Дигитална субтракциона ангиографија

С Википедије, слободне енциклопедије
Дигитална субтракциона ангиографија
Ангиографија крвних судобва мозга и каротида
МеСХД015901

Дигитална субтракциона ангиографија (акроним ДСА) је минимално инвазивна радиолошка дијагностичка контрастна метода приказа васкуларних структура техником субтракције (брисање осталих структура) уз комбиновану примену компјутерске и видео технике.

Код ове методе сигнал са телевизијске камере након проласка кроз појачивач слике меморише се у меморијску јединицу рачунара у коме се слика складишти у дигиталној форми (маска), и касније обрађује.[1][2]

Дигитална субтракцијска ангиографија се користи за веома прецизно снимање крвних судова у ткивима, па се често користи за откривање проблема с протоком крви у крвним судовима у мозгу.

Дигитална субтракцијска ангиографија данас се сматра се „златним стандардом“ сликовних метода за откривање проблема с протоком крви, са ризиком који је сличан као и код других инвазивних метода снимања.

Индикације[уреди | уреди извор]

Преглед дигиталном субтракционом ангиографијом која се искључиво ради са болничким пацијентима намењена је за:

  • евалуацију конгениталних аномалија,
  • одређивање положаја, броја, облика и величине крвних водова,
  • дијагнозу упалних, дегенеративних, трауматских и неопластичних промена,
  • дијагнозу стенозе и оклузије крвних судова различите локализације
  • преоперативну или у коначну дијагностику
  • праћење крвављење унутар организма
  • дијагностку анеуризме и артерио-венских малформација.[3]

Метода рада[уреди | уреди извор]

Опрема за ДСА

За ДСА пацијент се поставља у супинацијски положај, како би се подручје тела које се испитује приказало дијаскопски (центрирање).

Како се метода заснива на употреби контрастних средстава, она се пре снимања убрузгавају у одговарајући крвни суд помоћу посебних игала и катетера. Најчешче се пацијенту у кубиталну вену убризгава 40 мл контрастног средства, брзином од 12-15 мл/сек и потом одмах врши снимање.

Добијена слика се одлаже у секундарну компјутерску меморију, а маска апарата се електронски субтрахује из склопа након апликације контрастног средства.

Предности[уреди | уреди извор]

  • Дигитална субтракциона ангиографија омогућава снимање крвних судова после убризгавања знатно мање количине контраста него при класичлној ангиографији, захваљујући компјутерском програму.[4]
  • Помоћу компјутерског програма она „извлачи” слике крвних судова, док се остале структуре, нпр. кости бришу.

Процедуре[уреди | уреди извор]

Дигитална субтракциона ангиографија и флуороскопија[уреди | уреди извор]

У традиционалној ангиографији, слике се добијају излагањем области од интереса са временски контролисаним рендгенским зрацима уз убризгавање контрастног средства у крвне судове. Добијена слика обухвата крвне судове, заједно са свим структурама које леже и испод њих.[5] Слике су корисне за одређивање анатомског положаја и варијација, али бескорисне за прецизно визуелизацију крвних судова.

Да би се уклониле ометајуће структуре како би се крвни судови боље видели, прво се прави слика маске. Слика маске је једноставно слика исте области пре него што се примени контраст. Радиолошка опрема која се користи за ово снимање је обично појачивач рендгенске слике, који затим наставља да производи слике исте области по подешеној брзини (1 до 7,5 кадрова у секунди). За сваку следећу слику се одузима оригинална слика „маске“ (математички, улазна слика је подељена са сликом маске) ​​Радиолог контролише колико контрастног средства се убризгава и колико дуго. Мање структуре захтевају мање контраста да попуне крвни суд од других. Произведене слике се појављују са веома бледосивом позадином, што ствара висок контраст у односу на крвне судове, који и су тамно сиви.[6]

Интравенска дигитална субтракциона ангиографија[уреди | уреди извор]

Јасна слика сужених артерија добијена IV-ДСА која се може проучавати независно и изоловано од остатка тела.

Интравенска дигитална субтракциона ангиографија (IV-ДСА) је облик ангиографије који је први пут развијен касних 1970-их.

IV-ДСА је компјутерска техника која упоређује рендгенски снимак региона тела пре и након што је радионепропусна боја на бази јода убризгана интравенозно у тело. Ткива и крвни судови на првој слици се дигитално одузимају од друге слике, остављајући јасну слику артерије која се затим може проучавати независно и изоловано од остатка тела.

Неке ограничене студије су показале да IV-ДСА није погодан за пацијенте са шећерном болести или инсуфицијенцијом бубрега јер је оптерећење боје знатно веће од оног који се користи у артериографији.[7]

IV-ДСА је успешно коришћен за проучавање кевних судова мозга и срца и помогао је у откривању опструкције каротидне артерије и мапирању образаца церебралног крвотока. Такође помаже у откривању и дијагностици лезија на каротидним артеријама, потенцијалног узрока можданог удара.[8][9][10]

IV-ДСА је такође користна у процени пацијената пре операције и после операције коронарне артеријске премоснице и неких операција трансплантације.

