Џон Милингтон Синг

С Википедије, слободне енциклопедије

Џон Милингтон Синг
Јохн Миллингтон Сyнге
Џон Милингтон Синг
Пуно имеЕдмунд Џон Милингтон Синг
Име по рођењуЕдмунд Јохн Миллингтон Сyнге
Друга именаЈохн Миллингтон Сyнге
Датум рођења16 април 1871(1871-04-16)
Место рођењаРатфарнхам, округ Даблин
 Уједињено Краљевство
Датум смрти24. март 1909.(1909-03-24) (37 год.)
Место смртиЕлпис старачки дом, Даблин
 Уједињено Краљевство
ПребивалиштеИрска
Држављанствоирац
Занимањедраматичар, песник, писац прозе и колекционар фолклора

Едмунд Џон Милингтон Синг (/сɪŋ/; 16. април 1871 – 24. март 1909)[1] био је ирски драматичар, песник, писац прозе и колекционар фолклора. Он је био кључна фигура у ирском књижевном препороду и један од саоснивача Аби ееатра. Он је најпознатији по представи „Плејбој западног света” која је изазвала нереде у Даблину током свог отварања у Аби театру.

Иако је потицао из повлашћене англо-ирске породице, Сингови списи углавном се тичу света католичких сељака руралне Ирске и онога што је сматрао суштинским паганством њиховог погледа на свет. Синг је развио Хоџкинову болест, метастатски рак који је тада био неизлечив. Умро је неколико недеља пре свог 38. рођендана, док је покушавао да заврши своју последњу представу, Deirdre of the Sorrows.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рани живот[уреди | уреди извор]

Синг је рођен 16. априла 1871. у Њутаун Вилас, Ратфарнам, округ Даблин,[1] као најмлађе од осморо деце протестантских родитеља из више средње класе.[1] Његов отац Џон Хеч Синг био је адвокат и потицао је из породице властелина у замку Гланмор, округ Виклоу. Сингов деда по оцу, који се такође звао Џон Синг, био је евангелистички хришћанин укључен у покрет који је постао Плимутска браћа, а његов деда по мајци, Роберт Трејл, био је ректор цркве Ирске у Шулу, округ Корк, који је умро 1847. током велике Ирске глади.[2] Он је био потомак Едварда Синга, архиепископа Туама, и Едвардовог сина Николаја, бискупа Килалоја.[3] Међу његовим нећацима су били математичар Џон Лајтон Синг и пионир оптичке микроскопије Едвард Хачинсон Синг.[4]

Сингов отац је умро од малих богиња 1872. у 49. години. Сахрањен је на први рођендан свог сина. Његова мајка је преселила породицу у кућу поред њене мајке у Ратгару, округ Даблин. Иако често болестан, Синг је тамо имао срећно детињство. Развио је интересовање за посматрање птица дуж обала реке Додер,[5] и током породичног одмора у приморском летовалишту Грејстонс, округ Виклоу, и породичном имању у Гланмору.[6]

Синг се школовао код куће и повремено у школама у Даблину и Бреју,[7] а касније је студирао клавир, флауту, виолину, теорију музике и контрапункт на Краљевској ирској музичкој академији. Он је отпутовао на континент да би студирао музику, али се предомислио и одлучио да се фокусира на књижевност.[1] Био је талентован студент и добио је стипендију за контрапункт 1891. Породица се преселила у предграђе Кингстауна (сада Дан Лири) 1888, а Синг је следеће године уписао Тринити колеџ у Даблину. Он је дипломирао 1892. године, након што је студирао ирски и хебрејски, а наставио је и студије музике и свирао са оркестром Академије у древним концертним просторијама.[8] Између новембра 1889. и 1894. узимао је приватне часове музике код Роберта Прескота Стјуарта.[9]

Синг је касније развио интересовање за ирске антиквитете и Аранска острва и постао члан Ирске лиге на годину дана.[10] Он је напустио Лигу јер, како је рекао Мод Гон, „моја теорија регенерације за Ирску се разликује од ваше... Желим да радим самостално за циљ Ирске, и то никада нећу моћи да урадим ако постанем помешан са револуционарним и полувојним покретом.“[11] Године 1893, објавио је своје прво познато дело, песму под утицајем Вордсворта, Коттабос: А Цоллеге Мисцелланy.

Рани радови[уреди | уреди извор]

Након дипломирања, Синг се преселио у Немачку да би студирао музику. У Кобленцу је остао током 1893. и преселио се у Вирцбург јануара 1894. године.[12] Делимично због своје стидљивости да наступа у јавности, а делом због сумње у своје способности, одлучио је да напусти музику и бави се књижевним интересима. Вратио се у Ирску јуна 1894. године, а у јануару 1895. преселио се у Париз да би студирао књижевност и језике на Сорбони.[13]

Упознао је Чери Матесон током летњих распуста са својом породицом у Даблину. Запросио ју је 1895. и поново следеће године, али га је она у оба наврата одбила због њихових различитих погледа на религију. Ово одбијање је у великој мери утицало на Синга и учврстило његову решеност да проведе што више времена ван Ирске.[14]

