Пређи на садржај

Тузла

Координате: 44° 32′ 17″ С; 18° 40′ 34″ И / 44.538152° С; 18.676107° И / 44.538152; 18.676107
С Википедије, слободне енциклопедије
Тузла
Тузла
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација Босне и Херцеговине
КантонТузлански кантон
ГрадТузла
Становништво
 — 2013.80.570[1]
 — густина377,5/km2
Географске карактеристике
Координате44° 32′ 17″ С; 18° 40′ 34″ И / 44.538152° С; 18.676107° И / 44.538152; 18.676107
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина245 m
Површина294 km2
Тузла на карти Босне и Херцеговине
Тузла
Тузла
Тузла на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број75000
Позивни број+387 (0)35
Веб-сајтgrad.tuzla.ba

Тузла је трећи по величини град у Босни и Херцеговини и административни центар Тузланског кантона у Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису из 2013. било је 80.570 становника.[2]

Град Тузла је дом Панонских језера, јединог сланог језера у Европи као дио свог централног парка и има више од 350.000 људи који посјећују његове обале сваке године.[3][4] Историја града сеже у 9. век, док модерна Тузла датира из 1510. године када је постала важан гарнизонски град у Османском царству.[5] У Босни и Херцеговини, Тузла се такође сматра једним од најмултикултурнијих градова у земљи, а успела је да задржи плуралистички карактер града током читавог рата у Босни и Херцеговини и послије, са Бошњацима, Србима, Хрватима и мањим бројем Јевреја настањенима у Тузли.[6]

Тузла је привредни, културни, образовни, здравствени и туристички центар сјевероисточне Босне.[7] Образовни је центар и дом два универзитета, међу којима и државни Универзитет у Тузли. Такође је главно индустријско чвориште и једно од водећих економских упоришта земље са широким и разноврсним индустријским сектором, укључујући сектор услуга који се шири захваљујући туризму.

Тузла је град велике књижевне традиције. Одавде потичу Меша Селимовић, Дервиш Сушић, Стјепан Матијевић, Матија Дивковић, Мухамед Хеваи Ускуфи.

Сликарство

[уреди | уреди извор]

Из Тузле потичу сликари Ђорђе Михајловић (Академија у Минхену), Адела Бер (Академија у Бечу). Средином треће деценије у ликовни живот се укључују Фрањо Ледер, Исмет Мујезиновић, Драгиша Трифковић. Из Тузле потичу Џејмс Хаим Пинто (James Haim Pinto), један од водећих америчко-мексичких муралиста и Кристијан Крековић, славни перуански сликар. Међународна галерија портрета у Тузли је основана 1964. године.

Образовање

[уреди | уреди извор]

Први организовани облици школства датирају из 17. вијека и везани су за Бехрам-бегову медресу. Данас постоје 23 основне, 15 стручних средњих школа те 3 гимназије: „Католички школски центар Св. Фрањо“, Гимназија „Меша Селимовић“, Гимназија „Исмет Мујезиновић“. Универзитет у Тузли је основан 1976. године.

