Дезоксихолна киселина

С Википедије, слободне енциклопедије
Дезоксихолна киселина
Дезоксихолна киселина
Називи
IUPAC назив
(3α,​5β,​12α,​20R)-​3,​12-​dihidroksiholan-​24-​oinska kiselina
Други називи
Дезоксихолат
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.001.344
УНИИ
  • C[C@H](CCC(=O)O)[C@H]1CC[C@@H]2[C@@]1([C@H](C[C@H]3[C@H]2CC[C@H]4[C@@]3(CC[C@H](C4)O)C)O)C
Својства
C24H40O4
Моларна маса 392,58 g·mol−1
Тачка топљења 174 - 176 °C
0,24%[3]
Киселост (пКа) 6,58[4]
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Дезоксихолна киселина (дезоксихолат, холаноинска киселина, 3α,12α-дихидрокси-5β-холанат) је жучна киселина.[5][6] Дезоксихолна киселина је припадник групе секундарних жучних киселина, које су метаболички нуспродукти интестиналних бактерија. Две примарне жучне киселине које се излучују из јетре су холна киселина и хенодезоксихолна киселина. Бактерије метаболишу хенодезоксихолну киселину у секундарну жучну киселину, литохолну киселину, и холну киселину у дезоксихолну киселину.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Product information sheet from Sigma Aldrich: http://www.sigmaaldrich.com/etc/medialib/docs/Sigma/Product_Information_Sheet/d2510pis.Par.0001.File.tmp/d2510pis.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јун 2020)
  4. ^ Лиде, Давид Р. (1998). Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс (87 изд.). Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс. стр. 1287. ИСБН 978-0-8493-0594-8. 
  5. ^ Кноx C, Лаw V, Јеwисон Т, Лиу П, Лy С, Фролкис А, Пон А, Банцо К, Мак C, Невеу V, Дјоумбоу Y, Еиснер Р, Гуо АЦ, Wисхарт ДС (2011). „ДругБанк 3.0: а цомпрехенсиве ресоурце фор омицс ресеарцх он другс”. Нуцлеиц Ацидс Рес. 39 (Датабасе иссуе): Д1035—41. ПМИД 21059682. 
  6. ^ Wисхарт ДС, Кноx C, Гуо АЦ, Цхенг D, Схривастава С, Тзур D, Гаутам Б, Хассанали M (Нуцлеиц Ацидс Рес) (2008). „ДругБанк: а кноwледгебасе фор другс, друг ацтионс анд друг таргетс”. 36 (Датабасе иссуе): Д901—6. ПМИД 18048412. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]