Пређи на садржај

Џитербаг

С Википедије, слободне енциклопедије

Џитербаг
Џитербаг у џуковом месту, 1939. Фотографија Мариона Пост Волкота
ЖанрСвинг

Џитербаг је врста плеса популарисана међу афроамериканцима у Сједињеним Државама почетком 20. века и повезана је са различитим врстама свинг плесова као што су линди хоп,[1] џајв и свинг источне обале.

Порекло[уреди | уреди извор]

Играње џитербага, Лос Анђелес, 1939

Према Оксфордском енглеском речнику (ОЕД) реч „jitterbug“ је комбинација речи „jitter“ и „bug“;[2][3] обе речи су непознатог порекла.[4][5][6]

Прва употреба речи „jitters“ коју цитира ОЕД је из 1929. године, чин II драме Престона Стерџеса Строго нечасно, у којој лик Исабеле каже: „Вили је добио џитере“, на шта судија одговара „Џитерсе?“, након чега Исабела објашњава „Знате, он стално прави гримасе.“[4][7] Други цитат у ОЕД-у је из Нујорк преса од 2. априла 1930: „Игра се игра тек након што момци и девојке имају имали превише џина и доспеју у стање џитера, болести познате међу уобичајеним стадом као хиби џибис.“[4][8]

Према Х. V. Фрају, у њаговом прегледу Речника порекла речи Џозефа Твајдела Шиплија из 1945. године, реч „jitters” "потиче од спунеризма ['bin and jitters' за 'gin and bitters'] ... и првобитно се односила на особу под утицајем џина и ракије“.[7]

Вентворт и Флекнер објашњавају „џитербаг“ као „онај који, иако није музичар, ентизијастично воле или разуме музику свинга; обожаватељ свинга“ или „онај који често плешу уз свинг музику“ или „поклоник џитербаг музике и плеса; онај који прати моду и помодности поклоника џитербага ... Да плеше, посебно уз џез или свинг музику и обично на изузетно енергичан и атлетски начин“.[7]

Први цитат који садржи израз „џитер баг“ забележен у ОЕД-у је из песме „Jitter Bug“ Каба Каловеја из 1934. Часопис Song Hits, у свом издању од 19. новембра 1939, објавио је лирику, укључујући: „То су четири мала џитербага. Он има џитере сваког јутра; зато је настао џитер сос." (енгл. “They’re four little jitter bugs. He has the jitters ev’ry morn; that’s why jitter sauce was born.”)[2]

Рана историја[уреди | уреди извор]

Џитербаг плесачи 1938. године

Снимак Каба Каловеја из 1934. године „Цалл оф тхе Јиттер Буг“ (џитербаг)[9] и филм „Каб Каловејова џитербаг забава“[10] популаризовали су употребу речи „џитербаг“ и створили снажну везу између Каловеја и џитербага.

У филму Хи Де Хо из 1947. године, Каловеј укључује следеће редове у својој песми „Minnie the Moocher“: „Woe there ain't no more Smokey Joe/ She's fluffed off his hi-de-ho/ She's a solid jitterbug/ And she starts to cut a rug/ Oh Minnie's a hep cat now."[11]

Што се тиче Савојске плесне дворане, плесни критичар Џон Мартин из Њујорк тајмса написао је следеће:

Бели џитербаг је чешће него не неотесан за гледање ... али је његов црначки оригинал сасвим друга ствар. Његови покрети никада нису толико претерани да им недостаје контроле, а у његовим најнасилнијим фигурама постоји непогрешиво достојанство ... постоји изузетна количина импровизације ... помешана ... с ликовима линди хопа. Од свих плесова плесних дворана које су ове знатижељне очи виделе, ово је несумњиво најбоље.[12]

Норма Милер је, међутим, написао да када су „туристи“ дошли у Савоју, они су видели увежбани и кореографисани плес за који су погрешно мислили да је редовна група плесача који једноставно уживају у друштвеним плесовима.[13]

У једном тексту се наводи да су „шаг и сингл линди представљали раније популарне основе“ џитербага, који је уступио место дублетском линдију када је рокенрол постао популаран.[14]

Један млади белац средње класе из предграђа Питсбурга у Пенсилванији научио је да плеше џитербаг 1939. године идући у кварт „Хил Сити“ тог града да гледа црне плесаче. Они су плесали глатко, без цупкања и поскакивања по плесном подијуму.