Клима Тузла (1991—2020, екстреми 1961—2020)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 21,0
(69,8)
25,3
(77,5)
30,0
(86)
33,0
(91,4)
34,2
(93,6)
37,2
(99)
40,7
(105,3)
40,5
(104,9)
38,2
(100,8)
31,0
(87,8)
26,6
(79,9)
21,6
(70,9)
40,7
(105,3)
Средњи максимум, °C (°F) 12,7
(54,9)
14,0
(57,2)
17,7
(63,9)
23,5
(74,3)
26,2
(79,2)
30,4
(86,7)
31,8
(89,2)
33,1
(91,6)
28,6
(83,5)
22,7
(72,9)
17,9
(64,2)
9,7
(49,5)
33,1
(91,6)
Максимум, °C (°F) 5,5
(41,9)
8,2
(46,8)
13,1
(55,6)
18,2
(64,8)
22,6
(72,7)
26,1
(79)
28,3
(82,9)
28,8
(83,8)
23,5
(74,3)
18,7
(65,7)
12,5
(54,5)
6,0
(42,8)
17,62
(63,73)
Просек, °C (°F) 0,5
(32,9)
2,4
(36,3)
6,3
(43,3)
11,0
(51,8)
15,3
(59,5)
18,8
(65,8)
20,9
(69,6)
20,5
(68,9)
15,7
(60,3)
11,1
(52)
6,1
(43)
1,3
(34,3)
10,83
(51,47)
Минимум, °C (°F) −3,0
(26,6)
−2,1
(28,2)
1,3
(34,3)
5,2
(41,4)
9,4
(48,9)
13,2
(55,8)
14,5
(58,1)
14,4
(57,9)
10,3
(50,5)
6,3
(43,3)
2,5
(36,5)
−1,8
(28,8)
5,85
(42,53)
Средњи минимум, °C (°F) −9,8
(14,4)
−8,0
(17,6)
−2,5
(27,5)
−0,3
(31,5)
7,1
(44,8)
10,7
(51,3)
12,4
(54,3)
12,4
(54,3)
8,1
(46,6)
2,7
(36,9)
−1,5
(29,3)
−6,4
(20,5)
−9,8
(14,4)
Апсолутни минимум, °C (°F) −25,8
(−14,4)
−22,0
(−7,6)
−17,9
(−0,2)
−6,6
(20,1)
−1,1
(30)
4,0
(39,2)
6,0
(42,8)
5,3
(41,5)
−1,0
(30,2)
−8,0
(17,6)
−13,0
(8,6)
−19,0
(−2,2)
−25,8
(−14,4)
Количина падавина, mm (in) 58,1
(2,287)
53,5
(2,106)
59,4
(2,339)
71,9
(2,831)
101,9
(4,012)
115,4
(4,543)
95,6
(3,764)
69,8
(2,748)
76,6
(3,016)
78,6
(3,094)
70,4
(2,772)
68,3
(2,689)
919,5
(36,201)
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) 9,4 9,3 8,6 9,8 11,1 11,1 8,9 6,8 7,9 8,5 8,3 9,8 109,5
Релативна влажност, % 80,9 75,9 68,6 67,9 71,6 71,9 70,7 70,9 75,6 78 79,3 82,8 74,51
Поподневна релативна влажност, % 73 65 54 56 56 57 56 55 58 63 68 76 61,4
Сунчани сати — месечни просек 71,9 96,3 147,3 176,1 215,9 231 261,9 258,3 182 148,4 88,9 62,7 1.940,7
Извор #1: NOAA NCEI[8]
Извор #2: Deutscher Wetterdienst (екстреми 1961—2015, поподневна влажност у 14 часова, 1973—1993)[9][10][а]

Историја

[уреди | уреди извор]

Тузла је једно од најстаријих насеља у Европи са континуитетом живљења. Доказ томе су и пронађени остаци старог насеља сојеничког типа из времена неолита.

Археолози су открили бројна насеља са богатим остацима материјалне културе прастарих становника овог подручја. Пронађен је велики број неолитских глинених посуда са разним орнаментима од црне, сиве и црвене керамике али и камени ножеви, секире, стругачи и друго. Откривени су остаци хране, људске кости, животињске кости и разни плодови који су користили за исхрану људи тог доба. И ови подаци потврдили су тврдње да је подручје Тузле било насељено још у млађем каменом добу.

Међу пронађеним археолошким материјалима истиче се и керамичка неолитска посуда чија је намена била кување слане воде и производња соли.

Прва писана реч о Тузли потиче из 950. године. Те је године византијски историчар и цар Константин Порфирогенит у свом делу „О управљању царством“, изричито споменуо Тузлу као град, под римским називом Салинес што значи „град соли“, са напоменом да се налази под влашћу српског кнеза Часлава, који је погинуо у борби са Мађарима.

