Тузла

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили јединицу локалне самоуправе (некадашњу општину), погледајте чланак Град Тузла.
Тузла
Поглед на Тузлу
Поглед на Тузлу
Грб
Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Федерације Босне и Херцеговине Федерација Босне и Херцеговине
Кантон Застава Тузланског кантона Тузлански кантон
Град Тузла
Становништво
Становништво (2013) Decrease 80.570[1]
Положај
Координате 44°32′17″N 18°40′34″E / 44.538056, 18.676111
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Тузла на мапи БиХ
{{{alt}}}
Тузла
Тузла на мапи БиХ
Остали подаци
Позивни број 035


Координате: 44° 32′ 17″ СГШ, 18° 40′ 34″ ИГД

Тузла је претежно индустријски град, центар истоимене општине и Тузланског кантона. Привредни, културни, спортски, образовни центар сјевероисточне Босне и Херцеговине, у долини планине Мајевице. Град је познат по хемијској и моторној индустрији. Нарочито је познат по великом богатству сољу, по којој је и добио име (из турског језика: „тузи“ значи „со"), те овај град лежи на великом броју рудника соли.

Према прелиминарним подацима Попис становништва у БиХ 2013., Тузла броји 80.570 становника.[1]

Култура[уреди]

Тузла је град велике књижевне традиције. Одавде потиче Меша Селимовић, Дервиш Сушић, Стјепан Матијевић, Матија Дивковић, Мухамед Хеваи Ускуфи.

Сликарство[уреди]

Из Тузле потичу сликари Ђорђе Михајловић (Академија у Минхену), Адела Бер (Академија у Бечу). Средином треће деценије у ликовни живот се укључују Фрањо Ледер, Исмет Мујезиновић, Драгиша Трифковић. Из Тузле потичу Џејмс Хаим Пинто (Јамес Хаим Пинто) један од водећих америчко-мексичких муралиста и Кристијан Крековић, славни перуански сликар. Међународна галерија портрета у Тузли је основана 1964. године.

Образовање[уреди]

Први организовани облици школства датирају из 17. вијека и везани су за Бехрам-бегову медресу. Данас постоје 23 основне, 15 стручних средњих школа те 3 гимназије: „Католички школски центар Св. Фрањо“, Гимназија „Меша Селимовић“, Гимназија „Исмет Мујезиновић“. Универзитет у Тузли је основан 1976. године.

Становништво[уреди]

За више информација погледајте чланак Попис становништва у СФРЈ 1991: Тузла.

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, насељено мјесто Тузла је имало 83.770 становника.

Националност[2] 1991.
Муслимани 44.091
Југословени 16.302
Срби 13.137
Хрвати 6.328
остали и непознато 3.912
Укупно 83.770

Историја[уреди]

Тузла је једно од најстаријих насеља у Европи са континуитетом живљења. Доказ томе су и пронађени остаци старог насеља сојеничког типа из времена неолита.

Археолози су открили бројна насеља са богатим остацима материјалне културе прастарих становника овог подручја. Пронађен је велики број неолитских глинених посуда са разним орнаментима од црне, сиве и црвене керамике али и камени ножеви, секире, стругачи и друго. Откривени су остаци хране, људске кости, животињске кости и разни плодови који су користили за исхрану људи тог доба. И ови подаци потврдили су тврдње да је подручје Тузле било насељено још у млађем каменом добу.

Међу пронађеним археолошким материјалима истиче се и керамичка неолитска посуда чија је намена била кување слане воде и производња соли.

Прва писана реч о Тузли потиче из 950. године. Те је године византијски историчар и цар Константин Порфирогенит у свом делу „О управљању царством“, изричито споменуо Тузлу као град, под римским називом Салинес што значи град соли, са напоменом да се налази у саставу српског кнеза Часлава, који је погинуо у борби са Мађарима.

Други свјетски рат (1941 – 1945)[уреди]

У Тузли су усташе, првих дана по оснивању НДХ, формирали једну свечану поворку, дошли са музиком пред споменик краља Александра, одсвирали посмртни марш и оборили споменик кличући Павелићу. Затим је поворка отишла до дома Краља Петра и ту на исти начин срушила бисту Краља Петра, а пред реалном гимназијом бисту др. Ђорђа Лазаревића. Затим су дошла кола за ђубре градске општине па су на њих натоварили све бронзане остатке поменутих споменика и одвукли.[3]

У Тузли су скинуте табле на којима су имена улица написана ћирилицом и постављене нове са именима римокатолика и муслимана написаних латиницом. Владичанској канцеларији у Тузли дат је рок од 3 сата да се скине ћирилички натпис са установе једне њихове задужбине.[4]

У затвору у Тузли постојао је нарочит начин мучења Срба. У једној посебној соби налазило се једно велико буре "на чијим се дугама изнутра са свих страна били причвршћени железни ексери. Често су усташе изјутра изводили по више затвореника и једног по једног трпали у буре, па онда буре котрљали тако да су ексери парали тело, а из рана је цурила крв коју су усташе другим затвореницима показивали". Затим су их измучене вадили из бурета и секли им уши, нос вадили очи и зубе, одсецали руке и ноге, док нису умрли.[5]

Усташе и Хаџиефендићеви легионари у срезу тузланском „вршили су силовања малолетних српских девојака, које су затим клали“.[6]

Из тузланског среза одведен је не само велики број мушкараца већ и жена и девојака и дечака од 14 година.

Када су, током Другог светског рата, 2. октобра 1943. године, партизанске једнице ослободиле Тузлу од окупатора, Тузла је била највећи ослобођени град у Европи.

Рат у Босни и Херцеговини (1992 – 1995)[уреди]

Question book-new.svg Овај одељак нема никакве изворе. Молимо вас да унесете одговарајуће референце.

Тузла је једини град у Босни и Херцеговини у којој, на изборима 1991. године, нису побиједиле националистичке странке. Победу на тим изборима однео је блок СК–СДП који је освојио 68 посто гласова, а за начелника општине је изабран Селим Бешлагић. Иако су се локалне власти декларативно залагале за мир и биле против национализма, велики број Срба из Тузле и околних места морао је већ почетком рата да напусти своје домове, а над војницима ЈНА, који су се мирно повлачили из града бошњачке (муслиманске) снаге извршиле су покољ. У том нападу је 15. маја 1992. године погинуло око 200 старешина и војника, претежно српске националности.

Спомен обиљежје код "Капије" у знак сјећања на 71 погинула цивила у српском гранатирању.

Други велики злочин који је обиљежио овај рат у Тузли је Масакр на Капији, који се збио 25. маја 1995. године, када је граната, за коју се претпоставља да је испаљена са положаја ВРС на Озрену, усмртила 71, а ранила 115 цивила. Злочин се догодио у централној градској улици, центру ноћног живота, популарној „Капији“. На том мјесту, у знак сјећања, стоји споменик са именима жртава и текстом који изазива полемике: „На овом мјесту, 25. маја 1995. године, српски фашистички агресор је гранатом прекинуо 71 млади живот. Проучите фатиху и помолите се. Памтите и опомињите. Грађани Тузле.“

УНХЦР је 17. јула 1998. године Тузлу прогласио отвореним градом.

Познати Тузлаци[уреди]

Споменик писцу Меши Селимовићу и сликару Исмету Мујезиновићу, у Тузли.

Градови побратими[уреди]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Федерални завод за статистику, Статистички билтен 195, Сарајево, децембар 2013.
  2. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  3. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. pp. 80,81
  4. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. pp. 82
  5. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. pp. 201
  6. Љубомир Литнић, келнер из Тузле, Београд 16.11.1942. године

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката: