Деривације мокраћног пута
Деривације мокраћног пута подразумевају хируршку ресекцију једног дела мокраћног пута и његово завршавање нефизиолошким, вештачки створеним отворима. Деривације могу бити привремене (нефростомија, уретерокутанеостомија, цистостомија) или трајне.[1]
Анатомија мокраћног тракта[уреди | уреди извор]
Мокраћни тракт се састоји од два бубрега, два мокраћовода, мокраћне бешике и мокраћне цеви. Бубрези филтрирају крв и уклањају воду и отпадне продукте преко мокраће. Мокраћа путује од бубрега до бешике кроз две цеви које се називају мокраћоводи и складишти се у мокраћној бешици. Затим се креће кроз мокраћну цев да би се избацила из тела током акта мокриења.[2]
Када се мокраћна бешика уклони, мокраћа би требало да се складишти и елиминише из тела на нови начин, преусмеравањем тока мокраће, преко неколико метода мокраћног скретања, начињеног од дела црева које се хируршки претвара у:[2]
- резервоар за складиштење мокраће (као нормална бешика).[2]
- пролазну цев за излазак мокраће из тела,
Историја[уреди | уреди извор]
У почетцима примене деривације мокраћног пута једина метода била је уретеросигмоидостомија по Цоффеy-у, која је данас напуштена због евидентних раних и касних компликација, које су изазване директним контактом мокраћног пута с фекалним садржајем. Због тога се између путева за избацивање мокраће и измета умеће сегмент танког црева.
Методе[уреди | уреди извор]
Данас у упораби ове континентне деривације:[1]
- Илеална необешична деривација по Студеру и Хаутманну, која спада у најчешћу уринарну супституцију мокраћне цеви са сегментом илеума.
- Континентни резервоари настали комбинованом употребом танког и дебелог црева као што су Маинз поуцх I, II и III.
Привремене деривације[уреди | уреди извор]
Привремене деривације се уобичајено раде као први акт код оштећеног или опструираног мокраћног пута у циљу опоравка бубрежне функције, односно превенције опструктивне уропатије и њених посљедица.
Трајне деривације[уреди | уреди извор]
По опоравку раде се неки други реконструкцијски захват као дефинитивно (трајно) хируршко збрињавање. Трајне деривације се дела на:[1]
- Спољашње деривације (преко кожа)
- Унутарње деривације (преко интестиналног тракта)
Фактори који утичу на избор методе[уреди | уреди извор]
Фактори који утичу на избор методе деривације могу бити:
Објективни фактори - биолошка старост, бубрежна функција, прогноза основне болести и опће тјелесно стање.
Субјективни фактори - мотивација, прилагодљивост и социјална потпора околине.[3]
Предности и мане скретања необешике у мокраћну цев[уреди | уреди извор]
Предности скретања необешике у мокраћну цев су:[2]
- Процес мокрења највише одговара нормалном акту мокрења.
- Стома није потребна.
Недостаци скретања необешике у мокраћну цев су:
- Трајање хирурше интервенције нешто је дуже од поступка одвођења мокраће кроз илеални канал.
- Док се учи како да регулише мокрењее уринарна инконтиненција (цурење мокраће) је нормална појава након операције, али може трајати и до шест месеци.[2]
- Око 20% пацијенати са овом диверзијом доживљава инконтиненцију током ноћи, а 5% до 10% има инконтиненцију током дана и мора да носи уложак.
Прогноза[уреди | уреди извор]
Након реконструкције и преусмеравања мокраће, потребно је један до два месеца да се пацијент опорави и повратити снагу, како би се вратио свом ранијем начину живота.[2]
Упркос добро изведеној операцији, неки пацијенти можда неће моћи добро да испразне бешику и мораће да спроводе повремену катетеризацију на свака четири сата током дужег временског периода након операције, а можда и трајно.[2]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Фучкар, Жељко; Шпањол, Јосип (2017). „Дериватионс анд субститутионс оф уринарy трацт”. Медицина Флуминенсис. 53 (3): 300—307. дои:10.21860/медфлум2017_182953.
- ^ а б в г д ђ е „Уринарy Диверсион: Wхат Ис Ит, Тyпес & Сургерy Оптионс”. Цлевеланд Цлиниц (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-27.
- ^ Кропфл D., Новак Р., Туцак А. и сур. Реконструкцијска уролошка кирургија. Загреб: Медицинска наклада; 1999.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |