Пређи на садржај

Џарон Ланир

С Википедије, слободне енциклопедије

Џарон Ланир
Ланиер блоwинг инто а wоодwинд инструмент wитх северал цхамберс
Џарон Ланир у мају 2006. године
Пуно имеЏарон Зепел Ланир
Име по рођењуЈарон Зепел Ланиер
Датум рођења(1960-05-03)3. мај 1960.
Место рођењаЊујорк Сити, Њујорк
 САД
ПребивалиштеСАД
Држављанствоамеричко
Занимањеинформатичар, композитор, визуелни уметник, аутор
ПослодавацМајкрософт[1]
ДеловањеВиртуелна реалност
Веб-сајтwww.jaronlanier.com

Џарон Зепел Ланир (рођен 3. мај 1960) амерички је писац у области рачунарске филозофије, рачунарски научник, визуални уметник, и композитор класичне музике. Он се сматра оснивачем поља виртуалне реалности,[2] Ланир и Томас Г. Цимерман су напустили Атари 1985. године и основали ВПЛ Ресеарцх, Инц., прву компанију која је продавала ВР наочаре и рукавице. Крајем деведесетих Ланир је радио на апликацијама за Интернет2, а у 2000-има био је гостујући стипендиста Силикон графикса и на разним универзитетима. Године 2006. почео је да ради у Мајкрософту, а од 2009. године радио је у Мајкрософтовој истраживачкој подружници као интердисциплинарни научник.[3]

Ланир је компоновао класичну музику и колекционар је ретких инструмената (његова колекција садржи пар хиљада таквих инструментата[4]); његов акустични албум Инструменти промене (1994) садржи азијске дувачке и гудачке инструменте, као што су усне оргуље кхен, сулинг флауту и есраџ налик ситару. Ланир се удружио с Маријом Григоровим како би написао звучни запис документарног филма Трећи талас (2007). У 2010. години Ланир је номинован на списку ТИМЕ 100 најутицајнијих људи.[5][6]

Рани животи и образовање (1960–1982)[уреди | уреди извор]

Рођен као Џарон Зепел Ланир[7] у Њујорк Ситију, Ланир је одрастао у Месили у Новом Мексику.[8][9] Ланирова мајка и отац су Јевреји;[10] његова мајка је преживела концентрациони логор у Бечу, а породица његовог оца је емигрирала из Украјине како би избегла погроме.[11] Када је имао девет година, његова мајка је погинула у саобраћајној несрећи. Дуго је живео у шаторима са оцем, пре него што је започео седмогодишњи пројекат изградње геодетске куполе у чијем дизајну је помогао.[12][13] Са 13 година, Ланир је убедио Државни универзитет Њу Мексика да му дозволи да се упише. На НМСУ је похађао курсеве за постдипломске студије. Он је добио стипендију од Националне фондације за науку за проучавање математичких записа, што га је навело да научи рачунарско програмирање.[14]

Од 1979. до 1980. године пројекат који је финансирао НСФ на НМСУ фокусирао се на „дигиталне графичке симулације учења”. Ланир је такође похађао уметничку школу у Њујорку током тог периода, али се вратио у Њу Мексико и радио као акушерски болнички помоћник.[15] Један отац бебе у чијем рођењу је помогао му је дао аутомобил на поклон; Ланир је одвезао аутомобил до Санта Круза.[16]

Атари лабораторије, ВПЛ истраживање (1983–1990)[уреди | уреди извор]

У Калифорнији, Ланер је радио за Атари Инц, где је упознао Томаса Цимермана, проналазача рукавице за податке. Након што је Атари подељен у две компаније 1984. године, Ланир је остао без посла. Слободно време му је омогућило да се концентрише на сопствене пројекте, укључујући ВПЛ, „постсимболички“ визуелни програмски језик. Заједно са Зимерманом, Ланир је основао ВПЛ Ресеарцх, фокусирајући се на комерцијализацију технологија виртуелне реалности; компанија је неко време напредовала, али је 1990. поднела захтев за банкротство.[9] Године 1999, Сун Мицросyстемс је купио ВПЛ-ове патенте за виртуелну стварност и графику.[17]

Интернет2, гостујући научник (1997–2001)[уреди | уреди извор]

Од 1997. до 2001. године, Ланир је био главни научник за Адванцед Нетwорк анд Сервицес, која је обухватала инжењерски уред за Интернет2, и служио је као водећи научник 'Националне иницијативе за телеурањање', коалиције истраживачких универзитета који проучавају напредне апликације за Интернет2. Иницијатива је демонстрирала прве прототипове телеурањања 2000. године након трогодишњег периода развоја. Од 2001. до 2004. био је гостујући научник у Силицон Грапхицс Инц, где је развио решења за кључне проблеме у телеприсутности и телеуроњењу. Такође је био гостујући научник на Одсеку за компјутерске науке на Универзитету Колумбија (1997–2001), гостујући уметник Интерактивног телекомуникационог програма Универзитета у Њујорку и један од оснивача Међународног института за еволуцију и мозак.[18]

Списак изабраних радова у прози[уреди | уреди извор]

„Манифест половине” (2000)[уреди | уреди извор]

