Calopteryx virgo

Цалоптерyx вирго
Мужјак
Женка
Научна класификација
Домен:	Еукарyота
Царство:	Анималиа
Тип:	Артхропода
Класа:	Инсецта
Ред:	Одоната
Породица:	Цалоптерyгидае
Род:	Цалоптерyx
Врста:	C. вирго
Биномно име
Цалоптерyx вирго (Linnaeus, 1758)
Синоними
Списак Agrion colchicus von Eichwald, 1837 Agrion virgo (Linnaeus, 1758) Libellula virgo Linnaeus, 1758 Calopterix virgo (неправилно спеловано)

Calopteryx virgo (Линнаеус, 1758) је европска водена девица из фамилије Calopterygidae. Српски назив врсте је Црна сјајна девица

Идентификација

Цалоптерyx вирго је најкрупнија и најтамнија врста рода Цалоптерyx. Мужјаци имају скоро у потпуности металик кобалтна крила, док женке имају провидна зеленкаста крила. Лет ове врсте личи на лет лептира.

Дужина тела износи 45-49 мм. Крила, а посебно задња крила мужјака, су шира него код осталих врста рода Цалоптерyx, а обликом подсећају на весла. Крила мужјака су углавном потпуно љубичасто плава. Последњи абдоминални гегменти мужјака су браон до црвенкасти, изразито оивичени црном бојом, у односу на друге врсте рода. Само се крупне, тамне форме мужјака C. спленденс, као нпр. ссп. интермедиа из Турске, могу помешати са C. вирго, посебно са бледом ссп. меридионалис у југозападној Европи. Међутим, последњи абдоминални сегменти C. спленденс су жућкасти. Женке су металик обојене, (браонкасто) зелене и тешко их је разликовати од женки C. спленденс. Ипак, крила су им углавном шира и више браон, некад веома тамно браон. На основу боје крила се могу разликовати три подврсте: вирго, меридионалис и фестива.

Распрострањење

Врста је широко распрострањена у Европи, на истоку до Урала. У Анатолији је углавном ограничена на приобална подручја.

Животни циклус

Као и сви вилински коњици, тако и ова врста има хемиметаболно развиће. То значи да је њихов зивотни циклус непотпун, односно да изостаје стадијум лутке. Када ларва дође у последњи ступањ развића она излази из воде и из ње се директно излеже (еклодира) одрасла јединка. Кошуљица коју остави за собом од тог последњег пресвлачења зове се егзувија. Женке полажу јаја у ткиво плутајућих или потопљених биљака. Из јаја се развијају ларве које су грабљивице и хране се ситнијим воденим бескичмењацима. Развиће ларви траје око две године након чега излазе из воде и цео циклус креће поново.

Станиште

Преферира хладне текуће воде, у односу на остале врсте рода Цалоптерyx, које су типично мање, са више сенке. Са повећањем геграфске ширине чешће се може наћи око малих потока у шумама. На местима где се водени ток шири, C. вирго уступа место C. спленденс. Може постојати широк појас преклапања, као и повремена хибридизација. Углавном се налази на стаништима до 1500 метара надморске висине.

Сезона летења

Сезона летења траје од маја до касног септембра.

Галерија

• 
  копула
• 
  кошуљица
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Литература

• Георг Рüппелл: . Тхе Демоиселлес Еуропе Тхе Неw Брехм либрарy . Wестарп Сциенцес, Хохенwарслебен . 2005. ISBN 978-3-89432-883-2. .
• Герхард Јурзитза: . тхе цосмос-драгонфлy леадер Францкх Космос Верлаг ГмбХ & Цо., Стуттгарт . 2000. ISBN 978-3-440-08402-1. .
• Хеико Беллманн: . wатцхинг драгонфлиес - детермине натуре Верлаг, Аугсбург, . 1993. ISBN 978-3-89440-107-8. .
• К. D. Б. Дијкстра, иллустратионс: Р. Леwингтон, Гуиде дес либеллулес де Франце ет д'Еуропе, Делацхауx ет Ниестлé, Парис, (. 2007. ISBN 978-2-603-01639-8.).
• Клаус Стернберг, Раинер Буцхенwалд . драгонфлиес Баден-Wüрттемберг, Волуме 1 Еуген Улмер Верлаг, Стуттгарт . 2000. ISBN 978-3-8001-3508-0. .
• Мисоф Б., CL Андерсон, Х. Хадрyс: А пхyлогенy оф тхе дамселфлy генус Цалоптерyx (Одоната) усинг митоцхондриал 16С рДНА маркерс. ин: *Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. Ацадемиц Пресс, Орландо Фла. 15.2000, 1, 5-14 (ПДФ версион). ИССН 1095-9513