Бунк'Арт
| Бунк'Арт | |
.jpg) | |
| Улаз у музеј | |
| Врста: | Музеј и галерија |
| Основана: | 22. новембар 2014. |
| Седиште: | Рруга Фадил Делиу 1001, Тирана |
| Држава: |  Албанија
|
| Структура: |
|
| Веб презентација | https://www.bunkart.al/ |
Бунк'Арт је историјски музеј, галерија савремене уметности и вишенаменски простор у главном граду Албаније Тирани, размештен у, за ту намену адаптираном простору некадашњег тајног војног подземног склоништа (са 100 просторија у више нивоа) из периода страховладе Енвера Хоџе.
Настао је као, резултат удружених напора албанске владе и непрофитног уметничког колектива Qендра Ура, са циљем да се комбинацијом музејског и уметничког простора и инсталације - на најискренији и најсложениј начин албанске влада помири са новијом историјом нације.[1]
Простор који је, парадоксално, посвећен раздобљу од фашистичке окупације у Албанији до каснијег раздобља изолационистичке социјалистичке диктатуре, испреплетен је мноштвом докумената, фотографија и музејских инсталација инспирисаним истинитим садржајима из историје Албаније. Тако Бунк'Арт на јединствени начин представља али и спаја — естетске дискурсе, стратегију очувања памћења везаног за политику и архитектонску баштину али и туристичке садржаје, јер нуди посебно оштар пример постсоцијалистичког политичког маневра у историји и култури у односу на недавну социјалистичку прошлост Албаније.[1]
Положај и размештај
[уреди | уреди извор]Бунк'Арт се налази у источном предграђу Тиране, у некада атомском склоништу (бункеру) албанске војске (под тајним назвом „Објекти Схтyлла“), који је изграђен током комунистичког период, у близини планине Дајти, однсоно у њеном подземљу у централној Албанији.
Неке од просторије се користе као музејска поставка за излагање фотографије, предмете и документа, које требају да испричају причу о времену једног диктатора. Остале просторије користе се за уметничке изложбе, али већина је празна. У срцу бункера налази се скупштинска дворана, дизајнирана за Хоџину владу у скривању, која се сада користи за концерте и друге културне садржаје.
Намена
[уреди | уреди извор]Накадашњи атомски бункер под земљом (који никада није коришћен за ту намену), располаже са више од 100 соба намењених за војне и владине активности током могућег атомског рата, данас се користи као:
- музеј тог доба, са циљем да очува сеећање на мрачне године под Хоџином владавином.
- галерија савремене уметности,
- изложбени и концертни простор за различите културне и друге садржаје.
Према речима Царла Боллина, кустоса Бунк'Арт-а, његова намена је: ...да помогне Албанцима да се помире са сопственом историјом и сопственом прошлошћу...јер не можете бити свесни властите садашњости и стећи поуздања у будућности без познавања земље у којој су зачети ваши корени.[2]
Предуслови
[уреди | уреди извор]Од 1945. до 1990, Албанија је имала једну од најрепресивнијих власти у Европи. Комунистичка партија Албаније као носилац те репресивне власти формирана је 1941. године. Сви који су јој се противили били су елиминисани, а Енвер Хоџа је дошао на чело партије, почевши да влада као совјетски савезник, под великим утицајем лика и дела Стаљина.
Енвер Хоџа је након Стаљинове смрти прогласио СССР ревизионистичким и антимарксистичким, тако да су убрзо све државе Варшавског пакта отказале верност Албанији. Хоџа је тада прихватио Кину за савезника Албаније, што је трајало само до 1977. године, након чега је покушао да земљу учини самодостатном.[3] Након те одлуке током више деценија његовог страховладања, Хоџа је стварао и уништавао односе са Београдом, Москвом, Кином, али и другим земљама света, увек према својим личним интересима. Земља је била изолована, прво од стране запада (западна Европа, Канада, САД), због односа са комунистичким земљама, а касније је изолована и од комунистичког истока.
У склопу нарушених односа како са истоком тако и са западом, Енвер Хоџа је сматрао да је Албанија угрожена и наредио да се на подручју Албаније сагради преко 750.000 бункер, и других пдземних фортификација, по неколико на сваки квадратни километр. За бункере и подземна склоништа који су изграђени у периоду између 1960. и 1980. године, утрошене су велике суме новца, јер је изградња једног бункера у то време коштала колико и да се направи стан од 30 - 40 метара квадратних.