Компликације[уреди | уреди извор]

Иако дигитална субтракцијска ангиографија представља златни стандард за сликовне методе које показују прокрвљеност крвних судова и регија, ипак се ради о инвазивној процедури. Током процеса снимања могу се појавити локалне и системске компликације.[11]

Локалне компликације[уреди | уреди извор]

Локално, поступак може узроковати оштећење ткива на месту убода или опасност од стварања тромба.[11]

Системске компликације[уреди | уреди извор]

Могу се појавити поједини васкуларни проблеми као што су псеудоанеуризма и артериовенске фистуле.

Током поступка постоји опасност од зачепљења вене, пуцања вена због интраваскуларног избацивања угрушка навише.

Као последица употребе контрастног средства може доћи до интоксикације бубрега.

Као и код сваке хируршке интервенције и током ДСА, код пацијента се може јавити пад крвног притиска, мучнина, вртоглавица и бол током спровођења поступка.

Галерија[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Меyне К.: Хандбуцх артериелле Версцхлусскранкхеитен, Сцхлüтерсцхе. Меyне, Конрад (2003). Хандбуцх артериелле Версцхлусскранкхеит: Леитфаден зум Кранкхеитсбилд дер перипхерен артериеллен Версцхлусскранкхеит, ихрер Еркеннунг унд Бехандлунг. Сцхлüтерсцхе. ИСБН 978-3-87706-694-2. 
  2. ^ Хоцхспринген Реисер M, Кухн ФП, Дебус Ј: Дуале Реихе Радиологие, 3. издање 2011, Сеите 394. Реисер, Маxимилиан; Кухн, Фритз-Петер; Бартенстеин, Петер; Дебус, Јüрген (2011). Радиологие: 110 Табеллен. Тхиеме. стр. 77. ИСБН 9783131253231. 
  3. ^ Барбеy; Фарбер; Мариенхофф; Гмелин (1999-11-01). „Царбон диоxиде дигитал субтрацтион ангиограпхy”. Васа. 28 (4): 243—249. ИССН 0301-1526. дои:10.1024/0301-1526.28.4.243. 
  4. ^ Нагел, Еике (2002). Кардиоваскулäре Магнетресонанзтомограпхие: Метходенверстäнднис унд практисцхе Анwендунг ; мит 20 Табеллен. Стеинкопфф. стр. 107. ИСБН 379851285X. 
  5. ^ Јеанс, W. D. (1990). „Тхе девелопмент анд усе оф дигитал субтрацтион ангиограпхy”. Тхе Бритисх Јоурнал оф Радиологy. 63 (747): 161—168. ИССН 0007-1285. дои:10.1259/0007-1285-63-747-161. 
  6. ^ Менкен, Маттхеw; ДеФриесе, Гордон Х; Оливер, Тхомас Р; Литт, Ирwин (1985). "Интродуцтион то Дигитал Субтрацтион Ангиограпхy". Тхе цост-еффецтивенесс оф дигитал субтрацтион ангиограпхy ин тхе диагносис оф церебровасцулар дисеасе (ПДФ). Wасхингтон D.C.: Оффице оф Тецхнологy Ассессмент, У.С. Говернмент Принтинг Оффице. п. 15. ISBN 9781428923348.
  7. ^ Рао, Qасим Али; Неwхоусе, Јеффреy Х. (2006). „Риск оф Непхропатхy афтер Интравеноус Администратион оф Цонтраст Материал: А Цритицал Литературе Аналyсис”. Радиологy. 239 (2): 392—397. ИССН 0033-8419. дои:10.1148/радиол.2392050413. 
  8. ^ Еддy АЦ, Нанце ДР, Голдман МА, et al. (мај 1990). „Рапид диагносис оф тхорациц аортиц трансецтион усинг интравеноус дигитал субтрацтион ангиограпхy”. Ам. Ј. Сург. 159 (5): 500—3. ПМИД 2334014. дои:10.1016/С0002-9610(05)81255-3. 
  9. ^ Зwиебел WЈ, Стротхер CM, Аустин ЦW, Сацкетт ЈФ (1. 7. 1985). „Цомпарисон оф ултрасоунд анд IV-ДСА фор царотид евалуатион”. Строке. 16 (4): 633—43. ПМИД 3895593. дои:10.1161/01.СТР.16.4.633 Слободан приступ. 
  10. ^ D'Алотто C, Пелз ДМ, Ранкин РН (септембар 1985). „А цомпарисон оф ангиограпхy, интравеноус дигитал субтрацтион ангиограпхy анд дуплеx ултрасоунд ин тхе диагносис оф царотид артерy атхеросцлеросис”. Ј Цан Ассоц Радиол. 36 (3): 200—8. ПМИД 3900078. 
  11. ^ а б „Дигитална субтракцијска ангиографија (ДСА) - АЦИБАДЕМ Србија”. Ацıбадем Хеалтхцаре Сервицес (РС) (на језику: српски). Приступљено 2023-11-17. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Дигитална субтракциона ангиографија на Викимедијиној остави

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Digitalna_subtrakciona_angiografija&oldid=27448077”