Пређи на садржај

Дијабетесна аутономна неуропатија

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Метаболизам глукозе

Дијабетесна аутономна неуропатија (акроним ДАН од енгл. речи Dиабетиц аутономиц неуропатхy) је најмање препозната и схваћена компликација шечерне болести, упркос значајном утицају на преживљавање и квалитет живота код људи са дијабетесом. Компликација може да захвати било који орган у телу, смањи способност болесника за спровођење активности дневног и квалитет живота и повећа ризик од смрти.[1]

Ова компликација шећерне болести остаје често дуго непрепозната. Терапија је симптоматска, а рана детекција и контрола шећерне болести, као и коегзистирајућих ризико-фактора за настанак неуропатије, може спречити, успорити или одложити настанак дијабетесне неуропатије, укључујући и дијабетесну аутономну неуропатију.[2]

Основне информације[уреди | уреди извор]

Најважнији фактори који узрокују дијабетесну аутономну неуропатију су:

  • лоша контрола гликемије,
  • дуго трајање шећерне болести,
  • позније године живота,
  • женски пол и
  • виши индекс телесне масе.

Морталитет у року од 5 до 10 година од постављене дијагнозе дијабетесне аутономне неуропатије је висок и креће се од 25% до 50% код болесник, који умирер са знацима симптоматске аутономне дисфункцијом.[3][4] Петогодишња смртност код болесника је три пута виша него код пацијената без аутономног поремећаја.[5] Водећи узроци смрти код болесника са симптоматском или асимптоматском аутономном неуропатијом су срчане болести и нефропатија.

Аутономна неуропатија је такође важан фактор ризика за цереброваскуларни инзулт.[6]

Патогенеза[уреди | уреди извор]

Дијабетесна неуропатије укључују бројне етиолошке факторе укључујући:

  • метаболички инзулт нервних влакана,
  • неуроваскуларну инсуфицијенцију,
  • аутоимуно оштећење и
  • дефицијенцију неурохуморалног фактора раста.

Хипергликемична активација путева полиола доводи до акумулације сорбитола и потенцијалне промене односа НАД и НАДХ, што може узроковати директно оштећење неурона и/или опадање капиларне циркулације у нерву. Активација протеин киназе C индукује вазоконстрикцију и редукује неуронални капиларни проток.[2]

Пораст оксидативног стреса са порастом продукције слободних радикала узрокује оштећење ендотела капилара и редукује биорасположивост азот оксида (НО). Ексцесивна продукција НО може довести до формирања пероксинитрита и оштетити ендотел и неуроне - то је процес познат под називом нитрозативни стрес.[2]

Поред наведеног у патогенези дијабетесне аутономне неуропатије важну улогу имају имуни механизми:

  • смањење неуротропног фактора раста,
  • дефицијенција есенцијалних масних киселина.

Резултат ових мултифакторских процеса може бити ћелијска некроза и активација гена укључених у неуронално оштећење.[2]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Ратвијени клинички симптоми аутономне неуропатије у основи се не јављају дуго након појаве шећерне болести, али се зато субклиничка аутономна дисфункција, јавити унутар једне године од дијагнозе шећерне болести типа 2 и унутар две године код типа 1 дијабетеса.[7]

Кардиоваскуларне
  • Тахикадија, интолеранција физичког напора — рани је знак.[8] Узроковано је смањењем симпатичког и парасимпатичког одговора који нормално повећавају кардијални оутпут и преусмеравају периферну крвну циркулацију до скелетних мишића. Такође због смањења ејекционе фракције, систолне дисфункције и смањења дијастолног пуњења
  • Кардијална денервација, безболни инфаркт миокарда
  • Ортостатска хипотензија
Гастроинтестиналне
  • Езофагеална дисфункција — поремећаји езофагеалног мотилитета као што су дисфагија, ретростернална налагодност, жгаравица нису чести код дијабетичара.[9]
  • Дијабетесна гастропареза
  • Дијареја — јавлај се 20% болесника. Симптоми су интермитентни од неколико сати до неколико дана. Ноћна дијареја и фекална инконтиненција су чести. Може бити резултат интестестиналног ипермотилитета узрокованог смањењем симпатичке инхибиције. Хипомотилитет је последица панкреасне дисфункције, такође и стеатореја.[10]
  • Констипација — - најчешћа компликација, јавља се код скоро 60% дијабетичара. Може бити удружена са атонијом дебелог црева и ректума и понекад са мегаколоном. Може се смењивати са епизодама дијареје.[11]
  • Фекална инконтиненција
Генитоуринарне
  • Еректилна дисфункција — преваленца око 50%.[12]
  • Ретроградна ејакулација
  • Сексуална дисфункција код жена
  • Цистопатија — неурогена бешика - код 37 до 50%.[13]
  • Неурогена бешика
Неуроваскуларне
  • Поремећај крвног протока у кожи
  • Интолеранција топлоте
  • Густаторно знојење
  • Сува кожа
Метаболичке
  • Непредвидљиве хипогликемије
  • Са хипогликемијом удружени аутономни поремећаји
Пупиларне
  • Смањени дијаметар зенице адаптиране на таму
  • Аргyлл –Робертсон тип зенице

