Погром

Из Википедије, слободне енциклопедије
Жртве погрома - већином јеврејска деца - у Јекатеринославу године 1905. (данас Дњепропетровск, Украјина)

Погром (рус. погром — разарање, пустошење) био је облик масовног антијеврејског насиља у Руској Империји, Западној Европи (крај деветнаестог и почетак двадесетог века) и нацистичкој Немачкој. Данас се под овим појмом подразумева прогањање и других етничких, верских и расних група.

Први погроми догодили су се у Русији крајем 19. века. Цар Александар II убијен је у атентату који су организовали револуционари у нади да ће на тај начин збацити аутократски режим. После убиства пронеле су се лажне гласине да су цара убили Јевреји.

У априлу и мају 1881. године велике групе локалног становништва извршиле су погроме у областима Јекатеринослава, Кијева и Одесе. Јеврејска имовина је пљачкана и уништавана, а многи Јевреји су убијени. Полиција и власт су то ћутке гледале. У току наредне две године у Украјини је извршено близу 150 погрома, а царска влада је тек у мају 1882. године најавила строго кажњавање нереда.

Ускоро после погрома 1881. и 1882. почело је масовно исељавање руских Јевреја у Америку и Палестину.

Неки од најпознатијих погрома у историји[уреди]

Литература[уреди]

  • Симон Дубнов, „Кратка историја јеврејског народа“, више издања.
  • Миленко Патковић, "Антисрпски и антијугословенски погроми у лето 1914. године", у: Зборник о Србима у Хрватској, 2 (1991), стр. 281-308.
  • Весна Секулић, "Погроми над српским становништвом вучитрнског краја крајем XIX и почетком XX века", Баштина 12 (2001), стр. 179-192.
  • Мирко Бабић, Петар Вујичић, "Аустроугарски погроми против Срба 1914-1918: Са посебним освртом на ратно законодавство, логоре и злочине шуцкора у БиХ", у: Сарајевски атентат 1914: Међународни научни скуп историчара, Гацко-Београд 2014, стр. 307-324.