Велики подземни бункери
[уреди | уреди извор]Испод Тиране, главног града Албаније, изграђен је велики подземни бинкер у облику петокраке са безброј ходника попут паукове мреже. Бункер је имао 100 соба. Ово склониште у облику великог бункера, шифорвано названо „Објекти Схтyлла“, почело је да се гради 1970-их по наредбама и упутствима Енвера Хоџе, са намером да заштити Хоџу и његовог кабинета у случају нуклеарног напада. Хоџа је умро неколико година пре него што је бункер довршен, тако да бункер заправо никада није стављен у функцију.
Смена власти у Албанији
[уреди | уреди извор]Године 1985, Енвер Хоџа је умро, и Рамиз Алија је дошао на његово место. Алија је прво покушао да прати Хоџине кораке, али се источна Европа већ мењала: Михаил Горбачов се појавио на сцени Совјетског Савеза са новом политиком (гласност и перестројка). Тоталитарни режим је био под притиском САД и Европе и мржњом сопственог народа. Потписао је Хелсиншки споразум (који су остале земље потписале 1975) који је Албанију обавезао на поштовање неких људских права, у оквиру којих је био дозвољен и плурализам. Након што је Хоџина партија победила на изборима 1991. године, било је јасно да се промене не могу зауставити, које су исказане 1992. на општим изборима у Албанији када је победила Демократска странка Албаније са 62% гласова.
Од 1990. Албанија је оријентисана према западу. Примљена је у Савет Европе и у НАТО. Албанска радна снага је наставила да емигрира у Грчку, Италију, Европу и Северну Америку. Корупција у власти је постајала све очигледнија. Политичари нису испуњавали наде народа у брзу и не превише болну транзицију.
Након наведених политички промена у Албанији 1990-тих, а 5 година након смрти Енвера Хоџе, један од симбола Албаније — 750.000 бункера почео је да зараста у коровр, јер сучувене „печурке" како су их неки звали углавном запуштене, иако никад нису ни доживеле праву сврху, а поједини бункери претворени су у музеје, кафиће, галерије, станове или представљају места за тајне „љубавне" састанке.
Историја Музеја
[уреди | уреди извор]У склопу наведених промена у Албанији почев од 1990-тих година, настале је потреба да се у некадашњем подземном склоништу испод Тиране, након што за његово постојање сазнала јавност Албаније (јер је за овај објекат знало само војно министарство), године 2014. године удруженим напорима албанске владе и непрофитног уметничког колектива званог „Qендра Ура”, простор је адаптиран у музеј, галерију савремене уметности и вишенаменски изложбени простор, са циљем да обједини уметност, културу и историју Албанског народа, критички усмерену према очувању дела мраћне албанске историје и сећање на злогласне године под влашћу Енвера Хоџе.
Бунк'Арт је отворен за јавност нешто више од годину дана након што је вођа Албанске социјалистичке партије Еди Рама преузео функцију премијера 2013. године.[4] Рама, раније познат као градоначелник Тиране током прве деценију 21. века, заслужана је за инсистирање и спајање уметности и политике ради трансформације албанског градског пејзажа, и отворање врата колективне меморије.[5] Тим поводом на Твитеру је Еди рама написао
| „ | Подземни свет диктатуре без сумње ће се претворити у историјски, културни и туристичку атракција.[6] | ” |
Међутим недуго након отварања музеј је затворен, да би касније поново био отворен за нову сезону, па поново затворио и коначно поново отворио - очигледно сада на сталној, а не сезонској основи - од почетка лета 2016. године.
Када се Бунк'Арт први пут отворио, садржавао је не само изложбене поставке и панорамске приказе посвећене немачкој и италијанској окупацији Албаније, непосредној послератној дипломатској ситуацији и социјалистичком раздобљу, већ и низ уметничких инсталација власника галерије „Миза”, малог, али перспективног изложбеног простора савремене уметности у Тирани.
