Дужност чувања пословне тајне
Дужност чувања пословне тајне спада у обавезе и дужности прописане Законом о привредним друштвима.
Лица која имају ову дужност су лица запослена у друштву и/или лица друштва која имају посебне дужности према друштву којем припадају.
Њихове обавезе и дужности их према Закону о привредним друштвима обавезују и она су дужна да чувају пословне тајне друштва.
Ортаци и комплементари као лица друштва са посебним дужностима су дужна да пословну тајну чувају и након престанка тог својства. Тај период може трајати до две године од дана престанка тог својства.
Оснивачким актом, статутом, одлуком или уговором који лица друштва закључују може се предвидети да тај период буде дужи, али не дужи од пет година.[1]
Начин чувања пословне тајне утврђује се одлуком управе предузећа. Том се одлуком утврђује и одговорност лица за чување пословне тајне. Лица која су обавезна да чувају пословну тајну су чланови и акционарско друштво привредног друштва, као и сва лица запослена у предузећу. То су и лица изван предузећа, ако су знала или су морала знати да су одређене исправе и подаци пословна тајна. Дужност чувања пословне тајне траје и после престанка статуса оснивача члана и акционара, престанак мандата члана органа предузећа и престанак радног односа запосленог.
Пословна тајна се штити санкцијама привредног права,радног права, административног права и кривичног права.
Пословна тајна[уреди | уреди извор]
Пословна тајна је податак које лице друштва у складу са својим обавезама према друштву мора да чува, и у обавези је да се према пословној тајни опходи према Закону о привредним друштвима.[2]
Пословна тајна као податак представља:
- податак чије би саопштавање трећем лицу могло нанети штету друштву
- податак који има или може имати економску вредност зато што није опште познат, нити је лако доступан трећим лицима која би његовим коришћењем или саопштавањем могла остварити економску корист
- податак који је од стране друштва заштићен одговарајућим мерама у циљу чувања његове тајности
- податак који је законом, другим прописом или актом друштва одређен као пословна тајна.
Пословна тајна је, у основи, интелектуална својина друштва, чији се домен утврђује аутономним актима самог друштва. У сваком случају, пословну тајну у смислу ЗОПД[3], чине информације о привредном друштву, за које је очигледно да би проузроковале знатну штету друштву, ако дођу у посед трећих лица. ЗОПД одређује и шта се не може сматрати пословном тајном:
- Информације чије је објављивање обавезно
- Информације које су у вези са повредом закона, добре пословне праксе или принципа пословног морала
- Информације за које постоји основна сумња на постојање корупције
Привредно друштво је дужно пружити потпуну заштиту лицу које у доброј мери указује надлежним органима на постојање корупције.[4]
Клаузула пословне тајне
Појам пословне тајне одређен је генералном клаузулом и гласи: Пословну тајну представљају исправе и подаци утврђени одлуком управе предузећа чије би саопштавање неовлашћеном лицу било противно пословању предузећа и штетило би његовим интересима и пословном угледу. [5]
Лица која имају посебне дужности према друштву[уреди | уреди извор]
Посебне дужности према друштву имају:
- ортаци и комплементари;
- чланови друштва са ограниченом одговорношћу који поседују значајно учешће у основном капиталу друштва или члан друштва са ограниченом одговорношћу који је контролни члан друштва у смислу члана 62. овог закона;
- акционари који поседују значајно учешће у основном капиталу друштва или акционар који је контролни акционар друштва у смислу члана 62. овог закона;
- директори, чланови надзорног одбора, заступници и прокуристи;
- ликвидациони управник.
Оснивачким актом односно статутом могу се и друга лица одредити као лица која имају посебне дужности према друштву. Лица која могу имати посебне дужности према друштву одређују се оснивачким актом односног друштва или статутом.
Казна[уреди | уреди извор]
Кршење дужности чувања пословне тајне се сматра чињењем кривичног дела.[6]
Кривични Законик штити највише вредности друштва, а кривична дела се сматрају најопаснијим друштвеним понашањем.[7]
Казна која се прописује због одавања пословне тајне је казна затвора од 6 месеци до 10 година.
Изузеци од дужности чувања пословне тајне[уреди | уреди извор]
Не сматра се повредом дужности чувања пословне тајне саопштавање података из члана 72. овог закона ако је то саопштавање:
- обавеза прописана законом;
- неопходно ради обављања послова или заштите интереса друштва;
- учињено надлежним органима или јавности искључиво у циљу указивања на постојање дела кажњивог законом.[8]
Реакције у случају повреде дужности чувања пословне тајне[уреди | уреди извор]
Друштво може поднети тужбу против лица која имају посебну дужност чувања пословне тајне Закона о привредним друштвима. Уколико то лице повреди дужност чувања пословне тајне, друштво може тражити:
- накнаду штете;
- искључење тог лица као члана друштва, ако је то лице члан друштва;
- раскид радног односа за то лице, ако је то лице запослено у друштву.
Подношење тужбе из става 1. овог члана не искључује и не условљава могућност отказа радног односа у складу са законом којим се уређују радни односи.[9]
Друштво је дужно да пружи потпуну заштиту лицу које поступајући савесно у доброј вери указује надлежним органима на постојање информације.[8]
Види још[уреди | уреди извор]
- Одговорност запосленог при одавању пословне тајне
- Предузеће
- Пословна тајна
- Пробијање правне личности
- Одговорност оснивача за обавезе привредног друштва
- Дужност пажње (према привредним друштвима)
- Дужност пријављивања послова и радњи у којима постоји лични интерес
- Дужност избегавања сукоба интереса
- Дужност поштовања забране конкуренције
- Право на информисање чланова друштва
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Закон о привредним друштвима, Службени гласник РС 36/2011, Члан 72
- ^ Закон о привредним друштвима
- ^ „ЗОПД”. Архивирано из оригинала 03. 12. 2011. г. Приступљено 15. 12. 2011.
- ^ Мирко Васиљевић Компанијско право: право привредних друштава, четврто издање, Правни факултет, ЕОН студио, Београд, 2009, 653 стр.
- ^ Пословно право, проф.др Михајло Велимировић, проф.др Славољуб Вукићевић, Београд 2002.
- ^ „Архивирана копија” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 16. 12. 2011. г. Приступљено 15. 12. 2011.
- ^ Пословно право, предавање Одговорност и пословање у привреди, Дјордје Кривокапић и Ивана Радун, 10.новембар 2011, ФОН
- ^ а б Закон о привредним друштвима, Службени гласник РС 36/2011, Члан 73
- ^ Закон о привредним друштвима, Службени гласник РС 36/2011, Члан 74