Погром

Из Википедије, слободне енциклопедије
Жртве погрома - већином јеврејска деца - у Јекатеринославу године 1905 (данас Дњепропетровск, Украјина)

Погром (рус. погром — разарање, пустошење) био је облик масовног антијеврејског насиља у Руској Империји, Западној Европи (крај деветнаестог и почетак двадесетог века) и нацистичког Немачкој. Данас се под овим појмом подразумева прогањање и других етничких, верских и расних група.

Први погроми догодили су се у Русији крајем 19. века. Цар Александар II убијен је у атентату који су организовали револуционари у нади да ће на тај начин збацити аутократски режим. После убиства пронеле су се лажне гласине да су цара убили Јевреји.

У априлу и мају 1881. године велике групе локалног становништва извршиле су погроме у областима Јекатеринослава, Кијева и Одесе. Јеврејска имовина је пљачкана и уништавана, а многи Јевреји су убијени. Полиција и власт су то ћутке гледале. У току наредне две године у Украјини је извршено близу 150 погрома, а царска влада је тек у мају 1882. године најавила строго кажњавање нереда.

Ускоро после погрома 1881. и 1882. почело је масовно исељавање руских Јевреја у Америку и Палестину.

Литература[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Погром
  • Симон Дубнов, „Кратка историја јеврејског народа“, више издања.