1550. godine pre nove ere, postoji deo koji je posvećen očnim bolestima.[2]

Pre Hipokrata, lekari su svoje anatomske koncepcije oka uglavnom zasnivali na spekulacijama, a ne na empirizmu.[2] Oni su prepoznali skleru i providnu rožnjaču koji se nalaze na spoljašnjem omotaču oka, sa unutrašnjim slojem sa zenicom i tečnošću u centru. Alkameon (peti vek pre nove ere) i drugi su verovali da je ova tečnost medijum za vid i da je tekla od oka do mozga pomoću cevi. Aristotel je takve ideje unapredio empirizmom. On je secirao oči životinja i otkrio tri sloja (a ne dva), otkrio je da je tečnost konstantne konzistencije sa sočivom koje se formira (ili zgušnjava) nakon smrti, a okolni slojevi su viđeni kao suprotstavljeni. On i njegovi savremenici su dalje izneli postojanje tri cevi koje vode iz oka, a ne jedne. Jedna cev iz svakog oka susrela se unutar lobanje.

Grčki lekar Rufus iz Efesa (prvi vek nove ere) prepoznao je moderniji koncept oka, sa konjunktivom, koja se proteže kao četvrti epitelni sloj preko oka.[2] Rufus je prvi prepoznao dvokomorno oko, sa jednom komorom od rožnjače do sočiva (napunjenom vodom), drugom od sočiva do mrežnjače (ispunjenom supstancom koja liči na belance).

Drevna Indija[уреди | уреди извор]

Indijski hirurg Sušruta napisao je delo Sušruta Samhita na sanskritu otprilike u šestom veku nove ere,[10] koje opisuje 76 očnih bolesti (od toga 51 hirurških), kao i nekoliko oftalmoloških hirurških instrumenata i tehnika.[11][12] Njegov opis operacije katarakte bio je kompatibilan sa metodom kaučinga.[13] On je opisan kao jedan od prvih hirurga za kataraktu.[14][15]

Srednjovekovni islam[уреди | уреди извор]

Anatomija oka, 1200. godina

Srednjovekovni islamski arapski i persijski naučnici (za razliku od svojih klasičnih prethodnika) smatrali su normalnim kombinovanje teorije i prakse, uključujući izradu preciznih instrumenata, i stoga su smatrali prirodnim da kombinuju proučavanje oka sa praktičnom primenom tog znanja.[16] Hunejn ibn Išak, i drugi počev od srednjovekovnog arapskog perioda, učili su da se kristalno sočivo nalazi tačno u centru oka.[17] Ova ideja je propagirana do kraja 1500-ih.[17]

Ibn al-Hajtam (Alhazen) je u svojoj Knjizi o optici objasnio da se vid javlja kada svetlost padne na objekat, odbije se i usmeri se u oči.

Ibn al-Nafis, arapin rodom iz Damaska, napisao je veliki udžbenik, Uglađena knjiga o ekperimentalnoj oftalmologiji, podeljen u dva dela, O teoriji oftalmologije i Jednostavni i složeni oftalmološki lekovi.[18]

Avicena je u svom Kanonu napisao „risket“, što znači „retiformis“, a Gerard od Kremone je to preveo otprilike 1150. godine u novi termin „retina“.[19]

Moderni period[уреди | уреди извор]

Rani oftalmološki instrumenti

U sedamnaestom i osamnaestom veku, ručna sočiva koristio je Malpigi, mikroskope Levenhuk, preparate za fiksiranje oka za proučavanje Rajš, a kasnije je objavljeno Petitovo zamrzavanje oka. Ovo je omogućilo detaljno proučavanje oka i napredni model. Neke greške su se nastavile, kao što su: zašto je zenica promenila veličinu (vidi se da su sudovi šarenice ispunjeni krvlju), postojanje posteriorne komore i priroda mrežnjače. Ne znajući za njihove funkcije, Levenhuk je primetio postojanje fotoreceptora,[20] međutim, oni nisu pravilno opisani sve do Gotfrida Rajnholda Treviranusa 1834.

