Пређи на садржај

Дервиш Сушић

С Википедије, слободне енциклопедије
Дервиш Сушић
Датум рођења(1925-06-03)3. јун 1925.
Место рођењаВласеница
 Краљевина СХС
Датум смрти1990.
Место смртиСарајево
 СФР Југославија

Дервиш Сушић (Власеница, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, 3. јун 1925 — Сарајево, СФРЈ, 1990) је био књижевник и новинар у СР Босни и Херцеговини у другој половини 20. века.

Образовање и каријера[уреди | уреди извор]

Зарвшио је основну школу у Власеници а нижу гимназију у Тузли. Док је био малолетни ђак сарајевске Учитељске школе је 1941. године учлањен у СКОЈ а 1942. године је са групом ученика отишао у партизане. Његова политичка опредељења и животни пут су имали значајног утицаја на теме његових књижевних дела.

После рата био је омладински руководилац, затим учитељ и новинар. Ради као уредник „Омладинске ријечи“, а затим је у периоду 1949—1951. био уредник сарајевског дневног листа Ослобођење. Након тога у Тузли бива постављен за референта за културу и народно просвећивање а затим за управника Народне библиотеке у Тузли. После ове позиције бива именован за саветника у Централном Комитету СК БиХ у Сарајеву.

Био је редовни члан Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине.

Умро је у Сарајеву 1990. године.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Дервиш Сушић је добитник Двадесетседмојулске награде, Награде ЗАВНОБиХ-а и АВНОЈ-а.

Библиотека у Тузли у којој је Сушић био управник од 4. априла 2002. године је названа његовим именом: Јавна установа и народна библиотека „Дервиш Сушић“.[1]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Биста Дервиша Сушића у Сарајеву.
  • 1. Јабучани. Задружно издавачко предузеће. Сарајево, 1950.
  • 2. С пролетерима. Свјетлост. Сарајево, 1950.
  • 3. Момче из Вргорца. Сељачка књига. Сарајево, 1953.
  • 4. Ја, Данило. Белетра. Сарајево, 1960; - 2. изд. Веселин Маслеша, 1963; - Пријевод на њемачки. Зüрицх, 1967; - 3. изд. Веселин Маслеша. Сарајево, 1969; - Ен Данило. Будапест, 1970; - Данило унд дие Wелтгесцхицхте. Мüнцхен -Wиен, 1966; - Јо, боснолеку партyзант. Wарсзаwа, 1975; - Москва, 1982; - Веселин Маслеша. Сарајево, 1983; - Ослобођење. Сарајево, 1984; - Свјетлост. Сарајево, 1984/85; - Ослобођење. Сарајево, 1989.
  • 5. Данило у ставу мирно. Веселин Маслеша. Сарајево, 1961.
  • 6. Теферич. Свјетлост. Сарајево, 1963.
  • 7. Курир. Роман за дјецу. Веселин Маслеша. Сарајево, 1964; 1969; 1976.
  • 8. Другарица Историја. Сценска игра за дјецу. Народно позориште. Тузла, 1965.
  • 9. Побуне. Веселин Маслеша. Сарајево, 1966.
  • 10. Уходе. Свјетлост. Сарајево, 1971; - Залезовалци. Љубљана, 1979; - Универзал. Тузла, 1980; - Свјетлост. Сарајево, 1982; - Ослобођење. Сарајево, 1989.
  • 11. Хоџа страх. Свјетлост. Сарајево, 1973; - Ходза страцх. Братислава, 1977.
  • 12. Жестине. Веселин Маслеша. Сарајево, 1976.
  • 13. Тале. Ослобођење. Сарајево, 1980.
  • 14. Парергон. Биљешке уз роман Тале. Ослобођење. Сарајево, 1980.
  • 15. Изабрана дјела. I-III. Универзал. Тузла, 1980.
  • 16. Жар и мир. Хроника једног мирнодопског љета негдје у Босни. Књига I-II. Ослобођење. Сарајево, 1983.
  • 17. Велики везир. Историјска драма у два дијела (шест слика). Заједница професионалних позоришта. Сарајево, 1984.
  • 18. Изабрана дјела. Књига I-X. свјетлост. Сарајево, 1985.
  • 19. А. триптих. Ослобођење. Сарајево, 1985.
  • 20. Невакат. Роман. Свјетлост. Сарајево, 1986; - Кохе е лиге. Парктеху Сабедин Халит. Рилиндија. Приштина, 1987.
  • 21. Листопад. Свјетлост. Сарајево, 1987.
  • 22. Јесењи цват. Драма. Ослобођење. Сарајево, 1988.
  • 23. Драме. (Јесењи врт; Велики везир; Посљедња љубав Хасана Каимије; Баја и другови). Ослобођење. Сарајево, 1988.
  • 24. Цвијет за човјекољубље. Ослобођење. Сарајево, 1989.
  • 25. Чудновато Ослобођење. Сарајево, 1992.

Контроверзе[уреди | уреди извор]

Постоје јавно исказани ставови о томе да је дело Дервиша Сушића Парергон у суштини „удбашки памфлет“, „полицијско публицистичко дело“, у којем је Исламска заједница за време Другог светског рата приказана као профашистичка колаборационистичка организација.[2][3][4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „О нама”. ЈУ Народна библиотека „Дервиш Сушић“. 22. октобар 2009. Архивирано из оригинала (хтмл) 11. август 2010. г. Приступљено 12. јул 2010. 
  2. ^ Неџад Латић (31. октобар 2009). „Годишњица смрти Касима еф. Добраче”. Архивирано из оригинала 30. 05. 2010. г. Приступљено 12. јул 2010. 
  3. ^ Млади муслимани. „Боја повјести”. стр. 249. Архивирано из оригинала 23. 12. 2010. г. Приступљено 12. јул 2010. 
  4. ^ Неџад Латић. „Мујки неће хоџе за свједоке”. Независни магазин „Дани“. Архивирано из оригинала 14. јануар 2013. г. Приступљено 12. јул 2010. 

Спољашњи извори[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Derviš_Sušić&oldid=27747090”