Најтеже је научити кретање карлице. Претпостављам да сам увек осећао да су ти покрети некако непристојни. Морате се њихати, напред и назад, контролисаним кретањем кукова, док вам рамена остају у равни, а ноге клизе дуж пода. Ваша десна рука се држи ниско на леђима девојке, а лева доле уз вас, затварајући њену руку.[15]

Када се отиснуо у „оближње индустријске градове, узимајући партнерке на локацији“, он је открио да постоје беле девојке које су „радничко градске ... ниже класе“ и могу да играју и да се крећу „у аутентичном, флуидном стилу“. "Биле су сиромашније и слабије образоване од мојих средњошколских пријатеља, али су заиста могле да плешу. Заправо, у то време се чинило да што је девојка била нижег разреда, то је била боља плесачица."[15]

Музичка нумера под називом „Џитербаг“ написана је за филм Чаробњак из Оза из 1939. године. „Џитербаг“ је била буба коју је Зла вештица Запада послала да пресретне јунаке присиљавајући их да играју у стилу џитербага. Иако секвенца није била укључена у финалну верзију филма, вештица се касније чује како говори вођи летећих мајмуна: „У претходницу сам послала малог инсекта да изведе борбу из њих“. Песма коју је Џуди Гарланд певала као Дороти и неки од успостављајућих дијалога преживели су са звучне траке као Б-страна издања диска „Преко дуге”. Мјузикл адаптација филма из 2011. године и филм Том и Џери: Повратак у Оз такође су садржали ту нумеру.

Популарност[уреди | уреди извор]

Године 1944, уз континуирано учешће Сједињених Држава у Другом светском рату, уведена је 30% федерална акциза на „плесне“ ноћне клубове. Иако је порез касније смањен на 20%, натписи „Забрањено плесање“ појавили су се широм земље. Џез бубњар Макс Роуч тврдио је да, „Овај порез је стварна прича зашто су плесови ... јавни плеси сами по себи ... управо одбачени. Власници клубова, промотери, нису могли да приуште плаћање градског пореза, државног пореза, владиног пореза.”[16]

Други светски рат је олакшао ширење џитербага преко Тихог и Атлантског океана. Британски Самоанци су практиковали „Сиби верзију” џигербага до јануара 1944.[17] Преко Атлантика у припреми за Дан D било је скоро 2 милиона америчких војника стационираних широм Британије у мају 1944.[18] Плесне сале које су биле затворене због недовољне посећености отвориле су своја врата. Девојке из радничке класе које никада раније нису плесале чиниле су велики део присутних, заједно са америчким војницима и морнарима. До новембра 1945. године након одласка америчких трупа након Дана D, енглески парови су упозорени да не наставе са енергичним „непристојним америчким плесом“.[19] Тајм је извештавао да су америчке трупе смештене у Француској 1945. године плесале џитербаг,[20] и до 1946, џитербаг је постао помама у Енглеској.[21] То је већ био такмичарски плес у Аустралији.[22]

У тексту Јунајтед преса који је описао Холивуд 9. јуна 1945, наведено је да је плесачици Флориди Едвардс пресудом Окружног апелационог суда додељена сума од $7.870 због повреда које је задобила док је плесала џитербаг у клубу Холивудска кантина претходне године.[23][24]

Џитербаг се такође плесао уз рани рокенрол. Рокабили музичарка Џенис Мартин поистоветила је џитербаг са рокенрол плесом у својој песми „Drugstore Rock 'n' Roll” из априла 1956:

Девојке пуне џубокс, а затим траже
Џитербаг руку под руку...
Продавница подрхтава, рок-рок.[25][26][27]

Године 1957, Америчка радиодифузна компанија преузела је телевизијску емисију American Bandstand са седиштем у Филаделфији и приказивала је широм Сједињених Држава. Тај програм је садржавао тренутно популарне песме, наступе музичара уживо и плес у студију. У то време, најпопуларнији брзи плес био је џитербаг, који је описан као „помамни остатак дана плесних дворана из доба свинга који је био само нешто мање акробатан од линдија“.[28]

Блуз музичар Мади Вотерс плесао је џитербаг током свог наступа на Њупортском џез фестивалу 1960. године, што је изазвало масовне овације публике. Његов наступ је снимљен и објављен на ЛП At Newport 1960.