У „Манифесту половине”, Ланир критикује тврдње писаца као што је Реј Курцвејл и противи се перспективи такозваног „кибернетског тоталитаризма”, што је „катаклизам који настаје када компјутери постану ултраинтелигентни господари материје и живота”.[19][20] Ланирова позиција је да се људи не могу сматрати биолошким рачунарима, и.е. они се не могу упоређивати са дигиталним рачунарима ни у једном смисленом аспекту, и мало је вероватно да би људе у неколико деценија уопште могли с лакоћом да замене рачунари, чак и у економском смислу. Док се број транзистора повећава према Муровом закону, свеукупне перформансе заправо расту веома споро. Према Ланиру, то је зато што се људска продуктивност у развоју софтвера само незнатно повећава, а софтвер постаје све поднадутији и остаје подложан грешкама као што је увек и био. „Једноставно речено, софтвер то једноставно неће дозволити. Изворни код не може да одржава корак са процесорском снагом и никад неће.”[21]

Радови[уреди | уреди извор]

Западна класична музика[уреди | уреди извор]

Видео игре[уреди | уреди извор]

Књиге[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Брустеин, Јосхуа (23. 5. 2011). „Оне он Оне: Јарон Ланиер”. Неw Yорк Тимес. Приступљено 24. 5. 2011. „Јарон Ланиер, а партнер арцхитецт ат Мицрософт Ресеарцх, хас хад а лонг анд вариед цареер ин тецхнологy. 
  2. ^ „Виртуал реалитy: Меет фоундинг фатхер Јарон Ланиер”. Неw Сциентист (на језику: енглески). Приступљено 13. 6. 2017. 
  3. ^ „Бриеф Биограпхy оф Јарон Ланиер (Јаронланиер.цом)”. 
  4. ^ [1] Даwн оф тхе Неw Еверyтхинг, пг. 144 (2017)
  5. ^ „Јарон Ланиер”. Тхе 2010 ТИМЕ 100. 29. 4. 2010. Архивирано из оригинала 28. 07. 2010. г. Приступљено 02. 05. 2020. 
  6. ^ „Бриеф Биограпхy оф Јарон Ланиер”. Хомепаге оф Јарон Ланиер. Приступљено 8. 7. 2006. 
  7. ^ Леwис, Петер Х. (25. 9. 1994). „Соунд Бyтес; Хе Аддед 'Виртуал' то 'Реалитy'. Тхе Неw Yорк Тимес. Архивирано из оригинала 29. 6. 2012. г. Приступљено 4. 3. 2011. 
  8. ^ Буркеман, Оливер (29. 12. 2001). „Тхе виртуал висионарy”. гуардиан.цо.ук. 
  9. ^ а б „Тхе виртуал цурмудгеон”. Тхе Ецономист. 2. 9. 2010. 
  10. ^ Блоом, Нате (21. 5. 2010). „Јеwисх Старс 5/21”. Цлевеланд Јеwисх Неwс. 
  11. ^ Саваге, Емилy (20. 10. 2010). „Ренаиссанце ман: Беркелеy ресидент ис а мусициан, а Wеб гуру анд тхе фатхер оф виртуал реалитy”. ј. тхе Јеwисх неwс wееклy оф Нортхерн Цалифорниа. 
  12. ^ Кахн, Јеннифер (11. 7. 2011). „Тхе Висионарy”. Тхе Неw Yоркер. Приступљено 28. 8. 2011. 
  13. ^ „Онлине Цоллецтиве Хазардс”. Цуриоус Еллие'с Аннеx. 2. 6. 2012. Приступљено 10. 7. 2016. 
  14. ^ Јонес, Стеве (2003). Енцyцлопедиа оф Неw МедиаНеопходна слободна регистрација. САГЕ. стр. 280–282. ИСБН 0-7619-2382-9.  Сее алсо: Хамилтон, Јоан О'C. (1993-02-22). Бусинесс Wеек ас qуотед ин "Јарон Ланиер." Енцyцлопедиа оф Wорлд Биограпхy. 2004.
  15. ^ „Воодоо Елецтроницс”. Тхе Сун. мај 2005. Приступљено 18. 10. 2018. 
  16. ^ Апплеyард, Брyан (17. 1. 2010). „Јарон Ланиер: Тхе фатхер оф виртуал реалитy”. Тхе Сундаy Тимес. Архивирано из оригинала 23. 1. 2010. г. 
  17. ^ „СУН'С БИГ БУРСТ ИНТО ВИРТУАЛ РЕАЛИТY”. Бусинесс Wеек Онлине. 1998-02-06. Архивирано из оригинала 2010-01-22. г. Приступљено 2020-11-13. 
  18. ^ МцКенна, Барбара (2000-01-10). „Талкинг тецхнологy: А Q&А wитх тхе инвентор оф виртуал реалитy”. УЦ Санта Цруз, Цуррентс. Приступљено 2008-01-09. 
  19. ^ Ланиер, Јарон (10. 11. 2000). „Оне-Халф а Манифесто”. едге.орг. Приступљено 13. 7. 2013. 
  20. ^ Ланиер, Јарон (децембар 2000). „Оне-Халф оф а Манифесто”. wиред.цом. Приступљено 13. 7. 2013. 
  21. ^ Цаве, Даниел (4. 10. 2000). „Артифициал Ступидитy”. салон.цом. Приступљено 23. 6. 2013. 
  22. ^ Јарон Ланиер Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јануар 2021) – Инструментс оф Цханге (АркивМусиц.цом)
  23. ^ Соломон, Роберт. „Тхе Схадоw оф Супер Марио Цлоудс”. Гаме Десигн ас Цултурал Працтице. Георгиа Тецх. Архивирано из оригинала 30. 6. 2012. г. Приступљено 1. 10. 2011. 
  24. ^ Ланиер, Јарон (2010). Yоу Аре Нот а Гадгет: А Манифесто – Јарон Ланиер – Гоогле Боокс. Боокс.гоогле.цом. ИСБН 9780307269645. Приступљено 1. 12. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]