Džaron Lanir

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Džaron Lanir
Lanier blowing into a woodwind instrument with several chambers
Džaron Lanir u maju 2006. godine
Puno imeDžaron Zepel Lanir
Ime po rođenjuJaron Zepel Lanier
Datum rođenja(1960-05-03)3. мај 1960.
Mesto rođenjaNjujork Siti, Njujork
 SAD
PrebivališteSAD
Državljanstvoameričko
Zanimanjeinformatičar, kompozitor, vizuelni umetnik, autor
PoslodavacMajkrosoft[1]
DelovanjeVirtuelna realnost
Veb-sajtwww.jaronlanier.com

Džaron Zepel Lanir (rođen 3. maj 1960) američki je pisac u oblasti računarske filozofije, računarski naučnik, vizualni umetnik, i kompozitor klasične muzike. On se smatra osnivačem polja virtualne realnosti,[2] Lanir i Tomas G. Cimerman su napustili Atari 1985. godine i osnovali VPL Research, Inc., prvu kompaniju koja je prodavala VR naočare i rukavice. Krajem devedesetih Lanir je radio na aplikacijama za Internet2, a u 2000-ima bio je gostujući stipendista Silikon grafiksa i na raznim univerzitetima. Godine 2006. počeo je da radi u Majkrosoftu, a od 2009. godine radio je u Majkrosoftovoj istraživačkoj podružnici kao interdisciplinarni naučnik.[3]

Lanir je komponovao klasičnu muziku i kolekcionar je retkih instrumenata (njegova kolekcija sadrži par hiljada takvih instrumentata[4]); njegov akustični album Instrumenti promene (1994) sadrži azijske duvačke i gudačke instrumente, kao što su usne orgulje khen, suling flautu i esradž nalik sitaru. Lanir se udružio s Marijom Grigorovim kako bi napisao zvučni zapis dokumentarnog filma Treći talas (2007). U 2010. godini Lanir je nominovan na spisku TIME 100 najuticajnijih ljudi.[5][6]

Rani životi i obrazovanje (1960–1982)[uredi | uredi izvor]

Rođen kao Džaron Zepel Lanir[7] u Njujork Sitiju, Lanir je odrastao u Mesili u Novom Meksiku.[8][9] Lanirova majka i otac su Jevreji;[10] njegova majka je preživela koncentracioni logor u Beču, a porodica njegovog oca je emigrirala iz Ukrajine kako bi izbegla pogrome.[11] Kada je imao devet godina, njegova majka je poginula u saobraćajnoj nesreći. Dugo je živeo u šatorima sa ocem, pre nego što je započeo sedmogodišnji projekat izgradnje geodetske kupole u čijem dizajnu je pomogao.[12][13] Sa 13 godina, Lanir je ubedio Državni univerzitet Nju Meksika da mu dozvoli da se upiše. Na NMSU je pohađao kurseve za postdiplomske studije. On je dobio stipendiju od Nacionalne fondacije za nauku za proučavanje matematičkih zapisa, što ga je navelo da nauči računarsko programiranje.[14]

Od 1979. do 1980. godine projekat koji je finansirao NSF na NMSU fokusirao se na „digitalne grafičke simulacije učenja”. Lanir je takođe pohađao umetničku školu u Njujorku tokom tog perioda, ali se vratio u Nju Meksiko i radio kao akušerski bolnički pomoćnik.[15] Jedan otac bebe u čijem rođenju je pomogao mu je dao automobil na poklon; Lanir je odvezao automobil do Santa Kruza.[16]

Atari laboratorije, VPL istraživanje (1983–1990)[uredi | uredi izvor]

U Kaliforniji, Laner je radio za Atari Inc, gde je upoznao Tomasa Cimermana, pronalazača rukavice za podatke. Nakon što je Atari podeljen u dve kompanije 1984. godine, Lanir je ostao bez posla. Slobodno vreme mu je omogućilo da se koncentriše na sopstvene projekte, uključujući VPL, „postsimbolički“ vizuelni programski jezik. Zajedno sa Zimermanom, Lanir je osnovao VPL Research, fokusirajući se na komercijalizaciju tehnologija virtuelne realnosti; kompanija je neko vreme napredovala, ali je 1990. podnela zahtev za bankrotstvo.[9] Godine 1999, Sun Microsystems je kupio VPL-ove patente za virtuelnu stvarnost i grafiku.[17]

Internet2, gostujući naučnik (1997–2001)[uredi | uredi izvor]

Od 1997. do 2001. godine, Lanir je bio glavni naučnik za Advanced Network and Services, koja je obuhvatala inženjerski ured za Internet2, i služio je kao vodeći naučnik 'Nacionalne inicijative za teleuranjanje', koalicije istraživačkih univerziteta koji proučavaju napredne aplikacije za Internet2. Inicijativa je demonstrirala prve prototipove teleuranjanja 2000. godine nakon trogodišnjeg perioda razvoja. Od 2001. do 2004. bio je gostujući naučnik u Silicon Graphics Inc, gde je razvio rešenja za ključne probleme u teleprisutnosti i teleuronjenju. Takođe je bio gostujući naučnik na Odseku za kompjuterske nauke na Univerzitetu Kolumbija (1997–2001), gostujući umetnik Interaktivnog telekomunikacionog programa Univerziteta u Njujorku i jedan od osnivača Međunarodnog instituta za evoluciju i mozak.[18]