Тада се чинило да укључивање уметничких инсталација у простор повезује Бунк'Арт с властитим претходним уметничким, сликарским интервенцијама у албанском јавном простору,[7] а сигурно није сслућајно да се Рамина влада наставила бавити промоцијом стварање (централизованих, службених) уметничких простора као дела свог пројекта модернизације нације.[8]
На почетне кораке Бунк'Арт-а у многоме је утицао италијански медијски предузетник Царло Боллино као кустос и кључна фигура у обликовању развоја Бунк'Арт-а. Боллинова визија историјског еклектицизма постала је покретачка снага након што се музеј поновно отворио врата под критиком да је Бунк'Арт много више приказ личног ентитета (а не државни музеј какав је пре доласка Боллинова био). О том новом изгледу музеја Боллинова каже:
| „ | Коначно, Бунк'Арт је још једно средство за откривање тајни комунизма, чак и ако користи „једноставност" (мада наравно праћену строго тачним историјским чињеницама) која је увек раздвајала новинарске описе од оних које су написали историчари. Бунк'Арт не тврди да је музеј у класичном смислу (а класичне музеје, који су у кризи широм свиета, препустићемо академицима). Уместо тога, то је модерна изложба видео музеј (музејски видеозапис) у којој се историја открива у облику који је привлачнији, и, где је то могуће, уметнички приказана.[9] | ” |
Изложбена поставка
[уреди | уреди извор]У музеј-галерију улази се и излази кроз адаптиране подземне тунеле који код посетилаца утичу на стварање језивих представа о простору намењеном физичкој заштити злогласног вође Енвера Хоџе. Али кад посетилац уђе у унутрашњост, наилази на свет ведре и евокативне савремене уметности, у 24 (од 100 соба) препуних слика, фотографија и инсталација.
Осим што овај музеј-галерија пружа идалан простор за визуелне уметнике, стари бункер се користи и као позориште, концертни простор, простор за предавања и друге догађаје.
Информације за посетиоце
[уреди | уреди извор]Бунк'Арт је отворен за посетоце сваког дана од 9:00 до 16:00.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б „“Ан Итинерарy оф тхе Цреативе Имагинатион”: Бунк’Арт анд тхе Политицс оф Арт анд Тоурисм ин Ремемберинг Албаниа’с Социалист Паст”. ттпс:www.цултурес-оф-хисторy.уни-јена.де, 16. 5. 2017. Приступљено 27. 3. 2020.
- ^ „Албаниа’с бункер мусеумс цаст неw лигхт он а дарк хисторy”. www.тхегуардиан.цом. Приступљено 27. 3. 2020.
- ^ Цоппа, Франк Ј. (2006). Енцyцлопедиа оф Модерн Дицтаторс: фром Наполеон то тхе Пресент. Петер Ланг. пп. 118–119. ISBN 978-0-8204-5010-0.
- ^ Hapet për publikun bunkeri i fshehtë anti-bërthamor i ish-diktatorit Hoxha, Shqiptarja, (22 November 2014), retrieved 05 April 2017, URL: http://shqiptarja.com/mobile/artikull_old.php?IDNotizia=254335[мртва веза]
- ^ Еди Рама, ‘Бунк’Арт’ њë тхесар и кујтесëс колективе ["Бунк'Арт", а треасуре оф тхе цоллецтиве меморy]. Спеецх бy Приме Министер Еди Рама ат тхе опенинг то тхе публиц оф “Бунк’Арт”, Wебсите оф тхе Приме Министер’с Оффице, (22 Новембер 2014), ретриевед 29 Јануарy 2017, УРЛ:. http://www.kryeministria.al/en/newsroom/speeches/quot-bunk-art-quot-a-treasure-of-the-collective-memory[мртва веза].
- ^ Еди Рама, ‘Бунк’Арт’ њë тхесар и кујтесëс колективе, 2014.
- ^ Сее Винцент WЈ ван Гервен Оеи’с аналyсис оф Рама’с кеyноте лецтуре ат тхе Цреативе Тиме суммит ин 2014: Тхе Уноффициал Виеw оф Тирана (83), афтерарт, (24 Новембер 2014)
- ^ Еди Рама, тхе ЦОД, анд тхе Проблематицс оф Целебратинг тхе Артист-Политициан, АРТМаргинс Блог, (22 Децембер 2016), ретриевед 29 Марцх 2017, УРЛ: http://blog.artmargins.com/index.php/74-it-s-very-exciting-to-talk-about-artist-run-countries-edi-rama-the-cod-and-the-problematics-of-celebrating-the-artist-politician.html Архивирано на сајту Wayback Machine (25. децембар 2016)
- ^ Царло Боллино, Кусх ка фрикë нга Бунк’Арт е кујтими и комунизмит?, Схqиптарја.цом, (5 Децембер 2016)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Бунк'Арт — Веб презентација (језик: албански)