D-Galakturonska kiselina

D-Галактуронска киселина
Називи
	IUPAC назив (2S,3R,4S,5R)-2,3,4,5-Tetrahidroksi-6-okso-heksanoiska kiselina
Идентификација
CAS број	685-73-4 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика; интерактивна слика;
ChEBI	ЦХЕБИ:47962 ;
ChemSpider	76444 ;
ECHA InfoCard	100.035.495
EC број	211-682-6
PubChem C ID	84740;
	SMILES O=C(O)[C@H]1OC(O)[C@H](O)[C@@H](O)[C@H]1O; O=C[C@H](O)[C@@H](O)[C@@H](O)[C@H](O)C(=O)O; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C6H10O7
Моларна маса	194,139
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

D-Галактуронска киселина је шећерна киселина, оксидована форма D-галактозе.^[3]^[4] Она је главна компонента пектина, у коме је садржана као полимерна полигалактуронска киселина. Она има алдехидну групу на C1 и карбоксилну групу на C6. Друге оксидоване форме D-галактозе су D-галактонска киселина (карбоксилна група на C1) и мезо-галактарна киселина (муцинска киселина) (карбоксилне групе на C1 и C6). Она такође припада групи уронских киселина или хексуронских киселина. Природне уронске киселине су D-глукуронска киселина, D-галактуронска киселина, L-идуронска киселина и D-мануронска киселина.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
^ Линдхорст, Тхисбе К. (2007). Ессентиалс оф Царбохyдрате Цхемистрy анд Биоцхемистрy (1. изд.). Wилеy-ВЦХ. ИСБН 978-3-527-31528-4.
^ Робyт, Јохн Ф. (1997). Ессентиалс оф Царбохyдрате Цхемистрy (1. изд.). Спрингер. ИСБН 978-0-387-94951-2.

Линдхорст, Тхисбе К. (2007). Ессентиалс оф Царбохyдрате Цхемистрy анд Биоцхемистрy (1. изд.). Wилеy-ВЦХ. ИСБН 978-3-527-31528-4.
Робyт, Јохн Ф. (1997). Ессентиалс оф Царбохyдрате Цхемистрy (1. изд.). Спрингер. ИСБН 978-0-387-94951-2.