Intelektualna svojina

Из Википедије, слободне енциклопедије

Intelektualna svojina je predmet (tvorevina ljudskog duha i uma) zaštite intelektualnih prava. Ona obuhvataju: autorska prava i prava srodna autorskom pravu i pravo industrijske svojine.

Bitno obeležije intelektualnih prava, baš kao i ostalih apsolutnih prava, da ona deluju prema svima (erga omnes). Autorska prava štite neko autorsko delo, kao što su: knjige, brošure, muzička dela, dramska dela; kao i dela srodna autorskom pravu poput: prava interpretatora, pravo izdavača slobodnog dela, pravo proizvođača fonograma, video emisije, baze podataka.U pravo industrijske svojine spadaju: patenat (pronalazak), industrijski dizajn, žig, znaka geografskog porekla proizvoda, ,,konw-how" itd.)

Autorsko pravo[уреди]

Autorsko delo - smatra se individualna duhovna tvorevina na polju nauke, književnosti i umetnosti: pisana dela (književni tekstovi, studije, natpisi, članci kao i računarski programi).Govorna dela: predavanja, govori, propovedi i sl. Muzička dela sa rečima ili bez reči. Audiovizuelna dela: filmska dela i dela stvorena na način sličan filmskom. Dela arhitekture: skice, planovi, nacrti i izgrađeni objekti. Fotografska dela i dela proizvedena na sličan način fotografskom. Zatim, kao zaštićena dela posmatraju se: naučne, obrazovne ili tehničke prezentacije - tehničke skice, planovi, grafikoni, formulari, ekspertize, nalazi veštaka, prezentacije u plastičnom obliku i druga djela iste prirode.[1][2][3]

Kao autorsko delo koje je zaštićeno autorskim pravom smatraju se: početak dela, nezavršeno delo, naslov i drugi sastojci dela - ako predstavljaju individualne duhovne tvorevine. Prevodi, prilagođavanja, muzički aranžmani, muzučke prerade i druge obrade izvornih muzički dela koje ispunjavaju uslove individualnost - uživaju autorsko-pravnu zaštitu.[4]

Autorskim delim se ne smatraju i nisu zaštićena: ideje, koncepti, postupci, radne metode, matematičke operacije, načela i otkrića. Službeni tekstovi iz oblasti sudstva, uprave i zakonodavstva. Zatim, politički govori i govori koji su održani tokom sudskih rasprava. Dnevne vesti, razne druge vesti i informacije izražene u prilagođenoj formi za štampu. Narodne književne i umetničke tvorevine. [5]

Prava srodna autorskom pravu[уреди]

Prava interpretatora - interpretatori su izvođači dela: glumci, pevači, muzičari, plesači i druga lica koja svojim veštinama (pevanjem, sviranjem, i sl.) ili na drugi način izvode umetnička ili folklorna dela. Kao izvođači posmatraju se i režiseri pozorišnih predstava, dirigenti orkestara, vođe pevačkih horova, varijetski i cirkuski umetnici.[6][7][8]

Prava proizvođača fonograma - proizvođač fonograma je fizičko ili pravno lice koje poduzima incijativu i snosi odgovornost za prvo fiksiranje zvukova jednog izvođenja ili onoga što predstavlja zvuk.[9][10][11] Prava proizvođača fonograma traju 50 godina od dana prvog fiksiranja, odnosno 50 godina od dana zakonitog izdavanja, ili 50 godina od dana zakonitog saopštavanja javnosti, ako prethodno nije fonogram zakonito izdan. Rok od 50 godina računa se od 1. janura prve godine posle one u kojoj se relevantna činjenica dogodila.[12][13][14]

Prava filmskog producenta - filmski producent je fizičko ili pravno lice koje obezbeđuje novčana sredstva, organizuje i rukovodi fiksiranjem pomičnih slika praćenih audio zapisom ili bez audio zapisa (videogram).[15][16][17] Prava filmskog producenta traju 50 godina od prvog fiksiranja, odnosno 50 godina od zakonskog saopštavanja javnosti ili zakonitog izdavanja dela. Rok od 50 godina računa se od 1. janura prve godine posle one u kojoj se relevantna činjenica dogodila.[18][19][20]

Pravo organizacije za radiodifuziju - organizacija za radiodifuziju je pravno lice koje preduzima incijativu i snosi teret odgovornosti za snimanje emisije. Emisija je zvučno-vizuelni sadržaj koji se pretvara u elektro-magnetne talase i saopštava javnosti putem televizijskih i radio prijemnika.