Oko 1750. godine, Žak Davijel je zagovarao novi tretman katarakte ekstrakcijom umesto tradicionalnog metoda kaučinga.[21] Georg Josef Ber (1763–1821) je bio austrijski oftalmolog i vođa Prve bečke medicinske škole. On je uveo je operaciju režnja za lečenje katarakte (Berova operacija), kao i popularizaciju instrumenta koji se koristi za izvođenje operacije (Berov nož).[22]

U Severnoj Americi, autohtoni iscelitelji lečili su neke očne bolesti trljanjem ili struganjem očiju ili kapaka.[23]

Oftalmološka hirurgija u Velikoj Britaniji[уреди | уреди извор]

Prvi oftalmološki hirurg u Velikoj Britaniji bio je Džon Frek, kojeg su na tu poziciju postavili upravnici bolnice Svetog Bartolomeja 1727. Veliki napredak je usledio imenovanjem Barona de Vencela (1724–1790), Nemaca koji je postao okulista kralja Velike Britanije Džordž III 1772. godine. Njegova veština uklanjanja katarakte je legitimisala ovo polje.[21] Prva namenska oftalmološka bolnica otvorena je 1805. u Londonu; sada se zove Murfildsova očna bolnica. Klinički razvoj u Murfildsu i osnivanje Instituta za oftalmologiju (sada deo Univerzitetskog koledža Londona) od strane ser Stjuarta Djuka-Eldera postavili su ovu lokaciju kao najveću očnu bolnicu na svetu i vezu za oftalmološka istraživanja.[24]

Centralna Evropa[уреди | уреди извор]

U Berlinu je oftalmolog Albreht fon Grefe uveo iridektomiju kao tretman za glaukom i poboljšanu operaciju katarakte, a takođe se smatra osnivačem Nemačkog oftalmološkog društva.

Brojni oftalmolozi su izbegli iz Nemačke nakon 1933. godine kada su nacisti počeli da progone osobe jevrejskog porekla. Reprezentativni vođa bio je Džozef Igeršajmer (1879–1965), najpoznatiji po svojim otkrićima sa arsfenaminom za lečenje sifilisa. On je izbegao je u Tursku 1933. Kao jedan od osam emigrantskih direktora na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Istanbulu, izgradio je modernu kliniku i obučavao studente. Godine 1939. otišao je u Sjedinjene Države, gde je postao profesor na Tafts Univerzitetu.[25] Nemački oftalmolog Gerhard Mejer-Švikerat je zaslužan za razvoj prethodnika laserske koagulacije, fotokoagulacije.

Godine 1946. Igeršajmer je sproveo prve eksperimente sa svetlosnom koagulacijom. Godine 1949. izvršio je prvo uspešno lečenje odvajanja mrežnjače svetlosnim snopom (svetlosna koagulacija) samokonstruisanim aparatom na krovu oftalmološke klinike na Univerzitetu Hamburg-Ependorf.[26][27]

Poljska oftalmologija datira iz trinaestog veka. Poljsko oftalmološko društvo je osnovano 1911. Reprezentativni vođa bio je Adam Zamenhof (1888–1940), koji je uveo određene dijagnostičke, hirurške i nehirurške procedure za negu očiju. Nemački nacisti su ga pogubili 1940. godine.[28]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ophthalmology”. Oxford Dictionary. Приступљено 14. 9. 2015. 
  2. ^ а б в г „History of Ophthalmology”. www.mrcophth.com. 
  3. ^ „Ophthalmology”. American Medical Association. Приступљено 28. 3. 2020. 
  4. ^ Boyd, Kierstan (6. 6. 2016). „Ophthalmology Subspecialists”. American Academy of Ophthalmology. 
  5. ^ а б Smith, Yolanda (5. 9. 2016). „Ophthalmology”. News-Medical.net (на језику: енглески). 
  6. ^ Churchill, Jennifer; Gudgel, Dan T. (1. 11. 2013). „What is an Ophthalmologist?”. American Academy of Ophthalmology. 
  7. ^ WebMD. „What Causes Eye Problems?”. WebMD. 
  8. ^ „ophthalmology”. Online Etymology Dictionary. 
  9. ^ ὀφθαλμός. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project
  10. ^ Boslaugh, Sarah (2007). Encyclopedia of epidemiology. SAGE. стр. 547. ISBN 978-1412928168. 
  11. ^ Bidyadhar, N.K. (1939), Sushruta's Ophthalmic Operations, Archives of Ophthalmology, 22, page 553.
  12. ^ Agarwal, R.K. (1965), Ancient Indian Ophthalmology, The Ophthalmic Optician, 5(21),1093-1100 (the title of this journal was changed to Optometry Today in 1985), published by the Association of Optometrists, London, England.
  13. ^ Roy, P.N., Mehra, K.S. and Deshpande, P.J. (1975), Cataract surgery performed before 800 BC, British Journal of Ophthalmology, 59, page 171
  14. ^ „Susruta: The Great Surgeon of Yore”. Infinityfoundation.com. Приступљено 2008-11-04. 
  15. ^ Kansupada, K. B.; Sassani, J. W. (1997). „Sushruta: The father of Indian surgery and ophthalmology”. Documenta Ophthalmologica. Advances in Ophthalmology. 93 (1–2): 159—167. PMID 9476614. S2CID 9045799. doi:10.1007/BF02569056. 
  16. ^ David C. Lindberg (1980). Science in the Middle Ages. University of Chicago Press. стр. 21. ISBN 0-226-48233-2. 
  17. ^ а б Leffler CT, Hadi TM, Udupa A, Schwartz SG, Schwartz D (2016). „A medieval fallacy: the crystalline lens in the center of the eye”. Clinical Ophthalmology. 2016 (10): 649—662. PMC 4833360Слободан приступ. PMID 27114699. doi:10.2147/OPTH.S100708. 
  18. ^ David C. Lindberg (1997). Helaine Selin, ур. Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures. Kluwer Academic Publishers. стр. 410. ISBN 0792340663. 
  19. ^ de Jong, Paulus T. V. M. (10. 8. 2014). „From where does "rete" in retina originate?”. Graefe's Archive for Clinical and Experimental Ophthalmology. 252 (10): 1525—1527. PMID 25107541. doi:10.1007/s00417-014-2769-1Слободан приступ. 
  20. ^ „Important Dates in Vision Science”. www.arts.rpi.edu. Архивирано из оригинала на датум 16. 12. 2019. Приступљено 10. 04. 2022. 
  21. ^ а б Wyman A.L. (1991). „Baron De Wenzel, Oculist to King George III: His Impact on British Ophthalmologists”. Medical History. 35 (1): 78—88. PMC 1036270Слободан приступ. PMID 2008123. doi:10.1017/s0025727300053138. 
  22. ^ Fuchs, Ernst (2001-01-01). Fuchs, Ernst, and Alexander Duane.Text-book of Ophthalmology. Philadelphia, PA: J.B. Lippincott Company, 1908. Приступљено 2013-03-11. 
  23. ^ Leffler CT, et al. (2017). „Ophthalmology in North America: Early Stories (1491-1801)”. Ophthalmology and Eye Diseases. 9: 1—51. PMC 5533269Слободан приступ. PMID 28804247. doi:10.1177/1179172117721902. 
  24. ^ Davidson Luke (1996). „'Identities Ascertained': British Ophthalmology in the First Half of the Nineteenth Century”. Social History of Medicine. 9 (3): 313—333. PMID 11618725. doi:10.1093/shm/9.3.313. 
  25. ^ Namal Arin, Reisman Arnold (2007). „Joseph Igersheimer (1879–1965): A Visionary Ophthalmologist and his Contributions before and after Exile”. Journal of Medical Biography. 15 (4): 227—234. PMID 18172563. S2CID 45604124. doi:10.1258/j.jmb.2007.06-63. 
  26. ^ Goes, Frank (2013). Eye in history. New Delhi: Jaypee Brothers. ISBN 9789350902745. OCLC 813930522. 
  27. ^ Boyd, Benjamin (2010). Modern ophthalmology : the highlights : the account of a master wintnessing a 60 year epoch of evolution and progress (1950-2010). Panama: Jaypee-Highlights Medical Publishers. ISBN 9789962678168. OCLC 720191230. 
  28. ^ Wincewicz Andrzej; et al. (2009). „Dr Adam Zamenhof (1888-1940) and his insight into ophthalmology”. Journal of Medical Biography. 17 (1): 18—22. PMID 19190194. S2CID 46308292. doi:10.1258/jmb.2008.008037. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).