Танко црево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Танко црево
Blausen 0817 SmallIntestine Anatomy.png
Дијаграм приказује танко црево и окружујуће структуре
Детаљи
Латински Intestinum tenue
Горња опорњачка артерија
Вена порта
Целијачна ганглија, Живац луталац[1]
Интестинално лимфно дебло
Показатељи
Грејова анатомија p.1168
MeSH A03.556.124.684
Код 4453467
Dorlands
/Elsevier
Small intestine r
TA A05.6.01.001
FMA 7200
Анатомска терминологија

Танко црево (лат. intestinum) - црево код човека је део гастроинтестиналног тракта између желуца и дебелог црева. У њему долази до највећег дела апсорпције хране (нутријената и минерала).[2] У танком цреву се под утицајем великог броја фермената, које луче гуштерача и слузокожа танког црева и жучи из јетре врши највећи дио варења, као и ресорпција сварених састојака.

На његовој површини се налазе цревне ресице које повећавају површину танког црева и која са њима укључује површину од 250 m². У цревним ресицама се налазе крвни судови који упијају аминокиселине и [моносахарид]е попут глукозе, док продукте липида упијају лимфни судови. Да би се додатно повећала површина танког црева постоје кружни набори у цреву, који се називају Кенкринови набори. Они имају улогу у задржавању хране, што доприноси бољој апсорпцији.

Танко црево је дуго око 7 m. Састављено је од три ткивна слоја:

  • спољни (сероза)
  • мишићни (мускуларни)
  • унутрашњи - слузокожа (мукоза).

Танко црево се дели на три дела:

  • дванаестопалачно црево (дуоденум), које полази од желуца и причвршћено је за задњи трбушни зид; у њега се уливају одводни канали јетре и панкреаса
  • празно црево (јејунум)
  • криво црево (илеум), које се улива у цекум, почетни дио дебелог црева.

Дуоденум је најкраћи део танког црева и то је место где почиње припрема за апсорпцију. Он такође прима жуч и панкреасни сок кроз канал гуштераче, који контролише Одијев сфинктер.

Структура[уреди]

Величина[уреди]

Дужина малог црева може знатно да варира, од само 275 m (902 ft) све до 1.049 m (3.442 ft).[3] Просечна дужина код живих људи је 3m-5m.[4][5] Дужина зависи од тога колико је висока особа и како се дужина мери.[3] Виши људи генерално имају дуже танко црево и мерења су мерења су генерално дужа након смрти и кад су црева празна.[3]

Танко црево има апроксимативно 1,5 cm у пречнику код Новорођенчади након 35 недеља гестационог узраста,[6] и 2,5–3 cm (1 inch) у пречнику код одраслих. На рендгенским снимцима стомака, танко црево се сматра да је абнормално проширено кад пречник прелази 3 cm.[7][8] На ЦТ снимцима, пречник преко 2,5 cm се сматра абнормално проширено.[7][9] Површинска област људске слузокоже танког црева, услед проширења узрокованих наборима, ресица и микроресицА, у просеку је 30 квадратних метара.[10]

Делови[уреди]

Танко црево се дели у три структурна дела.

Јејунум и илеум су суспендовани у трбушној шупљини помоћу мезентеријума. Мезентеријум је део трбушне марамице. Артерије, вене, лимфни судови и нерви путују кроз мезентеријум.[12]

Додатне слике[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Fiziologija na MCG 6/6ch2/s6ch2_30
  2. ^ human body | Britannica.com
  3. 3,0 3,1 3,2 DiBaise, John K.; Parrish, Carol Rees; Thompson, Jon S. (2016). Short Bowel Syndrome: Practical Approach to Management (на језику: енглески). CRC Press. стр. 31. ISBN 9781498720809. 
  4. ^ Tortora, Gerard (2014). Principles of Anatomy & Physiology. USA: Wiley. стр. 913. ISBN 978-1-118-34500-9. »..its length is about 3m in a living person and about 6.5m in a cadaver due to loss of smooth muscle tone after death.« 
  5. ^ Standring, Susan (2016). Gray's Anatomy. UK: Elsevier. стр. 1124. ISBN 978-0-7020-5230-9. »..and has a mean length of 5 metres (3 - 8.5 metres) when measured intraoperatively in the living adult (Tietelbaum et al 2013).« 
  6. ^ Debora Duro, Daniel Kamin (2007). „Overview of short bowel syndrome and intestinal transplantation”. Colombia Médica. 38 (1). 
  7. 7,0 7,1 Ali Nawaz Khan (22. 09. 2016). „Small-Bowel Obstruction Imaging”. Medscape. Приступљено 07. 02. 2017. 
  8. ^ „Abdominal X-ray - Abnormal bowel gas pattern”. radiologymasterclass.co.uk. Приступљено 07. 02. 2017. 
  9. ^ Gazelle, G S; Goldberg, M A; Wittenberg, J; Halpern, E F; Pinkney, L; Mueller, P R (1994). „Efficacy of CT in distinguishing small-bowel obstruction from other causes of small-bowel dilatation.”. American Journal of Roentgenology. 162 (1): 43—47. ISSN 0361-803X. doi:10.2214/ajr.162.1.8273687. 
  10. ^ Helander, Herbert F; Fändriks, Lars (2015). „Surface area of the digestive tract – revisited”. Scandinavian Journal of Gastroenterology. 49 (6): 681—689. ISSN 0036-5521. PMID 24694282. doi:10.3109/00365521.2014.898326. 
  11. ^ Drake, Richard L.; Vogl, Wayne; Tibbitts, Adam W.M. Mitchell; illustrations by Richard; Richardson, Paul (2005). Gray's anatomy for students. Philadelphia: Elsevier/Churchill Livingstone. стр. 273. ISBN 978-0-8089-2306-0. 
  12. ^ Drake, Richard L.; Vogl, Wayne; Tibbitts, Adam W.M. Mitchell; illustrations by Richard; Richardson, Paul (2005). Gray's anatomy for students. Philadelphia: Elsevier/Churchill Livingstone. стр. 271. ISBN 978-0-8089-2306-0. 

Литература[уреди]