Calopteryx virgo

Calopteryx virgo
	Mužjak
	Ženka
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Arthropoda
Klasa:	Insecta
Red:	Odonata
Porodica:	Calopterygidae
Rod:	Calopteryx
Vrsta:	C. virgo
Binomno ime
	Calopteryx virgo; (Linnaeus, 1758)
Sinonimi
	Spisak Agrion colchicus von Eichwald, 1837 ; Agrion virgo (Linnaeus, 1758) ; Libellula virgo Linnaeus, 1758 ; Calopterix virgo (nepravilno spelovano) ;

Calopteryx virgo (Linnaeus, 1758) je evropska vodena devica iz familije Calopterygidae. Srpski naziv vrste je Crna sjajna devica

Identifikacija[уреди | уреди извор]

Calopteryx virgo je najkrupnija i najtamnija vrsta roda Calopteryx. Mužjaci imaju skoro u potpunosti metalik kobaltna krila, dok ženke imaju providna zelenkasta krila. Let ove vrste liči na let leptira.^[2]

Dužina tela iznosi 45-49 mm^[3]. Krila, a posebno zadnja krila mužjaka, su šira nego kod ostalih vrsta roda Calopteryx, a oblikom podsećaju na vesla. Krila mužjaka su uglavnom potpuno ljubičasto plava. Poslednji abdominalni gegmenti mužjaka su braon do crvenkasti, izrazito oivičeni crnom bojom, u odnosu na druge vrste roda. Samo se krupne, tamne forme mužjaka C. splendens, kao npr. ssp. intermedia iz Turske, mogu pomešati sa C. virgo, posebno sa bledom ssp. meridionalis u jugozapadnoj Evropi. Međutim, poslednji abdominalni segmenti C. splendens su žućkasti. Ženke su metalik obojene, (braonkasto) zelene i teško ih je razlikovati od ženki C. splendens. Ipak, krila su im uglavnom šira i više braon, nekad veoma tamno braon. Na osnovu boje krila se mogu razlikovati tri podvrste: virgo, meridionalis i festiva.

Rasprostranjenje[уреди | уреди извор]

Vrsta je široko rasprostranjena u Evropi, na istoku do Urala. U Anatoliji je uglavnom ograničena na priobalna područja.

Životni ciklus[уреди | уреди извор]

Kao i svi vilinski konjici, tako i ova vrsta ima hemimetabolno razviće. To znači da je njihov zivotni ciklus nepotpun, odnosno da izostaje stadijum lutke. Kada larva dođe u poslednji stupanj razvića ona izlazi iz vode i iz nje se direktno izleže (eklodira) odrasla jedinka. Košuljica koju ostavi za sobom od tog poslednjeg presvlačenja zove se egzuvija. Ženke polažu jaja u tkivo plutajućih ili potopljenih biljaka. Iz jaja se razvijaju larve koje su grabljivice i hrane se sitnijim vodenim beskičmenjacima. Razviće larvi traje oko dve godine nakon čega izlaze iz vode i ceo ciklus kreće ponovo.

Stanište[уреди | уреди извор]

Preferira hladne tekuće vode, u odnosu na ostale vrste roda Calopteryx, koje su tipično manje, sa više senke. Sa povećanjem gegrafske širine češće se može naći oko malih potoka u šumama. Na mestima gde se vodeni tok širi, C. virgo ustupa mesto C. splendens. Može postojati širok pojas preklapanja, kao i povremena hibridizacija. Uglavnom se nalazi na staništima do 1500 metara nadmorske visine.

Sezona letenja[уреди | уреди извор]

Sezona letenja traje od maja do kasnog septembra.

Galerija[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

^ BioLib
^ Dijkstra, Klaas-Douwe B. Field Guide to the Dragonflies of Britain and Europe. BWP. ISBN 978-0-9531399-4-1.
^ Đurđević, Aca; Nikolić, Marko; Popović, Miloš (2020). Vilinski konjici Srbije - priručnik. Srbija: Zavod za zaštitu prirode Srbije. ISBN 978-86-80877-71-6.

Literatura[уреди | уреди извор]

Georg Rüppell: . The Demoiselles Europe The New Brehm library . Westarp Sciences, Hohenwarsleben . 2005. ISBN 978-3-89432-883-2. .
Gerhard Jurzitza: . the cosmos-dragonfly leader Franckh Kosmos Verlag GmbH & Co., Stuttgart . 2000. ISBN 978-3-440-08402-1. .
Heiko Bellmann: . watching dragonflies - determine nature Verlag, Augsburg, . 1993. ISBN 978-3-89440-107-8. .
K. D. B. Dijkstra, illustrations: R. Lewington, Guide des libellules de France et d'Europe, Delachaux et Niestlé, Paris, (. 2007. ISBN 978-2-603-01639-8.).
Klaus Sternberg, Rainer Buchenwald . dragonflies Baden-Württemberg, Volume 1 Eugen Ulmer Verlag, Stuttgart . 2000. ISBN 978-3-8001-3508-0. .
Misof B., CL Anderson, H. Hadrys: A phylogeny of the damselfly genus Calopteryx (Odonata) using mitochondrial 16S rDNA markers. in: *Molecular Phylogenetics and Evolution. Academic Press, Orlando Fla. 15.2000, 1, 5-14 (PDF version). ISSN 1095-9513

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

[1] BioLib

[2] Dijkstra, Klaas-Douwe B. Field Guide to the Dragonflies of Britain and Europe. BWP. ISBN 978-0-9531399-4-1.

[3] Đurđević, Aca; Nikolić, Marko; Popović, Miloš (2020). Vilinski konjici Srbije - priručnik. Srbija: Zavod za zaštitu prirode Srbije. ISBN 978-86-80877-71-6.

[1]

[2]

[3]