Драган Момиров

С Википедије, слободне енциклопедије
Драган Момиров
Датум рођења1962.
Место рођењаЗрењанинФНРЈ

Драган Момиров (Зрењанин, 1962) уметник је у области графике.

Студије је завршио 1989. године на графичком одсеку Факултета ликовних уметности у Београду у класи професора Марка Крсмановића. Постдипломске студије је завршио 1991. године на истом факултету у класи професора Мила Грозданића. Тренутно ради као професор на графичком одсеку Факултета ликовних уметности у Београду. Члан је Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС).

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • 1989. Награда за графику из фонда Ђорде Андрејевиц Кун
  • 1992. Друга награда на II бијеналу графике, Београд
  • 1998. Награда за литографију, Wорлд Принт Фестивал АГАРТ, Љубљана
  • 2006. Велики печат, Мајска изложба графике, Графики колектив, Београд
  • 2006. Мали печат, Изложба графике малог формата, Графички колектив, Београд

Самосталне изложбе[уреди | уреди извор]

  • 1991. Београд, Галерија Графички колектив
  • 1995. Зрењанин, Савремена галерија (са Миодрагом Млађовићем)
  • 1995. Сремска Митровица, Галерија Лазар Возаревић (са Миодрагом Млађовићем)
  • 1996. Београд, Галерија Графички колектив
  • 1998. Београд, Центар за графику и визуелна изражавања (са Миодрагом Млађовићем)
  • 1998. Врњачка Бања, Замак културе (Вељашевић, Димовски, Момиров)
  • 1998. Херцег Нови, Галерија Суе Рyдер
  • 1998. Котор, Галерија Културног центра
  • 1999. Ниш, Галерија савремене ликовне уметности (са Миодрагом Млађовићем)
  • 1999. Подгорица, Галерија Центар савремене уметности
  • 2001. Чачак, Галерија Рисим (са Миодрагом Млађовићем)
  • 2001. Пожега, Градска галерија (са Миодрагом Млађовићем)
  • 2001. Крагујевац, Уметничка галерија Народног музеја (са Миодрагом Млађовићем)
  • 2008. Београд, Галерија Графички колектив
  • 2011. Нови Београд, Галерија Блок

Групне изложбе[уреди | уреди извор]

  • 1989, 1992, 1996, 1998. Београд, Галерија УЛУС-а, Бијенале графике у Србији
  • 1989-2002, 2004-2006, 2008. Београд, Галерија Графички колектив, Мајска изложба графике
  • 1990, 2000. Битола, Међународно триенале графике
  • 1990, 1992-1994, 1996, 1997. Београд, Октобарски салон
  • 1990, 1992, 1993, 1995, 2000. Београд, Пролећна изложба УЛУС-а
  • 1991-1996, 1998, 2000-2002, 2004, 2006-2010. Београд, Графички колектив, Изложба мале графике
  • 1992,1993. Београд, Јесења изложба УЛУС-а
  • 1992, 1993, 1995, 1997, 2001. Зрењанин, Савремена галерија, Бијенале акварела
  • 1993, 1995. Ужице, Међународно бијенале суве игле
  • 1995. Варна, VIII међународно бијенале графике
  • 1995, 2001. Гyор (Мађарска), Међународно бијенале графике
  • 1997. Вервиес (Белгија), Минијатуре, Београд, Салон музеја савремене уметности, Примери лирске апстракције у новој графици (избор Љ. Слијепчевић), Солун, Видљиво-невидљиво, Љубљана, 22. међународно бијенале графике
  • 1998. Љубљана, Wорлд Принт фестивал Агарт
  • 2000. Краков, Међународно бијенале графике
  • 2000, 2001. Београд, Уметнички павиљон Цвијета Зузорић, Цртеж и мала пластика
  • 2001. Београд, Галерија УЛУС, У међувремену
  • 2002. Вироинвал (Белгија), Бијенале Петит Формат де Папиер
  • 2005. Београд, Дом омладине, аукцијска изложба „Имена и наде“
  • 2009. Београд, Продајна галерија Београд, „Српска графика данас“
  • 2010. Париз, Културни центар Србије, Гравуре цонтемпораине сербе (Савремена српска графика)
  • 2010. Троис-Ривиèрес (Квебек), Ателиер Прессе Папиер, Изложба Мале графике 2009

Други о уметнику[уреди | уреди извор]

"Своју осетљивост за актуелне уметничке проблеме Момиров већ две деценије манифестује у медију графике, а теза графика – без ограничења приближава аутора иновативним методама и граничним пољима у којима је неопходно флексибилно поимање медија графике као и његова критичка проблематизација. Ипак, упркос иновацијама, ток уметности од ума до руке никакво техничко посредовање не може да заустави, а то је важан аспекат афирмације моћи креативног чина без обзира да ли се он темељи на интердисциплинарној пракси или конвенционалним медијима, да ли истражује законе визуелног језика или рада као средства комуникације."[1]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Извод из текста "Сачињени смо од исте грађе од које се снови праве..." Љиљане Ћинкул о уметнику