Дијагностички тестови за кардиоваскуларну аутономну неуропатију [2][уреди | уреди извор]

Тест Параметри посматрања
Срчана фреквенца у миру
  • > 100 откуцаја/мин је патолошки
Варијација срчане фреквенце
  • Када пацијент легне на леђа и дише 6 пута у минути, разлика у срчаној фреквенци мање од 10 откуцаја/мин је патолошка Р-Р инспирација/Р-Р експирација >1,17 - патолошки
Срчана фреквенца као одговор на стајање
  • Током сталног ЕКГ мониторинга, Р-Р интервал се мери између 15 и 30 откуцаја након устајања. Нормално, тахикардија је праћена рефлексном брадикардијом.
  • 0:15 >1.03 је нормално
Срчана фреквенца као одговор на Валсалва маневар
  • Пацијент форсирано издахне у усни део манометра, вршећи притисак од 40 ммХг за 15 секунди
  • Однос од најдужег до најкраћег Р-Р интервала мање од 1,2 је патолошки
Систолни крвни притисак - одговор на стајање
  • Мери се када пацијент лежи и 2 минута након устајања
  • Пад од више од 30 ммХг је патолошки
  • Пад од 10 до 29 ммХг је гранични
Дијастолни крвни притисак - одговор на изометричке вежбе
  • Пацијент стиска руком динамометар до максимума.
  • Стисак затим одржава на 30% од максимума током 5 мин.
  • Пораст дијастолног притиска мање од 16 ммХг у супротној руци је патолошки
ЕКГ
  • QТц (кориговани QТ интервал на ЕКГ-у) треба да буде мањи од 440 мс
  • Снижење пика јако ниске фреквенце као и пика ниске фреквенце - симпатичка дисфункција
  • Снижење пика високе фреквенце - парасимпатичка дисфункција
  • Снижење односа ниске фреквенце/високе фреквенце - симпатички дисбаланс
Неуроваскуларни проток
  • Неинвазивно ласер Допплер мерење периферног симпатетичког одговора на ноцицепцију

Диференцијална дијагноза [2][уреди | уреди извор]

Поремећај Знаци и сиптоми
Кардиоваскуларни поремећаји
  • Идиопатска ортостатска хипотензија, МСА са паркинсонизмом, ортостатска

тахикардија, хиперадренергична хипотензија

  • Схy- Драгер синдром
  • Панхyпопитуитаризам
  • Феохромоцитом
  • Хиповолемија
  • Конгестивна болест срца
  • Карциноидни синдром
Гастроинтестинални поремећаји
  • Опструкције
  • Безоари
  • Секреторна дијареја (ендокрини тумори)
  • Билијарне болести
  • Психогено повраћање
  • Лекови
Генитоуринарни
  • Генитална и пелвична хирургија
  • Атеросклеротске васкуларне болести
  • Лекови
  • Алкохолни абусус
Остали узроци неуроваскуларне дисфункције
  • Цхагас-ова болест, амилоидоза, арсеник
Метаболички
  • Остали узроци хипогликемије, интензивна гликемичка контрола и лекови који могу маскирати хипогликемију

Терапија[уреди | уреди извор]

Терапија аутономне неуропатије може поправити симптоме гастропарезе:

  • изменама дијететског режима
  • применом прокинетика као што су метоклопрамид или еритромицин.

Терапија еректилне дисфункције обухвата примену инхибитора фосфодиестеразе тип 5 (ПДЕ5), примену простагландина интракорпореално или интрауретерално, примену вакуум апарата или пенилних протеза. Уколико нема контраиндикација ПДЕ5 инхибитор би требало користити као прву линију терапије мускараца са дијабетесном еректилном дисфункцијом.

пућивање специјалисти за еректилну дисфункцију треба размотрити за еугонадне пацијенте који не реагују на ПДЕ5 инхибиторе, или за пацијенте код којих је примена ПДЕ5 инхибитора контраиндикована. Код мушкараца са дијабетесном ЕД који не реагују на ПДЕ5 тхерапију требало би испитати постојање хипогонадизма.

