Танко црево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Танко црево
Blausen 0817 SmallIntestine Anatomy.png
Дијаграм приказује танко црево и окружујуће структуре
Детаљи
Латински Intestinum tenue
Горња опорњачка артерија
Вена порта
Целијачна ганглија, Живац луталац[1]
Интестинално лимфно дебло
Показатељи
Грејова анатомија p.1168
MeSH A03.556.124.684
Код 4453467
Dorlands
/Elsevier
Small intestine r
TA A05.6.01.001
FMA 7200
Анатомска терминологија

Танко црево (лат. intestinum) - црево код човека је део гастроинтестиналног тракта између желуца и дебелог црева. У њему долази до највећег дела апсорпције хране (нутријената и минерала).[2] У танком цреву се под утицајем великог броја фермената, које луче гуштерача и слузокожа танког црева и жучи из јетре врши највећи дио варења, као и ресорпција сварених састојака.

На његовој површини се налазе цревне ресице које повећавају површину танког црева и која са њима укључује површину од 250 m². У цревним ресицама се налазе крвни судови који упијају аминокиселине и [моносахарид]е попут глукозе, док продукте липида упијају лимфни судови. Да би се додатно повећала површина танког црева постоје кружни набори у цреву, који се називају Кенкринови набори. Они имају улогу у задржавању хране, што доприноси бољој апсорпцији.

Танко црево је дуго око 7 m. Састављено је од три ткивна слоја:

  • спољни (сероза)
  • мишићни (мускуларни)
  • унутрашњи - слузокожа (мукоза).

Танко црево се дели на три дела:

  • дванаестопалачно црево (дуоденум), које полази од желуца и причвршћено је за задњи трбушни зид; у њега се уливају одводни канали јетре и панкреаса
  • празно црево (јејунум)
  • криво црево (илеум), које се улива у цекум, почетни дио дебелог црева.

Дуоденум је најкраћи део танког црева и то је место где почиње припрема за апсорпцију. Он такође прима жуч и панкреасни сок кроз канал гуштераче, који контролише Одијев сфинктер.

Структура[уреди]

Величина[уреди]

Дужина малог црева може знатно да варира, од само 275 m (902 ft) све до 1.049 m (3.442 ft).[3] Просечна дужина код живих људи је 3m-5m.[4][5] Дужина зависи од тога колико је висока особа и како се дужина мери.[3] Виши људи генерално имају дуже танко црево и мерења су мерења су генерално дужа након смрти и кад су црева празна.[3]

Танко црево има апроксимативно 1,5 cm у пречнику код Новорођенчади након 35 недеља гестационог узраста,[6] и 2,5–3 cm (1 inch) у пречнику код одраслих. На рендгенским снимцима стомака, танко црево се сматра да је абнормално проширено кад пречник прелази 3 cm.[7][8] На ЦТ снимцима, пречник преко 2,5 cm се сматра абнормално проширено.[7][9] Површинска област људске слузокоже танког црева, услед проширења узрокованих наборима, ресица и микроресицА, у просеку је 30 квадратних метара.[10]

Делови[уреди]

Танко црево се дели у три структурна дела.

Јејунум и илеум су суспендовани у трбушној шупљини помоћу мезентеријума. Мезентеријум је део трбушне марамице. Артерије, вене, лимфни судови и нерви путују кроз мезентеријум.[12]

Додатне слике[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Fiziologija na MCG 6/6ch2/s6ch2_30
  2. human body | Britannica.com
  3. 3,0 3,1 3,2 DiBaise, John K.; Parrish, Carol Rees; Thompson, Jon S. (2016). Short Bowel Syndrome: Practical Approach to Management (на језику: енглески). CRC Press. стр. 31. ISBN 9781498720809. 
  4. Tortora, Gerard (2014). Principles of Anatomy & Physiology. USA: Wiley. стр. 913. ISBN 978-1-118-34500-9. »..its length is about 3m in a living person and about 6.5m in a cadaver due to loss of smooth muscle tone after death.« 
  5. Standring, Susan (2016). Gray's Anatomy. UK: Elsevier. стр. 1124. ISBN 978-0-7020-5230-9. »..and has a mean length of 5 metres (3 - 8.5 metres) when measured intraoperatively in the living adult (Tietelbaum et al 2013).« 
  6. Debora Duro, Daniel Kamin (2007). „Overview of short bowel syndrome and intestinal transplantation”. Colombia Médica. 38 (1). 
  7. 7,0 7,1 Ali Nawaz Khan (22. 09. 2016). „Small-Bowel Obstruction Imaging”. Medscape. Приступљено 07. 02. 2017. 
  8. „Abdominal X-ray - Abnormal bowel gas pattern”. radiologymasterclass.co.uk. Приступљено 07. 02. 2017. 
  9. Gazelle, G S; Goldberg, M A; Wittenberg, J; Halpern, E F; Pinkney, L; Mueller, P R (1994). „Efficacy of CT in distinguishing small-bowel obstruction from other causes of small-bowel dilatation.”. American Journal of Roentgenology. 162 (1): 43—47. ISSN 0361-803X. doi:10.2214/ajr.162.1.8273687. 
  10. Helander, Herbert F; Fändriks, Lars (2015). „Surface area of the digestive tract – revisited”. Scandinavian Journal of Gastroenterology. 49 (6): 681—689. ISSN 0036-5521. PMID 24694282. doi:10.3109/00365521.2014.898326. 
  11. Drake, Richard L.; Vogl, Wayne; Tibbitts, Adam W.M. Mitchell; illustrations by Richard; Richardson, Paul (2005). Gray's anatomy for students. Philadelphia: Elsevier/Churchill Livingstone. стр. 273. ISBN 978-0-8089-2306-0. 
  12. Drake, Richard L.; Vogl, Wayne; Tibbitts, Adam W.M. Mitchell; illustrations by Richard; Richardson, Paul (2005). Gray's anatomy for students. Philadelphia: Elsevier/Churchill Livingstone. стр. 271. ISBN 978-0-8089-2306-0. 

Литература[уреди]