У чланку из 1962. године у новинама Memphis Commercial Appeal, basista Bil Blek, koji je podržavao Elvisa Preslija od 1954. do 1957. godine, a sada je lider Bil Blek Komba, naveo je „džiterbag” zajedno sa tvistom i ča-ča-čaom kao „jedine plesne numere koje možete igrati”.[29]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Manning, Frankie; Cynthia R. Millman (2007). Frankie Manning: Ambassador of Lindy Hop. Philadelphia, Pennsylvania: Temple University Press. стр. 238. ISBN 978-1-59213-563-9. 
  2. ^ а б „jitterbug, n. in Oxford English Dictionary”. Subscription service. Oxford University Press. Приступљено 7. 11. 2014. 
  3. ^ „jitterbug, v. in Oxford English Dictionary”. Subscription service. Oxford University Press. Приступљено 7. 11. 2014. 
  4. ^ а б в „jitter, n. in Oxford English Dictionary”. Subscription service. Oxford University Press. Приступљено 7. 11. 2014. 
  5. ^ „jitter, v.. in Oxford English Dictionary”. Subscription service. Oxford University Press. Приступљено 7. 11. 2014. 
  6. ^ „bug, n.2 in Oxford English Dictionary”. Subscription service. Oxford University Press. Приступљено 7. 11. 2014. „Etymology unknown. Usually supposed to be a transferred sense of BUG n.1; but this is merely a conjecture, without actual evidence, and it has not been shown how a word meaning 'object of terror, bogle', became a generic name for beetles, grubs, etc. Sense 1 shows either connection or confusion with the earlier budde ; in quot. 1783 at sense 1 shorn bug appears for Middle English scearn-budde (-bude) < Old English scearn-budda dung beetle, and in Kent the 'stag-beetle' is still called shawn-bug. Compare Cheshire 'buggin, a louse' (Holland).” 
  7. ^ а б в Wentworth, Harold and Stuart Berg Flexner, ур. (1975). Dictionary of American SlangНеопходна слободна регистрација (2nd изд.). New York: Thomas Y. Crowell Company. стр. 293. ISBN 0690006705. „1945: "[The term] is from a Spoonerism ['bin and jitters' for 'gin and bitters'] ... and originally referred to one under the influence of gin and bitters" H. W. Fry, rev. of J. T. Shipley's Dict. of Word Origins, Phila. Bulletin, Oct. 16. B22.” 
  8. ^ According to The Oxford English Dictionary heebie-jeebie means "A feeling of discomfort, apprehension, or depression; the 'jitters'; delirium tremens; also, formerly, a type of dance."
  9. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 1. 1. 2013. г. Приступљено 2007-09-01. 
  10. ^ „Wild Realm Reviews: Cab Calloway”. Weirdwildrealm.com. 
  11. ^ „Wild Realm Reviews: Cab Calloway”. Weirdwildrealm.com. Приступљено 2014-02-14. 
  12. ^ Stearns, Marshall and Jean (1968). Jazz Dance: The Story of American Vernacular Dance. New York: Macmillan. page 331. ISBN 0-02-872510-7
  13. ^ Сwингинг ат тхе Савоy. Норма Миллер. паге 63.
  14. ^ Данце а Wхиле: Хандбоок оф Фолк, Сqуаре, анд Социал Данцинг. Фоуртх Едитион. Харрис, Питтман, Wаллер. 1950, 1955, 1964, 1968. Бургесс Публисхинг Цомпанy. Но ИСБН ор цаталог нумбер. паге 284.
  15. ^ а б Стеарнс, Марсхалл анд Јеан (1968). Јазз Данце: Тхе Сторy оф Америцан Вернацулар Данце. Неw Yорк: Мацмиллан. паге 330. ISBN 0-02-872510-7
  16. ^ Стомпинг тхе Блуес. Бy Алберт Мурраy. Да Цапо Пресс. 2000. пагес 109, 110. ISBN 0-252-02211-4, ISBN 0-252-06508-5
  17. ^ Popular Science, January 1944. "The Seabees Can Do It". page 57.
  18. ^ Ambrose, Stephen (1994). D-Day, June 6, 1944: The Climactic Battle of World War II. New York: Touchstone. стр. 151. ISBN 0-671-67334-3. 
  19. ^ Billboard, 24 November 1945. "Britons Drive to End Jiving as Yanks Go Home". page 88
  20. ^ „U.S. At War: G.I. Heaven”. Time. 18. 6. 1945. Архивирано из оригинала 26. 08. 2013. г. Приступљено 15. 12. 2020. 
  21. ^ „BBC iPlayer - Error”. BBC iPlayer. Архивирано из оригинала 21. 08. 2006. г. Приступљено 15. 12. 2020. 
  22. ^ „Muscle beach party”. Smh.com.au. 
  23. ^ United Press, no headline, The San Bernardino Daily Sun, San Bernardino, California, Sunday 10 June 1945, Volume 51, page 6.
  24. ^ „Edwards v. Hollywood Canteen”. Justia Law. Приступљено 12. 12. 2018. 
  25. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 1. 2. 2013. г. Приступљено 5. 12. 2009. 
  26. ^ „Drugstore rock 'n' roll - Janis Martin”. Rockabilly.nl. 
  27. ^ „Sound file” (MP3). Rcs-discography.com. Приступљено 12. 12. 2018. 
  28. ^ Shore, Michael; Dick Clark (1985). The History of American Bandstand. New York: Ballantine Books. стр. 12, 54. ISBN 0-345-31722-X. 
  29. ^ The Blue Moon Boys: The Story of Elvis Presley's Band. Ken Burke and Dan Griffin. 2006. Chicago Review Press. page 146. ISBN 1-55652-614-8.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Џитербаг на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Džiterbag&oldid=26171675”