Године 1896, посетио је Италију да проучава језик пре него што се вратио у Париз. Планирао је да оствари каријеру писања о француским ауторима за енглеску штампу.[15] Исте године упознаје V. Б. Јејтса, који га је охрабрио да неко време живи на Аранским острвима, а затим се врати у Даблин и посвети се креативном раду. Године 1899, придружио се Јејтсу, лејди Грегори и Џорџу Вилијаму Раселу да би основали Ирско национално позоришно друштво, које је касније основало Аби Театар.[16][10] Он је написао више дела књижевне критике за Гонов Ирланде Либре и друге часописе, као и необјављене песме и прозу у декадентном стилу фин де сиèцле.[17] (Ови списи су на крају сакупљени током 1960-их за његова Сабрана дела.[18]) Такође је присуствовао предавањима на Сорбони познатог келтског научника Анрија д'Арбоа де Жубенвила.[19]

Аранска острва и прве представе[уреди | уреди извор]

Џон Милингтон Синг
Становник острва Инишман

Године 1897, Синг је претрпео свој први напад Хоџкина, након чега му је са врата уклоњена увећана жлезда.[20] Посетио је дом Лејди Грегори, у Кул парку близу Горта, округ Голвеј, где је поново срео Јејтса и Едварда Мартина. Тамо је провео следећих пет лета, сакупљајући приче и фолклор, усавршавајући свој ирски, али је живео у Паризу већи део остатка сваке године.[21] Такође је редовно посећивао Бретању.[22] У том периоду написао је своју прву драму, Када је месец зашао коју је послао лејди Грегори за Ирско књижевно позориште 1900. године, али ју је она одбила. Комад није објављен све док се није појавио у његовим Сабраним делима.[23]

Сингов први извештај о животу на Аранским острвима објављен је у Неw Иреланд Ревиеw 1898. године, а његова књига, Тхе Аран Исландс,[24] завршена је 1901. и објављена 1907. године, са илустрацијама Џека Батлера Јејтса.[1] Синг је књигу сматрао „мојим првим озбиљним делом“.[1] Лејди Грегори је прочитала рукопис и саветовала Сингу да уклони свако директно именовање места и да дода још народних прича, али је он одбио и једно, и друго, јер је желео да створи нешто реалније.[25] Књига преноси Сингово уверење да је испод католичанства острвљана било могуће открити супстрат паганских веровања њихових предака. Његова искуства у Аранима су била основа за драме о ирском сеоском животу које је Синг наставио да пише.[26]

Синг је из Париза отишао у Лондон 1903. Написао је две једночинкске драме, Јахачи до мора и Сенка Глена, претходне године. Оне су наишле на одобравање леди Грегори и Сенка Глена је изведена у Молсворт холу у октобру 1903. године.[27] Јахачи до мора су уприличени на истом месту у фебруару следеће године. Сенка Глена, под насловом Ин тхе Схадоw оф тхе Глен, чинила је део предлога протокола за отварање Абеј театра од 27. децембра 1904. до 3. јануара 1905. године.[27] Обе драме су засноване на причама које је Синг сакупио у Аранима, а Синг се ослањао на реквизите са Арана да би помогао у постављању позорнице за сваку од њих.[27] Такође се ослањао на хиберно-енглески, енглески дијалект Ирске, да би ојачао његову корисност као књижевног језика, делом зато што је веровао да ирски језик не може да преживи.[28]

Радови[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Смитх 1996 xив
  2. ^ W. Ј. МцЦормацк, "Сyнге, (Едмунд) Јохн Миллингтон (1871–1909)", Оxфорд Дицтионарy оф Натионал Биограпхy, Оxфорд Университy Пресс, 2004; онлине едн, Маy 2010 аццессед 20 Марцх 2017
  3. ^ Цлесхам 2013, стр. 262.
  4. ^ Ревиеw оф Тхе Лифе анд Wоркс оф Едwард Хутцхинсон Сyнге Ливинг Едитион
  5. ^ Греене анд Степхенс 1959, пп. 4–5
  6. ^ Греене анд Степхенс 1959, п. 6
  7. ^ МцЦормацк 2010
  8. ^ Греене анд Степхенс 1959, стр. 16–19, 26
  9. ^ Паркер, Лиса: Роберт Пресцотт Стеwарт (1825–1894): А Вицториан Мусициан ин Дублин (Пх.D. тхесис, НУИ Маyноотх, 2009), унпублисхед.
  10. ^ а б Смитх 1996 xв
  11. ^ Греене анд Степхенс 1959, пп. 62–63
  12. ^ Греене анд Степхенс 1959, 35
  13. ^ Греене анд Степхенс 1959, пп. 43–47
  14. ^ Греене анд Степхенс 1959, пп. 48–52
  15. ^ Еллманн 1948, стр. 130
  16. ^ Микхаил 1987, стр. 54
  17. ^ Греене анд Степхенс 1959, 60
  18. ^ Прице 1972, стр. 292
  19. ^ Греене анд Степхенс 1959, п. 72
  20. ^ Греене анд Степхенс 1959, п. 70
  21. ^ Греене анд Степхенс 1959, пп. 74–88
  22. ^ Греене анд Степхенс 1959, п. 95
  23. ^ Прице 1972, стр. 293
  24. ^ Јохн Миллингтон Сyнге (1907). „Тхе Аран Исландс”. 
  25. ^ Смитх 1996, xви
  26. ^ Греене анд Степхенс 1959, пп. 96–99
  27. ^ а б в Смитх 1996, xвии
  28. ^ Смитх 1996, xxив