Други свјетски рат (1941—1945)

[уреди | уреди извор]

У Тузли су усташе, првих дана по оснивању НДХ, формирали једну свечану поворку, дошли са музиком пред споменик краља Александра, одсвирали посмртни марш и оборили споменик кличући Павелићу. Затим је поворка отишла до дома Краља Петра и ту на исти начин срушила бисту Краља Петра, а пред реалном гимназијом бисту др. Ђорђа Лазаревића. Затим су дошла кола за ђубре градске општине па су на њих натоварили све бронзане остатке поменутих споменика и одвукли.[11]

У Тузли су скинуте табле на којима су имена улица написана ћирилицом и постављене нове са именима римокатолика написаних латиницом. Владичанској канцеларији у Тузли дат је рок од 3 сата да се скине ћирилички натпис са установе једне њихове задужбине.[12]

У затвору у Тузли постојао је нарочит начин мучења Срба. У једној посебној соби налазило се једно велико буре "на чијим се дугама изнутра са свих страна били причвршћени железни ексери. Често су усташе изјутра изводили по више затвореника и једног по једног трпали у буре, па онда буре котрљали тако да су ексери парали тело, а из рана је цурила крв коју су усташе другим затвореницима показивали". Затим су их измучене вадили из бурета и секли им уши, нос, вадили очи и зубе, одсецали руке и ноге, док нису умрли.[13]

Усташе и Хаџиефендићеви легионари у срезу тузланском „вршили су силовања малолетних српских девојака, које су затим клали“.[14]

Из Тузланског среза одведен је у логоре не само велики број мушкараца већ и жена и девојака и дечака од 14 година.

Када су, током Другог светског рата, 2. октобра 1943. године партизанске јединице ослободиле Тузлу од окупатора, Тузла је била највећи ослобођени град у Европи.

Рат у Босни и Херцеговини (1992—1995)

[уреди | уреди извор]

Тузла је једини град у Босни и Херцеговини у којој, на изборима 1991. године, нису побиједиле националистичке странке. Победу на тим изборима однео је блок СК—СДП који је освојио 68% гласова, а за начелника општине је изабран Селим Бешлагић. Иако су се локалне власти декларативно залагале за мир и биле против национализма, велики број Срба из Тузле и околних места морао је већ почетком рата да напусти своје домове, а над војницима ЈНА, који су се мирно повлачили из града, бошњачке снаге извршиле су напад на колону возила ЈНА. У том нападу је 15. маја 1992. године погинуло 100—200 старешина и војника, претежно српске националности.

Спомен обиљежје код „Капије“ у знак сјећања на 71 погинулог цивила. Догађаји на Капији су и данас предмет контроверзи, чему доприноси и натпис који Србе означава „фашистичким агресором“.

Други велики злочин који је обиљежио овај рат у Тузли је масакр на Капији, који се збио 25. маја 1995. године, када је граната, за коју се претпоставља да је испаљена са положаја ВРС на Озрену, усмртила 71, а ранила 115 цивила. Злочин се догодио у централној градској улици, центру ноћног живота, популарној „Капији“. На том мјесту, у знак сјећања, стоји споменик са именима жртава и текстом који изазива полемике: „На овом мјесту, 25. маја 1995. године, српски фашистички агресор је гранатом прекинуо 71 млади живот. Проучите фатиху и помолите се. Памтите и опомињите. Грађани Тузле.“

