Џозеф Кошут

С Википедије, слободне енциклопедије
Џозеф Кошут на Бијеналу у Венецији

Џозеф Кошут (рођен 31. јануара 1945. године у Охају, САД) концептуални је уметник. Живи и ради у Њујорку и Лондону.[1] Један је од зачетника концептуалне уметности и првих уметника који су свој рад заснивали на аналитичкој филозофији. Активан је као визуелни уметник и теоретичар уметности.[2]

Рано стваралаштво[уреди | уреди извор]

Кошут је рођен у Толеду (Охајо, САД). Његова мајка је била Американка, а отац Мађар.[3] Џозеф Кошут је похађао Школу за дизајн Музеја у Толеду од 1955. до 1962. године и ишао на приватне часове сликања. 1963. године уписао се на Институт за уметност у Кливленду као стипендиста. Наредне године боравио је у Паризу и путовао по Европи и Северној Африци. Преселио се у Њујорк 1965. године и похађао њујоршку Школу за визуелне уметности до 1967. Од 1971. године студирао је антропологију и филозофију на Новој школи за социјална истраживања у Њујорку.[4]

У Школи за визуелну уметност Кошут је оставио видан утицај на своје колеге још као студент. 1967. године позван је да ради као професор у овој школи, око чега је колектив тадашњих професора имао опречне ставове. Многи конзервативни предавачи нису имали разумевања за Кошутово радикално преиспитивање поставки уметнсти. Кошут је био активан и ван школе – основао је такозвани Музеј нормалне уметности, институцију у оквиру које су први пут представљени публици уметници као што су Ен Дарбовен и Он Кавара[4]. Активно је радио на промовисању покрета концептуалне уметности.

У својим раним уметничким радовима, текстовима и ангажовањима, Кошут је наглашавао интересовање за дијалектички процес формирања идеје у односу на језички контекст. Сматрао је да уметност није „ствар боје и облика, већ креирања значења“. Његови теоријски раови утицали су на стручну јавност и сугерисали поновно „читање“ модернизма, као и поновно истицање значаја Марсела Дишана, означавајући кретање ка епохи постмодернизма, како је данас називамо.

Кошут је наставио да ради на факултету, односно на одсеку лепих уметности у Школи за визуелне уметности у Њујорку до 1985. године. Након тога био је професор и гостујући предавач на различитим уметничким факултетима у Хамбургу, Штутгарту, Минхену, Венецији и многим другим[1]. Кошут је током овог периода активно стварао, писао, излагао и организовао изложбе и убрзо је постао светски признат као један од пионира концептуалне уметности и уметности инсталације. Кроз свој рад, Кошут је континуирано истраживао процесе формирања језика и значења, као и релацију језика и уметности. Неки од његових првих радова, као што су Протоистраживања, настала када је имао само двадесет година, сматрају се за прве концептуалне радове у историји уметности, па су тако постали део колекција музеја као што су МОМА (Музеј модерне уметности у Њујорку), Музеј Гугенхајм, Витни музеј, Помпиду, Тејт галерија и других.

Заједно са Петром Пакешом, Џозеф Кошут је 1989. године основао Фондацију за уметност као део Музеја Сигмунда Фројда у Бечу. Ова фондација, чији је Кошут председник, успостављена је на педесетогодишњицу смрти Сигмунда Фројда.

Радови[уреди | уреди извор]

Кошут припада интернационално заступљеној генерацији уметника који се идентификују као концептуални уметници, припадници покрета који се јавио средином 60-их година. Заједничка одлика стваралаштва концептуалних уметника је тенденција да се уметност ослободи личних емоција и естетских норми, односно да се сведе на чисту информацију, односно идеју[5]. Заједно са Он Каваром, Лоренсом Вајнером, Ен Дарбовен и другим уметницима, Кошут посебно истиче језик као суштину дела. Кошутови радови су често засновани на тумачењу психоаналитичких знања Сигмунда Фројда и филозофије језика Лудвига Витгенштајна.

Инсталација Једна и три столице[уреди | уреди извор]

Један од најрепрезентативнијих радова Џозефа Кошута је инсталација под називом Једна и три столице. Ово дело састоји се од три елемента – физичке столице као комада намештаја, фотографије исте столице и лексикографске јединице, дефиниције речи столица преузете из речника[4]. Ово је један од примера Кошутовог директног истраживања уметничке инсталације као таутолошког система, у оквиру којег елементи представљају искључиво оно што јесу[6].

Таутолошки аспект уметничког дела[уреди | уреди извор]

О овој теми уметник је написао и чувени теоријски рад, Уметност после филозофије. Дело из 1968/69. године представља својеврсни манифест концептуалне уметности. У њему је Кошут изразио став да свако концептуално уметничко дело представља аналитичку пропозицију. Свако дело има лингвистички карактер зато што својим постојањем даје дефиницију уметности. Самим тим, постаје очигледан таутолошки карактер дела и уметности, уопште[7].

Изложбе[уреди | уреди извор]

Прву самосталну изложбу Џозеф Кошут је приредио 1969. године у Галерији Лео Кастели у Њујорку. Исте године организовао је велику изложбу под називом Петнаест локација, у оквиру које је представио своје радове у петнаест музеја и галерија широм света. Током осамдесетих година организовано је више ретроспективних изложби његових радова. Излагао је на изложби Документа у Каселу 1972, 1978, 1982. и 1992. године, као и на Бијеналу у Венецији 1976, 1993. и 1999. године. Наставио је да излаже у Венецији током трајања Бијенала од 2011. године надаље са Европским културним центром. 2017. године излагао је са својом организацијом у Палацо Бембо у Венецији. Током деценија рада организовао је више групних изложби и био активан као кустос[8].

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Јосепх Косутх”. Гуггенхеим Цоллецтион. 30. 6. 2018. 
  2. ^ Шуваковић, Мишко (1999). Појмовник модерне и постмодерне ликовне уметности и теорије после 1950. Београд: Орион арт. ИСБН 86-7639-391-5. 
  3. ^ „Јосепх Косутх Гетс Wордy ин Еннискиллен”. Цултуре Нортхерн Иреланд. 30. 6. 2018. Архивирано из оригинала 05. 06. 2018. г. 
  4. ^ а б в „Јосепх Косутх; Америцан Цонцептуал Артист анд Тхеоретициан”. Тхе Арт Сторy. 30. 6. 2018. 
  5. ^ Спецтор, Нанцy (30. 6. 2018). „Јосепх Косутх (Арт ас Идеа ас Идеа)”. Гуггенхеим Цоллецтион. 
  6. ^ „Јосепх Косутх; Оне анд Тхрее Цхаирс”. Мусеум оф Модерн Арт. 30. 6. 2018. 
  7. ^ Кошут, Џозеф (1972). „Уметност после филозофије” (ПДФ). Поља. 156. Архивирано из оригинала (ПДФ) 8. 2. 2018. г. Приступљено 30. 6. 2018. 
  8. ^ „Јосепх Косутх”. Wидеwаллс. 30. 6. 2018. Архивирано из оригинала 06. 04. 2019. г.  Невалидан унос |деад-урл=деад (помоћ)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Džozef_Košut&oldid=27413641”