Референце[уреди]

  1. ^ „Zakon o autorskim i srodnim pravima, Službeni glasnik BiH - (ZASP BiH), br. 63, Član 4.“. Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine Приступљено 23. 12. 2013.. 
  2. ^ „Zakon o autorskim i srodnim pravima, Službeni glasnik Republike Srbije - (ZASP RS), br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012, Član 2.“. Narodna skupština Приступљено 23. 12. 2013.. 
  3. ^ „Zakon o autorskim i srodnim pravima, Službeni list Republike Crne Gore - (ZASP CG), br. 07-1/11-1/15, Član 4.“. Skupština Crne Gore Приступљено 23. 12. 2013.. 
  4. ^ Prof. dr Ilija Babić, Uvod u Građansko pravo,Univerzitet u Banjoj Luci, Pravni fakultet., str. 116., Banja Luka, 2010.. ISBN 978-99938-50-56-4. 
  5. ^ „ZASP BiH, Službeni glasnik BiH, br. 63, Član 8.“. Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine Приступљено 23. 12. 2013.. 
  6. ^ „ZASP (BiH), Službeni glasnik, br. 63, Član 166.“. Parlamentarna skupština BiH Приступљено 23. 12. 2013.. 
  7. ^ „ZASP (RS), Službeni glasnik, br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012, Član 113.“. Narodna skupština Republike Srbije Приступљено 23. 12. 2013.. 
  8. ^ „ZASP (CG), Službeni list, br. 07-1/11-1/15, Član 117.“. Skupština Crne Gore Приступљено 23. 12. 2013.. 
  9. ^ „ZASP (BiH), Službeni glasnik, br.68, Član 126.“. Parlamentarna skupština BiH Приступљено 23. 12. 2013.. 
  10. ^ „ZASP (RS), Službeni glasnik br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012, Član 125.“. Narodna skupština Republike Srbije Приступљено 23. 12. 2013.. 
  11. ^ „ZASP (CG), Službeni list, br. 07-1/11-1/15 Član 126.“. Skupština Crne Gore Приступљено 23. 12. 2013.. 
  12. ^ „ZASP (BiH), Službeni glasnik, br.68, Član 130.“. Parlamentarna skupština Приступљено 23. 12. 2013.. 
  13. ^ „ZASP (RS), Službeni glasnik br. 147/2009, 99/2011 i 119/2012, Član 4.“. Narodna skupština Приступљено 23. 12. 2013.. 
  14. ^ „ZASP (CG), Službeni list, br. 07-1/11-1/15 Član 130.“. Skupština Crne Gore Приступљено 23. 12. 2013.. 
  15. ^ „ZASP (BiH), Službeni glasnik, br.131, Član 4.“. Parlamentarna skupština Приступљено 23. 12. 2013.. 
  16. ^ „ZASP (RS), Službeni glasnik br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012, Član 130.“. Narodna skupština Приступљено 23. 12. 2013.. 
  17. ^ „ZASP (CG), Službeni list, br. 07-1/11-1/15 Član 130.“. Skupština Crne Gore Приступљено 23. 12. 2013.. 
  18. ^ „ZASP (BiH), Službeni glasnik, br.68, Član 134.“. Parlamentarna skupština Приступљено 23. 12. 2013.. 
  19. ^ „ZASP (RS), Službeni glasnik br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012, Član 147.“. Narodna skupština Приступљено 23. 12. 2013.. 
  20. ^ „ZASP (CG), Službeni list, br. 07-1/11-1/15 Član 134.“. Skupština Crne Gore Приступљено 23. 12. 2013..