Пређи на садржај

Циста јајника

С Википедије, слободне енциклопедије
Циста јајника
Једноставна циста на јајнику, највероватније фоликуларног порекла
Специјалностигинекологија
СимптомиБез симптома или бол у доњем трбуху, бол у доњем делу леђа [1]
КомпликацијеРуптура, торзија[1]
ТиповиФоликуларна циста јајника, Циста жутог тела, Чоколадна циста јајника, Дермоидна циста јајника, Цистаденом, Оваријални канцер[1]
Дијагностички методУлтрасонографија[1]
ПревенцијаКонтрола хормона[1]
ЛечењеСимптоматска терапија, лечење бола, хируршка[1]
ПрогнозаПовољна[1]
Фреквенција8% симптоматских у пременопаузи[1]

Циста јајника је шупљина на јајнику испуњена течним, или полутечним садржајем. Иако је циста јајника по својој природи доброћудна израслина, она је код жена често праћена страхом од малигнитета.

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Број новодијагностикованих случајева циста на јајницима се непрестано повећан, штои намеће потребу за чешћим прегледом код гинеколога.

Животна доб

Цисте најчешће погађају жене током репродуктивног периода, мада се могу јавити било када током живота. Готово су честа појава код свих жена у пременопаузи и код сваке пете жене након менопаузе.

Расне разлике

Не постоје расне предилекција за појаву циста на јајницима, осим предилекције за појаву цистаденокарцинома (особе женског пола које живе на територији Северне Америке и у западној Европи више оболевају од ових болести).

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Сваког месеца, у току менструалног циклуса, на јајнику се стварају фоликули који могу да достигну величину до 3 цм, након шшто се из њих не ослобадја зрела јајна ћелија. Када прсне фоликул и ослободи јајну ћелију, настаје структура позната као „жуто тело” које се како одмиче менструални циклус постепено смањује уколико не дође до оплодње.

Врсте[уреди | уреди извор]

Фоликуларна циста јајника

Иако циста јајника по својој грађи могу да буду бенигне, или малигне, оне се најчешће јављају као бенигне, по својој природи. Око 10% ових промена, чине дермоидне цисте.

Фоликуларна циста јајника

У нормалном менструалном циклусу јајник продукује јајну ћелију сваког месеца, која расте унутар сићушне врећице која се зове фоликул. Када јајна ћеља сазри, фоликул се отвара и ослобађа у јајовод јајну ћеље.

Фоликуларне цисте настају када се фоликул не отвори да би ослободио јајну ћељу. Због тога фоликул и даље расте у цисти. Фоликула цисте су најчешће без симптоме и нестају након једног до три месеца.

Циста жутог тела
Циста жутог тела јајника
Ендометриоза снимљена током лапароскопске операције

Након што се фоликул отвори и ослободи јајну ћељу, празна врећа фоликула се смањује и формира масу ћелија званих жуто тело (цорпус лутеум). Жуто тело лучи хормоне који имају за циљ да припреме стварање јајних ћеља за наредни менструални циклус. Цисте жутог тела настају ако се врећица након избацивања јејне ћелије не смањи, и почиње са накупљањем течности. Већина цисте жутог тела које нестају након неколико недеља, могу нарасти на готово четири инча у ширину. Такође могу крварити или уврнути јајник и проузроковати бол. Неки лекови који се користе за изазивање овулације могу повећати ризик од настанка ових циста.

Ендометриоза

Ендометриоза је бенигна болест код жена, код које се мали комади ендометријума, унутрашњег ткива материце, могу пронаћи изван материце у другим органима и ткивима.

Дермоидна циста

Настају из ћелија присутних од рођења и обично не изазивају симптоме.

Цистаденом

Цистаденоми су цисте испуњени воденастом текућином и понекад могу поприлично нарасти.

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

у већини случајева, клиничку слика је без симптома, тако да се дијагноза често поставља сасвим случајно током прегледа због другијх болести. Чак и малигне цисте дуго времена могу да не проузрокују никакве симптоме.

Најчешћи симптоми су:

  • осећај нелагоднсоти и бола у доњем делу трбуха
  • акутни абдомен (веома оштар и јак, пробадајући бол са мучнином, повраћањем и повишеном телесном температуром) изазван торзијом (увртањем)
  • појаве болних сексуалних односа
  • неправилности током менструалног сиклуса и крварења ван циклуса
  • појава надутости трбуха
  • недостатак апетита и губитак телесне тежине, код малигних цисти у узнапредовалим стадијумима болести
  • недостатак даха,
  • увећање лимфних чворова

Велике цисте се некада могу напипати преко трбушног зида

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Ддијагноза циста на јајницима се поставља: анамнезом, клиничком сиком и детаљним гинеколошким прегледом.

Детаљна дијагноза се поставља на основу ултразвучног прегледа мале карлице.

Није неопходно радити посебне лабораторијске анализе, али се мора узети у обзир могућност постојања малигних промена, па се у том случају морају уради анализе туморских маркера.

Скенер (компјутеризована томографија) и нуклеарна магнетна резонанца се реше користе у дијагнози бенигних цисти јајника.

Терапија[уреди | уреди извор]

Терапија цисте јајнка у већем броју случајева, код малих цисти је непотребна јер такве цисте не причињавају проблеме, и не захтевају лечење.

Код жена у менопаузи, код којих су тумор маркери негативни, а цисте мање од 5 цм, такве цисте се повремено прате.

Уколико су цисте веће од 5 цм у пречнику, треба размишљати о хируршком уклањању промена, применом калсичне или лапароскопском техником.

Галерија[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж Иглесиа, Цхерyл Б. „Овариан цyстс”. www.wоменсхеалтх.гов. Приступљено 14. 2. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).