Пређи на садржај

Eilema complana

С Википедије, слободне енциклопедије

Eilema complana
Научна класификација едит
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Артхропода
Класа: Инсецта
Ред: Лепидоптера
Натпородица: Ноцтуоидеа
Породица: Еребидае
Род: Еилема
Врста:
Е. цомплана
Биномно име
Еилема цомплана
Синоними
  • Phalaena complana Linnaeus, 1758
  • ochrocephala Geoffroy, 1785
  • Lithosia complanata Costa, 1833
  • Lithosia sericea Gregson, 1860
  • Lithosia molybdeola Guenée, 1861
  • Crambidia allegheniensis Holland, 1903
  • Lithosia complana balcanica Daniel, 1939
  • Lithosia complana f. postgrisescens Lempke, 1961
  • Lithosia complana f. pallida van Wisselingh, 1961
  • Lithosia complana f. flava Lempke, 1964
  • Eilema angustiala Bryk, [1949] 1948

Eilema complana је врста мољца из породице Erebidae.[2] Врсту је по први пут описао Карл Лине, у свом делу Systema naturae, 1758. године.[3]

Распрострањење, станиште и биљка хранитељка

[уреди | уреди извор]

Врста је присутна широм Европе и у умереним подручјима Азије.[4] Најчешћи је представник из рода Eilema. Насељава травнате чистине, рубове шума, пропланке и показује преференције према ксеротермним стаништима, на којима постоје камените, кречњачке деонице. У стадијуму гусенице често се среће у субурбаним стаништима попут периферије градова. Као и многи припадници трибуса Литхосиини, храни се меким лишајевима, алгама и маховинама, чак и оним у распадању. Међутим, како велики део дана проводи грејући се на лишћу присутне вегетације, може се хранити и младим лишћем листопадног дрвећа и зељастим биљкама.[5]

Биологија врсте

[уреди | уреди извор]

Гусеница је стадијум у ком врста презимљава, те се она може сусрети од првих топлих дана (крајем фебруара или почетком марта) до раног лета. Адулти лете од јуна до краја августа. Кроз пресвлачења, гусеница се не мења значајно у изгледу. Боја интегумента је тамно сива до црна, а прекривен је папилозним основама које носе груписане, релативно кратке сете. Медиодорзална линија није упадљива, и представљена је нешто тамнијом бојом. Субдорзалне линије сачињавају наизменична бела и наранџаста поља, што гусеницу и чини препознатљивом. Распон крила код адулта не прелази 35мм, а положај крила је карактеристичан. Глава и обод предњих крила су наранџасти, док је остатак сив и матиран. Доња крила су бледо жуте боје.[6]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Дубатолов, V. V.; Золотухин, V. V. (2011). „Доес Еилема Хüбнер, [1819] (Лепидоптера, Арцтиидае, Литхосиинае) пресент оне ор северал генера?” (ПДФ). Еуроасиан Ентомологицал Јоурнал. 10 (3): 367—379, 380, VII. 
  2. ^ „Еилема цомплана (Линнаеус, 1758) | Фауна Еуропаеа”. фауна-еу.орг. Приступљено 2020-12-03. 
  3. ^ Грецо, Силвиа; Инфусино, Марцо; Сцалерцио, Стефано (2017-07-01). „Массиве цаптуре оф Еилема луридеола (Лепидоптера: Еребидае) ин а беецх форест: оутбреак вс дисперсал”. Ентомологиа Генералис. 36 (3): 193—206. ИССН 0171-8177. дои:10.1127/ентомологиа/2017/0337. 
  4. ^ Хесбацхер, Соња; Гиез, Ингрид; Ембацхер, Гернот; Фиедлер, Конрад; Маx, Wалдемар; Траwöгер, Алоис; Тüрк, Роман; Ланге, Отто L.; Проксцх, Петер (1995-12-01). „Сеqуестратион оф лицхен цомпоундс бy лицхен-феединг мемберс оф тхе Арцтиидае (Лепидоптера)”. Јоурнал оф Цхемицал Ецологy (на језику: енглески). 21 (12): 2079—2089. ИССН 1573-1561. дои:10.1007/БФ02033864. 
  5. ^ ПÖYККÖ, Х.; ТАММАРУ, Т. (2010-05-13). „Цоунтерградиент вс. цоградиент вариатион ин гроwтх анд диапаусе ин а лицхен-феединг мотх, Еилема депрессум (Лепидоптера: Арцтиидае)”. Јоурнал оф Еволутионарy Биологy. 23 (6): 1278—1285. ИССН 1010-061X. дои:10.1111/ј.1420-9101.2010.01990.x. 
  6. ^ „Бестиммунгсхилфе дес Лепифорумс: Еилема Цомплана”. www.лепифорум.де. Приступљено 2020-12-03. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]