Литература[уреди | уреди извор]

  • Марy Бурке, 'Тинкерс': Сyнге анд тхе Цултурал Хисторy оф тхе Ирисх Травеллер (Оxфорд, Оxфорд Университy Пресс, 2009).
  • Цоркерy, Даниел. Сyнге анд Англо-Ирисх Литературе. Цорк Университy Пресс, 1931.
  • Ферритер, Диармаид (2004). Тхе Трансформатион оф Иреланд 1900–2000. Профиле Боокс. стр. 94—95. ИСБН 1-86197-307-1. 
  • Гасснер, Јохн & Qуинн, Едwард. "Тхе Реадер'с Енцyцлопедиа оф Wорлд Драма". Довер Публицатионс, Маy. 2002. ISBN 0-486-42064-7.
  • Греене, Давид Х. & Степхенс, Едwард M. "Ј.M. Сyнге 1871–1909" (Тхе МацМиллан Цомпанy Неw Yорк 1959)
  • Греене, Давид. "Ј.M. Сyнге: А Реаппраисал" ин Цритицал Ессаyс он Јохн Миллингтон Сyнге, ед. Даниел Ј. Цасеy, 15–27. Неw Yорк: Г. К. Халл & Цо., 1994.
  • Хоган, Роберт анд О'Неилл, Мицхаел. Јосепх Холлоwаy'с Аббеy Тхеатре. Царбондале, Соутхерн Иллиноис Университy Пресс, 1967.
  • Исхерwоод, Цхарлес. "А Седуцтиве Феллоw Ретурнс, бут ин а Даркер Моод". Неw Yорк Тимес, 28 Оцтобер 2004.
  • Масефиелд, Јохн. Јохн M. Сyнге: А Феw Персонал Рецоллецтионс Wитх Биограпхицал Нотес, Нетцхwортх: Гарден Цитy Пресс Лтд., 1916.
  • Мерциер, Вивиан (1977). Бецкетт/Бецкетт. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-281269-6. 
  • Прице, Алан. "Сyнге анд Англо-Ирисх Драма". Лондон: Метхуен, 1961.
  • Прице, Алан (1972). „А Сурвеy оф Рецент Wорк он Ј. M. Сyнге”. А Центенарy Трибуте то Ј. M. Сyнге 1871–1909. Ед. С. Б. Бусхруи. Неw Yорк: Барнес & Нобле. ИСБН 0-389-04567-5. 
  • Смитх, Алисон. "Интродуцтион" ин Цоллецтед Плаyс, Поемс, анд Тхе Аран Исландс. Едитед бy Алисон Смитх. Лондон: Еверyман, 1996.
  • Сyнге, Јохн Миллингтон (1982). Цоллецтед Wоркс. Едитед бy Робин Скелтон, Алан Прице, анд Анн Саддлемеyер. Геррардс Цросс: Смyтхе. ИСБН 0-86140-058-5. 
  • Wатсон, Георге. Ирисх Идентитy анд тхе Литерарy Ревивал. Лондон: Цроом Хелм, 1979.
  • Игое, Вивиен (1994). А Литерарy Гуиде то Дублин. Метхуен. ИСБН 0-413-69120-9. 
  • Јохнстон, Денис. Јохн Миллингтон Сyнге, (Цолумбиа Ессаyс он Модерн Wритинг Но. 12), (Цолумбиа Университy Пресс, Неw Yорк, 1965)
  • Киберд, Децлан. Сyнге анд тхе Ирисх Лангуаге. (Роwман анд Литтлефиелд, 1979)
  • Киелy, Давид M. Јохн Миллингтон Сyнге: А Биограпхy (Неw Yорк, Ст. Мартин'с Пресс). 1994. ISBN 0-312-13526-2.
  • Kopper, Edward A. (ed.). A J.M. Synge Literary Companion. (Greenwood, 1988)
  • McCormack, W. J (2001). Fool of the Family: A Life of J. M. Synge. New York University Press. ISBN 0-8147-5652-2. 
  • Ryan, Philip B. (1998). The Lost Theatres of Dublin. The Badger Press. ISBN 0-9526076-1-1. 
  • Synge, J. M. The Complete Plays. 1st. New York: Vintage Books, 1935.
  • Synge, J. M."The Aran Islands" edited with an introduction by Tim Robinson. . Penguin. 1992. ISBN 0-14-018432-5. 
  • Ирисх Wритерс он Wритинг феатуринг Јохн Миллингтон Сyнге. Едитед бy Еаван Боланд (Тринитy Университy Пресс, 2007).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Џон Милингтон Синг на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Džon_Milington_Sing&oldid=27676809”