Digitalna subtrakciona angiografija

С Википедије, слободне енциклопедије
Digitalna subtrakciona angiografija
Angiografija krvnih sudobva mozga i karotida
MeSHD015901

Digitalna subtrakciona angiografija (akronim DSA) je minimalno invazivna radiološka dijagnostička kontrastna metoda prikaza vaskularnih struktura tehnikom subtrakcije (brisanje ostalih struktura) uz kombinovanu primenu kompjuterske i video tehnike.

Kod ove metode signal sa televizijske kamere nakon prolaska kroz pojačivač slike memoriše se u memorijsku jedinicu računara u kome se slika skladišti u digitalnoj formi (maska), i kasnije obrađuje.[1][2]

Digitalna subtrakcijska angiografija se koristi za veoma precizno snimanje krvnih sudova u tkivima, pa se često koristi za otkrivanje problema s protokom krvi u krvnim sudovima u mozgu.

Digitalna subtrakcijska angiografija danas se smatra se „zlatnim standardom“ slikovnih metoda za otkrivanje problema s protokom krvi, sa rizikom koji je sličan kao i kod drugih invazivnih metoda snimanja.

Indikacije[уреди | уреди извор]

Pregled digitalnom subtrakcionom angiografijom koja se isključivo radi sa bolničkim pacijentima namenjena je za:

  • evaluaciju kongenitalnih anomalija,
  • određivanje položaja, broja, oblika i veličine krvnih vodova,
  • dijagnozu upalnih, degenerativnih, traumatskih i neoplastičnih promena,
  • dijagnozu stenoze i okluzije krvnih sudova različite lokalizacije
  • preoperativnu ili u konačnu dijagnostiku
  • praćenje krvavljenje unutar organizma
  • dijagnostku aneurizme i arterio-venskih malformacija.[3]

Metoda rada[уреди | уреди извор]

Oprema za DSA

Za DSA pacijent se postavlja u supinacijski položaj, kako bi se područje tela koje se ispituje prikazalo dijaskopski (centriranje).

Kako se metoda zasniva na upotrebi kontrastnih sredstava, ona se pre snimanja ubruzgavaju u odgovarajući krvni sud pomoću posebnih igala i katetera. Najčešče se pacijentu u kubitalnu venu ubrizgava 40 ml kontrastnog sredstva, brzinom od 12-15 ml/sek i potom odmah vrši snimanje.

Dobijena slika se odlaže u sekundarnu kompjutersku memoriju, a maska aparata se elektronski subtrahuje iz sklopa nakon aplikacije kontrastnog sredstva.

Prednosti[уреди | уреди извор]

  • Digitalna subtrakciona angiografija omogućava snimanje krvnih sudova posle ubrizgavanja znatno manje količine kontrasta nego pri klasičlnoj angiografiji, zahvaljujući kompjuterskom programu.[4]
  • Pomoću kompjuterskog programa ona „izvlači” slike krvnih sudova, dok se ostale strukture, npr. kosti brišu.

Procedure[уреди | уреди извор]

Digitalna subtrakciona angiografija i fluoroskopija[уреди | уреди извор]

U tradicionalnoj angiografiji, slike se dobijaju izlaganjem oblasti od interesa sa vremenski kontrolisanim rendgenskim zracima uz ubrizgavanje kontrastnog sredstva u krvne sudove. Dobijena slika obuhvata krvne sudove, zajedno sa svim strukturama koje leže i ispod njih.[5] Slike su korisne za određivanje anatomskog položaja i varijacija, ali beskorisne za precizno vizuelizaciju krvnih sudova.

Da bi se uklonile ometajuće strukture kako bi se krvni sudovi bolje videli, prvo se pravi slika maske. Slika maske je jednostavno slika iste oblasti pre nego što se primeni kontrast. Radiološka oprema koja se koristi za ovo snimanje je obično pojačivač rendgenske slike, koji zatim nastavlja da proizvodi slike iste oblasti po podešenoj brzini (1 do 7,5 kadrova u sekundi). Za svaku sledeću sliku se oduzima originalna slika „maske“ (matematički, ulazna slika je podeljena sa slikom maske) ​​Radiolog kontroliše koliko kontrastnog sredstva se ubrizgava i koliko dugo. Manje strukture zahtevaju manje kontrasta da popune krvni sud od drugih. Proizvedene slike se pojavljuju sa veoma bledosivom pozadinom, što stvara visok kontrast u odnosu na krvne sudove, koji i su tamno sivi.[6]

Intravenska digitalna subtrakciona angiografija[уреди | уреди извор]

Jasna slika suženih arterija dobijena IV-DSA koja se može proučavati nezavisno i izolovano od ostatka tela.

Intravenska digitalna subtrakciona angiografija (IV-DSA) je oblik angiografije koji je prvi put razvijen kasnih 1970-ih.

IV-DSA je kompjuterska tehnika koja upoređuje rendgenski snimak regiona tela pre i nakon što je radionepropusna boja na bazi joda ubrizgana intravenozno u telo. Tkiva i krvni sudovi na prvoj slici se digitalno oduzimaju od druge slike, ostavljajući jasnu sliku arterije koja se zatim može proučavati nezavisno i izolovano od ostatka tela.

Neke ograničene studije su pokazale da IV-DSA nije pogodan za pacijente sa šećernom bolesti ili insuficijencijom bubrega jer je opterećenje boje znatno veće od onog koji se koristi u arteriografiji.[7]

IV-DSA je uspešno korišćen za proučavanje kevnih sudova mozga i srca i pomogao je u otkrivanju opstrukcije karotidne arterije i mapiranju obrazaca cerebralnog krvotoka. Takođe pomaže u otkrivanju i dijagnostici lezija na karotidnim arterijama, potencijalnog uzroka moždanog udara.[8][9][10]

IV-DSA je takođe koristna u proceni pacijenata pre operacije i posle operacije koronarne arterijske premosnice i nekih operacija transplantacije.

Komplikacije[уреди | уреди извор]

Iako digitalna subtrakcijska angiografija predstavlja zlatni standard za slikovne metode koje pokazuju prokrvljenost krvnih sudova i regija, ipak se radi o invazivnoj proceduri. Tokom procesa snimanja mogu se pojaviti lokalne i sistemske komplikacije.[11]

Lokalne komplikacije[уреди | уреди извор]

Lokalno, postupak može uzrokovati oštećenje tkiva na mestu uboda ili opasnost od stvaranja tromba.[11]

Sistemske komplikacije[уреди | уреди извор]

Mogu se pojaviti pojedini vaskularni problemi kao što su pseudoaneurizma i arteriovenske fistule.

Tokom postupka postoji opasnost od začepljenja vene, pucanja vena zbog intravaskularnog izbacivanja ugruška naviše.

Kao posledica upotrebe kontrastnog sredstva može doći do intoksikacije bubrega.

Kao i kod svake hirurške intervencije i tokom DSA, kod pacijenta se može javiti pad krvnog pritiska, mučnina, vrtoglavica i bol tokom sprovođenja postupka.

Galerija[уреди | уреди извор]

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ Meyne K.: Handbuch arterielle Verschlusskrankheiten, Schlütersche. Meyne, Konrad (2003). Handbuch arterielle Verschlusskrankheit: Leitfaden zum Krankheitsbild der peripheren arteriellen Verschlusskrankheit, ihrer Erkennung und Behandlung. Schlütersche. ISBN 978-3-87706-694-2. 
  2. ^ Hochspringen Reiser M, Kuhn FP, Debus J: Duale Reihe Radiologie, 3. izdanje 2011, Seite 394. Reiser, Maximilian; Kuhn, Fritz-Peter; Bartenstein, Peter; Debus, Jürgen (2011). Radiologie: 110 Tabellen. Thieme. стр. 77. ISBN 9783131253231. 
  3. ^ Barbey; Farber; Marienhoff; Gmelin (1999-11-01). „Carbon dioxide digital subtraction angiography”. Vasa. 28 (4): 243—249. ISSN 0301-1526. doi:10.1024/0301-1526.28.4.243. 
  4. ^ Nagel, Eike (2002). Kardiovaskuläre Magnetresonanztomographie: Methodenverständnis und praktische Anwendung ; mit 20 Tabellen. Steinkopff. стр. 107. ISBN 379851285X. 
  5. ^ Jeans, W. D. (1990). „The development and use of digital subtraction angiography”. The British Journal of Radiology. 63 (747): 161—168. ISSN 0007-1285. doi:10.1259/0007-1285-63-747-161. 
  6. ^ Menken, Matthew; DeFriese, Gordon H; Oliver, Thomas R; Litt, Irwin (1985). "Introduction to Digital Subtraction Angiography". The cost-effectiveness of digital subtraction angiography in the diagnosis of cerebrovascular disease (PDF). Washington D.C.: Office of Technology Assessment, U.S. Government Printing Office. p. 15. ISBN 9781428923348.
  7. ^ Rao, Qasim Ali; Newhouse, Jeffrey H. (2006). „Risk of Nephropathy after Intravenous Administration of Contrast Material: A Critical Literature Analysis”. Radiology. 239 (2): 392—397. ISSN 0033-8419. doi:10.1148/radiol.2392050413. 
  8. ^ Eddy AC, Nance DR, Goldman MA, et al. (мај 1990). „Rapid diagnosis of thoracic aortic transection using intravenous digital subtraction angiography”. Am. J. Surg. 159 (5): 500—3. PMID 2334014. doi:10.1016/S0002-9610(05)81255-3. 
  9. ^ Zwiebel WJ, Strother CM, Austin CW, Sackett JF (1. 7. 1985). „Comparison of ultrasound and IV-DSA for carotid evaluation”. Stroke. 16 (4): 633—43. PMID 3895593. doi:10.1161/01.STR.16.4.633 Слободан приступ. 
  10. ^ D'Alotto C, Pelz DM, Rankin RN (септембар 1985). „A comparison of angiography, intravenous digital subtraction angiography and duplex ultrasound in the diagnosis of carotid artery atherosclerosis”. J Can Assoc Radiol. 36 (3): 200—8. PMID 3900078. 
  11. ^ а б „Digitalna subtrakcijska angiografija (DSA) - ACIBADEM Srbija”. Acıbadem Healthcare Services (RS) (на језику: српски). Приступљено 2023-11-17. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Mediji vezani za članak Digitalna subtrakciona angiografija na Vikimedijinoj ostavi

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Digitalna_subtrakciona_angiografija&oldid=27448077”