Дужност пажње (према привредним друштвима)

Дужност пажње је “обавеза пажње” која подразумева ангажовање средстава у својој моћи ради постизања одређеног резултата. Дужност лица је да своје послове извршавају савесно, са пажњом доброг привредника, у разумном уверењу да делују у интересу привредног друштва. Лица имају обавезу да своје одлуке заснивају на мишљењима и информацијама добијених од стручних лица за одговарајућу област за које верују да су за ту област савесна и компетентна. Лица која поступају са наведеном пажњом, нису одговорна за штету која из такве одлуке настане за привредно друштво.

Грађанско и компанијско право

Чланови управног одбора (борда директора) и друга лица која имају дужности према привредном друштву не могу гарантовати постизање неког резултата (обавеза резултата) , већ само предузимање са “дужном пажњом” свега што је у њиховој моћи (обавеза средстава-начина), према апстрактном стандарду “разумног човека” или “доброг привредника”.

Закон о облигационим односима такође познаје стандард “пажње доброг привредника” и стандард “пажње доброг стручњака”. Према овом закону, „страна у облигационом односу дужна је да у извршавању своје обавезе поступа са пажњом која се у правном промету захтева у одговарајућој врсти облигационих односа(пажња доброг привредника,односно пажња доброг домаћина)“, а у случају професионалних делатности „страна у облигационом односу дужна је да у извршавању обавезе из своје професионалне делатности поступа са повећаном пажњом,према правилима струке и обичајима (пажња доброг стручњака)“. Дистинкција „пажње доброг стручњака“ и „пажње доброг привредника“ учињена је у овом закону свесно и са идејом степеновања пажње, а тиме и одговорности.

Дужност пажње у обављању послова привредног друштва

Привредно друштво је привредни субјект са јединственим интересом, интересом једног или више власника. Медјутим, у стварности осим интереса власника у друштву долазе до изражаја и други интереси: поверилаца, запослених, управе и самог друштва. Наведени интереси су у пракси често супротстављени, а понекад и конфликтни. Због тога законодавац има задатак да те супротстављене интересе усклади, прописивањем одговарајућих правила.

Лица која имају дужност према привредном друштву

У нашем праву је усвојен англосаксонски концепт дужности одређених лица према привредном друштву, који полази од тога да је интерес друштва једини интерес који та лица реализују. Та лица су:

1. Сви ортаци ортачког друства и сви комплементари командитног друштва;
2. Контролни чланови друштва са ограниченом одговорношћу или контролни чланови акционарског друштва (то су лица која сама или заједно остварују контролу над управљањем друштва);
3. Заступници друштва;
4. Чланови органа друштва капитала;
5. Чланови надзорног органа и друга лица у друштву капитала;
6. Лица која имају уговорна овлашћења да управљају пословима друштва и
7. Ликвидациони управник друштва.

Поступање са пажњом доброг привредника

Лица која имају дужност према привредном друштву морају да обављају своје послове савесно, са пажњом доброг привредника и са уверењем да раде у најбољем интересу привредног друштва. Лице које поступа у складу са својим дужностима није одговорно за штету која из такве процене настане за друштво. Нпр, ако заступник закључи ризичан посао за друштво, неће сносити одговорност за насталу штету из тог посла ако је поступао са одговарајућом пажњом.

Дужност лојалности

Законом је стављено у дужност одређеним лицима да поступају савесно и лојално према привредном друштву. Начело лојалности у нашем Закону о привредним друштвима конкретизује се: 1) у случајевима постојања личног интереса; 2) у постојању сукоба интереса са друштвом; 3) у случају забране конкуренције привредном друштву.

• Лични интерес и привредно друштво

У свим случајевима у којима лица која имају дужност према привредном друству, а имају лични интерес, дугују лојалност друштву, а нарочито: да не користе имовину друштва ради остварења личног интереса; да не користе повлашћене информације у друштву ради личног богаћења; да не злоупотребљавају позиције у друштву ради личног богаћења; да не користе пословне могућности друштва ради остваривања својих личних потреба.

• Забрана уговарања у личном интересу

Повреда правила сукоба интереса са привредним друштвом у случају постојања личног интереса или интереса повезаног лица, ствара обавезу накнаде штете друштву, осим ако је тако закључен правни посао одобрен у доброј вери: а) од свих других ортака или свих комплементара који немају лични интерес; б) вецином гласова чланова друштва са ограниченом одговорношћу који немају лични интерес; ц) већином гласова чланова управног одбора који немају лични интерес у том послу (у случају акционарског друштва).

• Забрана конкуренције привредном друштву

Лица која имају дужност према привредном друштву не могу бити, директно или индиректно, ангажована у другом друштву са конкурентском делатношћу, осим ако за то добију одобрење надлежног органа друштва. Ако није реч о друштву са конкурентском делатношћу, законом се не забрањује ангажовање лица која имају дужност у другом привредном друштву.Повреда сукоба интереса и забране конкуренције даје привредном друштву право да захтева накнаду штете од лица које је прекршило забрану.

Дужност чувања пословне тајне

Главни чланак: Одговорност запосленог при одавању пословне тајне

Законодавац под пословном тајном подводи „информацију о пословању одређену оснивачким актом, за коју је очигледно да би проузроковала знатну штету привредном друштву ако дође у посед трећем лицу“. Информација о пословању, која представља тајну друштва, може бити одређена, поред оснивачким актом, и посебним актом или уговором ортака, или уговором чланова друштва, односно статутом акционарског друшва. У правној доктрини прави се разлика између производне тајне (представљају подаци о непатентираним проналасцима и иновацијама у обављању делатности друштва, нпр. кноw-хоw) и комерцијалне тајне (представљају подаци о томе ко су пословни партнери привредног друштва или подаци о финансијском пословању друштва). Међутим, законом је одређено да пословну тајну не могу да представљају информације чије је објављивање обавезно, у складу са законом, или које су у вези са повредом закона, добре пословне праксе или принципа пословног морала, али и информације за које постоји основана сумња на постојање корупције. Лица на која се односи дужност чувања пословне тајне одговорна су привредном друштву за причињену штету.

Закон о привредним друштвима

Дужност пажње

Закон о привредним друштвима, члан 63.

Лица из члана 61. става 1. тач. 4) и 5) овог закона дужна су да у том својству извршавају своје послове савесно, са пажњом доброг привредника, и у разумном уверењу да делују у најбољем интересу друштва.

Под пажњом доброг привредника у смислу става 1. овог члана подразумева се степен пажње са којом би поступало разумно пажљиво лице које би поседовало знање, вештине и искуство које би се основано могло очекивати за обављање те дужности у друштву. Ако лице из члана 61. став 1. тач. 4) до 5) поседује одређена специфична знања, вештине или искуство, приликом оцене степена пажње узеће се у обзир и та знања, вештине и искуство.

Сматра се да лица из члана 61. став 1. тач. 4) до 5) овог закона могу да своје поступање заснивају и на информацијама и мишљењима лица стручних за одговарајућу област, за које разумно верују да су у том случају савесно поступала. Лице из члана 61. став 1. тач. 4) до 5) које докаже да је поступало у складу са овим чланом није одговорно за штету која из таквог поступања настане за друштво.

Види још

• Одговорност запосленог при одавању пословне тајне
• Привредна друштва
• Делатност привредног друштва
• Корупција

Литература

1. Мирко С.Васиљевић, "Компанијско право-право привредних друштава",пето издање. ISBN 978-86-7630-197-3.
2. Ратко Марковић, Привредно право, Економски факултет у Београду

Спољашње везе

• Закон о привредним друштвима
• Закон о облигационим односима