Spisak izabranih radova u prozi[uredi | uredi izvor]

„Manifest polovine” (2000)[uredi | uredi izvor]

U „Manifestu polovine”, Lanir kritikuje tvrdnje pisaca kao što je Rej Kurcvejl i protivi se perspektivi takozvanog „kibernetskog totalitarizma”, što je „kataklizam koji nastaje kada kompjuteri postanu ultrainteligentni gospodari materije i života”.[19][20] Lanirova pozicija je da se ljudi ne mogu smatrati biološkim računarima, i.e. oni se ne mogu upoređivati sa digitalnim računarima ni u jednom smislenom aspektu, i malo je verovatno da bi ljude u nekoliko decenija uopšte mogli s lakoćom da zamene računari, čak i u ekonomskom smislu. Dok se broj tranzistora povećava prema Murovom zakonu, sveukupne performanse zapravo rastu veoma sporo. Prema Laniru, to je zato što se ljudska produktivnost u razvoju softvera samo neznatno povećava, a softver postaje sve podnadutiji i ostaje podložan greškama kao što je uvek i bio. „Jednostavno rečeno, softver to jednostavno neće dozvoliti. Izvorni kod ne može da održava korak sa procesorskom snagom i nikad neće.”[21]

Radovi[uredi | uredi izvor]

Zapadna klasična muzika[uredi | uredi izvor]

Video igre[uredi | uredi izvor]

Knjige[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Brustein, Joshua (23. 5. 2011). „One on One: Jaron Lanier”. New York Times. Приступљено 24. 5. 2011. „Jaron Lanier, a partner architect at Microsoft Research, has had a long and varied career in technology.” 
  2. ^ „Virtual reality: Meet founding father Jaron Lanier”. New Scientist (на језику: енглески). Приступљено 13. 6. 2017. 
  3. ^ „Brief Biography of Jaron Lanier (Jaronlanier.com)”. 
  4. ^ [1] Dawn of the New Everything, pg. 144 (2017)
  5. ^ „Jaron Lanier”. The 2010 TIME 100. 29. 4. 2010. Архивирано из оригинала 28. 07. 2010. г. Приступљено 02. 05. 2020. 
  6. ^ „Brief Biography of Jaron Lanier”. Homepage of Jaron Lanier. Приступљено 8. 7. 2006. 
  7. ^ Lewis, Peter H. (25. 9. 1994). „Sound Bytes; He Added 'Virtual' to 'Reality'”. The New York Times. Архивирано из оригинала 29. 6. 2012. г. Приступљено 4. 3. 2011. 
  8. ^ Burkeman, Oliver (29. 12. 2001). „The virtual visionary”. guardian.co.uk. 
  9. ^ а б „The virtual curmudgeon”. The Economist. 2. 9. 2010. 
  10. ^ Bloom, Nate (21. 5. 2010). „Jewish Stars 5/21”. Cleveland Jewish News. 
  11. ^ Savage, Emily (20. 10. 2010). „Renaissance man: Berkeley resident is a musician, a Web guru and the father of virtual reality”. j. the Jewish news weekly of Northern California. 
  12. ^ Kahn, Jennifer (11. 7. 2011). „The Visionary”. The New Yorker. Приступљено 28. 8. 2011. 
  13. ^ „Online Collective Hazards”. Curious Ellie's Annex. 2. 6. 2012. Приступљено 10. 7. 2016. 
  14. ^ Jones, Steve (2003). Encyclopedia of New MediaНеопходна слободна регистрација. SAGE. стр. 280–282. ISBN 0-7619-2382-9.  See also: Hamilton, Joan O'C. (1993-02-22). Business Week as quoted in "Jaron Lanier." Encyclopedia of World Biography. 2004.
  15. ^ „Voodoo Electronics”. The Sun. maj 2005. Приступљено 18. 10. 2018. 
  16. ^ Appleyard, Bryan (17. 1. 2010). „Jaron Lanier: The father of virtual reality”. The Sunday Times. Архивирано из оригинала 23. 1. 2010. г. 
  17. ^ „SUN'S BIG BURST INTO VIRTUAL REALITY”. Business Week Online. 1998-02-06. Архивирано из оригинала 2010-01-22. г. Приступљено 2020-11-13. 
  18. ^ McKenna, Barbara (2000-01-10). „Talking technology: A Q&A with the inventor of virtual reality”. UC Santa Cruz, Currents. Приступљено 2008-01-09. 
  19. ^ Lanier, Jaron (10. 11. 2000). „One-Half a Manifesto”. edge.org. Приступљено 13. 7. 2013. 
  20. ^ Lanier, Jaron (decembar 2000). „One-Half of a Manifesto”. wired.com. Приступљено 13. 7. 2013. 
  21. ^ Cave, Daniel (4. 10. 2000). „Artificial Stupidity”. salon.com. Приступљено 23. 6. 2013. 
  22. ^ Jaron Lanier Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јануар 2021) – Instruments of Change (ArkivMusic.com)
  23. ^ Solomon, Robert. „The Shadow of Super Mario Clouds”. Game Design as Cultural Practice. Georgia Tech. Архивирано из оригинала 30. 6. 2012. г. Приступљено 1. 10. 2011. 
  24. ^ Lanier, Jaron (2010). You Are Not a Gadget: A Manifesto – Jaron Lanier – Google Books. Books.google.com. ISBN 9780307269645. Приступљено 1. 12. 2019. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Džaron_Lanir&oldid=27676712”