УНХЦР је 17. јула 1998. године Тузлу прогласио отвореним градом.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Састав становништва – насељено мјесто Тузла
2013.[15]1991.[16]1981.[17]1971.[18]1961.[19]
Укупно74 457 (100,0%)83 770 (100,0%)65 091 (100,0%)53 926 (100,0%)37 760 (100,0%)
Бошњаци56 893 (76,41%)44 091 (52,63%)130 448 (46,78%)131 257 (57,96%)17 984 (21,14%)1
Хрвати6 005 (8,065%)6 328 (7,554%)5 383 (8,270%)6 145 (11,40%)5 405 (14,31%)
Босанци3 704 (4,975%)
Срби2 486 (3,339%)13 137 (15,68%)11 278 (17,33%)12 224 (22,67%)11 498 (30,45%)
Неизјашњени1 817 (2,440%)
Босанци и Херцеговци1 388 (1,864%)
Муслимани677 (0,909%)
Роми506 (0,680%)17 (0,026%)62 (0,115%)1 (0,003%)
Остали443 (0,595%)3 912 (4,670%)756 (1,161%)1 039 (1,927%)249 (0,659%)
Албанци193 (0,259%)146 (0,224%)109 (0,202%)96 (0,254%)
Непознато107 (0,144%)
Југословени83 (0,111%)16 302 (19,46%)16 301 (25,04%)2 187 (4,056%)11 472 (30,38%)
Црногорци41 (0,055%)467 (0,717%)452 (0,838%)407 (1,078%)
Македонци38 (0,051%)88 (0,135%)123 (0,228%)242 (0,641%)
Турци34 (0,046%)
Словенци23 (0,031%)139 (0,214%)230 (0,427%)324 (0,858%)
Православци12 (0,016%)
Украјинци7 (0,009%)
Мађари68 (0,104%)98 (0,182%)82 (0,217%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Познати Тузлаци

[уреди | уреди извор]
Споменик писцу Меши Селимовићу и сликару Исмету Мујезиновићу, у Тузли.

Градови побратими

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Station ID for Tuzla is 14557 Use this station ID to locate the sunshine duration

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Федерални завод за статистику, Статистички билтен 195, Сарајево, децембар 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 13. 5. 2015. г. Приступљено 18. 1. 2015. 
  2. ^ „Preliminary Results Of the 2013 Census of Population, Households and Dwellings in Bosnia and Herzegovina” (PDF). Agency for Statistics of Bosnia and Herzegovina. 5. 11. 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 10. 11. 2013. 
  3. ^ PORTAL, Oslobođenje (24. 8. 2017). „Oslobođenje – Panonska jezera posjetilo više od 350.000 gostiju”. Приступљено 3. 1. 2018. 
  4. ^ „Tuzla Culture | Tuzla History”. World66.com. Приступљено 2013-11-24. 
  5. ^ „Tuzla (Bosnia and Herzegovina) – Encyclopædia Britannica”. Britannica.com. Приступљено 2013-11-24. 
  6. ^ „Tolerance: Additional Resources”. Beyond Intractability. Приступљено 2013-11-24. 
  7. ^ „BH Tourism – Tuzla”. Bhtourism.ba. Архивирано из оригинала 2018-01-21. г. Приступљено 2013-11-24. 
  8. ^ „World Meteorological Organization Climate Normals for 1991-2020: Tuzla-14557” (XLS). ncei.noaa.gov (Excel). National Oceanic and Atmosoheric Administration. Приступљено 12. 3. 2024. 
  9. ^ „Klimatafel von Tuzla / Bosnien und Herzegowina” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (на језику: немачки). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 22. 11. 2016. 
  10. ^ „Station 14557 Tuzla”. Global station data 1961–1990—Sunshine Duration. Deutscher Wetterdienst. Архивирано из оригинала 2017-10-17. г. Приступљено 22. 11. 2016. 
  11. ^ Страњаковић 1991, стр. 80, 81
  12. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941—1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 82
  13. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941—1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 201
  14. ^ Љубомир Литнић, келнер из Тузле, Београд 16.11.1942. године
  15. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021. 
  16. ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 111/112)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 27. 4. 2016. 
  17. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 27. 4. 2016. 
  18. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 27. 4. 2016. 
  19. ^ „Nacionalni sastav stanovništva FNR Jugoslavije 1961.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 27. 4. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]