Мушкарце са дијабетесом и еректилном дисфункцијом који желе потомство требало би упутити стручњацима који се баве проблемом ејакулаторне дисфункције.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Виник АИ, Митцхелл БД, Леицхер СБ, Wагнер АЛ, О’Бриан ЈТ, Георгес ЛП. Епидемиологy оф тхе цомплицатионс оф диабетес. Ин: Леслие РДГ, Роббинс DC, едиторс. Диабетес: Цлиницал Сциенце ин Працтице. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс; 1995.221–287.
  2. ^ а б в г д ђ Зита Јовин, Милан Цвијановић, Светлана Симић, Софија Банић- Хорват, Мирослав Илин, Александар Копитовић, ДИЈАБЕТЕСНА АУТОНОМНА НЕУРОПАТИЈА АКТУЕЛНОСТИ ИЗ НЕУРОЛОГИЈЕ, ПСИХИЈАТРИЈЕ I ГРАНИЧНИХ ПОДРУЧЈА, год XVII, бр. 3-4, 2009
  3. ^ Еwинг ДЈ, Боланд О, Неилсон ЈМ, Цхо ЦГ, Цларке БФ (1991). „Аутономиц неуропатхy, QТ интервал ленгтхенинг, анд унеxпецтед деатхс ин мале диабетиц патиентс”. Диабетологиа. 34 (3): 182—185. ПМИД 1884890. С2ЦИД 9047718. дои:10.1007/БФ00418273. .
  4. ^ Ратхманн W, Зиеглер D, Јахнке M, Хаастерт Б, Гриес ФА (1993). „Морталитy ин диабетиц патиентс wитх цардиовасцулар аутономиц неуропатхy”. Диабет Мед. 10 (9): 820—824. ПМИД 8281726. С2ЦИД 38286598. дои:10.1111/ј.1464-5491.1993.тб00173.x. 
  5. ^ О’Бриан ИА, МцФадден ЈП, Цорралл РЈ (1991). „Тхе инфлуенце оф аутономиц неуропатхy он морталитy ин инсулин-депендент диабетес”. Q Ј Мед. 79 (290): 495—502. ПМИД 1946930. 
  6. ^ Фрееман Р. Диабетиц аутономиц неуропатхy: ановервиеw. Ин: Вевес А, ед. Цлиницал Менагемент оф Диабетиц Неуропатхy. Тотоwа, Њ: Хумана Пресс; 1998.181-208
  7. ^ Пфеифер МА, Wеинберг ЦР, Цоок DL,; et al. (1984). „Autonomic neural dysfunction in recently diagnosed diabetic subjects”. Diabetes Care. 7 (5): 447—445. PMID 6499637. S2CID 8633826. doi:10.2337/diacare.7.5.447. .
  8. ^ Ewing DJ, Campbell IW, Clarke BF (1980). „The natural history of diabetic autonomic neuropathy”. Q J Med. 49 (193): 95—108. PMID 7433630. .
  9. ^ Verne GN; Sninsky CA (1998). „Diabetes and the gastrointestinal tract”. Gastroenterol Clin North Am. 27 (4): 861—874. PMID 9890116. doi:10.1016/S0889-8553(05)70035-2. .
  10. ^ Valdovinos MA, Camilleri M, Zimmerman BR (1993). „Chronic diarrhea in diabetes mellitus: mechanisms and an approach to diagnosis and treatment”. Mayo Clin Proc. 687 (7): 691—702. PMID 8350642. doi:10.1016/S0025-6196(12)60606-5. .
  11. ^ Maleki D, Camilleri M, Burton DD,; et al. (1998). „Pilot study of pathophysiology of constipation among community diabetics”. Dig Dis Sci. 43 (11): 2373—2378. PMID 9824121. S2CID 20897117. doi:10.1023/A:1026657426396. .
  12. ^ Joshi N, Caputo GM, Weitekamp MR, Karchmer AW (1999). „Infections in patients with diabetes mellitus”. New England Journal of Medicine. 341 (25): 1906—1912. PMID 10601511. doi:10.1056/NEJM199912163412507. .
  13. ^ A randomized controlled trial of topical glycopyrrolate, the first specific treatment for diabetic gustatory sweating (1997). „A randomised controlled trial of topical glycopyrrolate, the first specific treatment for diabetic gustatory sweating”. Diabetologia. 40 (3): 299—301. PMID 9084967. S2CID 34013119. doi:10.1007/s001250050677. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Vinik, A. I.; Maser, R. E.; Mitchell, B. D.; Freeman, R. (2003). „Diabetic autonomic neuropathy”. Diabetes Care. 26 (5): 1553—1579. PMID 12716821. doi:10.2337/diacare.26.5.1553. .
  • Maser, Raelene E.; Lenhard, James M.; Decherney, Stephen G. (2000). „Cardiovascular Autonomic Neuropathy”. Endocrinologist. 10: 27—33. doi:10.1097/00019616-200010010-00006. .
  • Ewing, D. J.; Clarke, B. F. (1986). „Diabetic autonomic neuropathy: Present insights and future prospects”. Diabetes Care. 9 (6): 648—665. PMID 3100258. S2CID 1762571. doi:10.2337/diacare.9.6.648. 
  • Vinik A, Erbas T, Pfeifer M, Feldman M, Feldman E, Stevens M, Russell J. Diabetic autonomic neuropathy. In: Porte D Jr, Sherwin RS, Baron A, eds. Ellenberg & Rifkin’s Diabetes Mellitus. 6th ed. New York, NY: McGraw-Hill. Porte D Jr, Sherwin RS, Baron A, ур. (2003). Ellenberg & Rifkin’s Diabetes Mellitus (6th изд.). New York, NY: McGraw-Hill. стр. 789—804. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dijabetesna_autonomna_neuropatija&oldid=27881486”