Пређи на садржај

Електронски пренос средстава

С Википедије, слободне енциклопедије

Електронски пренос средстава (ЕФТ) је електронски пренос новца са једног банковног рачуна на други, било унутар једне финансијске институције или између више институција, путем система заснованих на рачунарима, без директног учешћа особља банке.[1]

Према Закону о електронском трансферу средстава Сједињених Америчких Држава из 1978. године, то је "пренос средстава покренут путем електронског терминала, телефона, рачунара (укључујући онлајн банкарство) или магнетне траке у сврху наређивања, упутства или овлашћења финансијској институцији да задужи или одобри рачун потрошача".

ЕФТ трансакције познате су под различитим именима у различитим земљама и различитим системима плаћања. На пример, у Сједињеним Америчким Државама могу се називати "електронским чековима" или "е-чековима". У Великој Британији се користе изрази "БАЦС плаћање", "банковни трансфер" и "банковна уплата", у Канади се користи "е-трансфер", док је у неколико других европских земаља уобичајен израз "гиро трансфер".

ЕФТ-ови обухватају, али нису ограничени на

  • На банкоматима (АТМ)
  • Директно плаћање депозита или повлачење средстава од стране платилаца.
  • Директне дебитне уплате у којима предузеће задужује банковни рачун потрошача за плаћање добара или услуга
  • Електронско плаћање рачуна путем онлајн банкарства, које може бити достављено путем ЕФТ-а или папирног чека
  • Плаћање путем QР кода које се покреће скенирањем QР кода са мобилне апликације
  • Преносе покренуте на телефону
  • Преносе који произлазе из трансакција путем кредитне или дебитне картице, без обзира на то да ли су покренуте путем терминала за плаћање
  • Банковне трансфере путем међународне банкарске мреже као што је СWИФТ

Историја

[уреди | уреди извор]

Историја Електронског трансфера средстава (ЕФТ) сеже уназад неколико деценија, а развој овог система пратио је напредак технологије и промене у начину обављања финансијских трансакција. Ево неколико кључних тачака у историји ЕФТ-а:

  1. Рани Развој (1950–1970): Први кораци у електронском преносу средстава били су усмерени на употребу платних картица и електронских терминала на банкоматима. Први банкомат је инсталиран 1969. године, што је означило прекретницу у омогућавању електронског приступа готовини.
  2. Развој Мрежа (1970–1980): Током овог периода, банке су почеле развијати електронске мреже за бржи и ефикаснији пренос средстава. Ово је довело до стварања система за аутоматски трансфер средстава (АТС), који је омогућио електронске трансакције између банака.
  3. Законодавство (1978): У Сједињеним Америчким Државама, усвајан је Закон о електронском трансферу средстава (ЕФТА) 1978. године. Овај закон поставио је основне стандарде за заштиту потрошача у вези са електронским трансфером средстава.
  4. Развој Међународних Трансфера (1980–1990): У овом периоду, међународни трансфери средстава постали су све учесталији, а развој међународних стандарда и система, као што је СWИФТ (Социетy фор Wорлдwиде Интербанк Финанциал Телецоммуницатион), омогућио је глобалне трансакције.
  5. Онлине Банкарство (1990–2000): Рачунари и интернет су све више постајали доступни јавности. Онлине банкарство је постало популарно, а са њим су дошли и електронски трансфери средстава путем wеб платформи.
  6. Мобилна Револуција (2010–садашњост): Са ширењем паметних телефона, мобилни ЕФТ постао је уобичајен начин плаћања. Апликације за мобилно банкарство, QР кодови и друге технологије омогућиле су корисницима да врше плаћања и преносе средства путем својих мобилних уређаја.

Разлике између ЕФТ и АФТ-а

[уреди | уреди извор]
  1. ЕФТ је општи појам који обухвата све дигиталне трансакције које укључују електронски трансфер средстава.Ово укључује различите електронске трансакције, као што су трансакције путем кредитних картица, банковни трансфери, директни депозити и друге. ЕФТ је широка категорија која обухвата различите врсте електронских финансијских активности.
  2. АЦХ (Аутоматски клириншки систем): је специфичан тип ЕФТ-а који функционише као мрежа за олакшавање електронских трансфера средстава између банака. То је мрежа финансијских институција у Сједињеним Америчким Државама која управља клириншем и поравнањем електронских плаћања и трансакција. АЦХ трансакције укључују пренос средстава између банковних рачуна и често се користе за директна полагања, плаћање рачуна и друге електронске трансфере.
  3. Главна разлика је у томе што је ЕФТ много шири појам и који обухвата све дигиталне трансфере, док је АЦХ специфична мрежа унутар ЕФТ-а.

Безбедност

[уреди | уреди извор]

Једна од најбољих карактеристика Електронског трансфера средстава (ЕФТ) је његова сигурност. Иако пренос преко интернета носи одређене ризике, ЕФТ се генерално сматра сигурнијим начином плаћања у поређењу с традиционалним папирнатим чековима. Неки типови ЕФТ-а, попут АЦХ-а, сматрају се сигурнијим од других. Најбољи начин да се обезбеди сигуран ЕФТ је коришћење услуга компанија које познајете и којима верујете, или према препоруци од поузданих извора. Коришћење посредничких ентитета попут ЕБАНX-а може вам помоћи да донесете исправне одлуке приликом коришћења ЕФТ-а за ваше пословање.[2]

Предности

[уреди | уреди извор]

Електронски трансфер средстава (ЕФТ) нуди много погодности. Сви типови ЕФТ-а су брзи и поуздани и не захтевају много посла ни са једне стране трансакције. То значи да је ЕФТ економично решење, чиме се штеди новац за пословање. Аспект ниског напора доноси финансијске предности у вези с временом утрошеним на посао. Такође, значи да запослени могу да се концентришу на веће задатке јер се детаљи обрађују путем електронске аутоматизације.

Папирни чекови захтевају штампање чекова и поштанске трошкове, што су додатни трошкови. За ове задатке је потребна интеракција особља, што значи да се мање посла обави или да су потребни додатни запослени. Ризик слања чекова укључује потенцијални губитак поште, па чак и пресретање чекова. Трошак блокирања плаћања је неопходан у оба случаја. Све ове ствари нестају са Електронским трансфером средстава (ЕФТ).

Када трансакцију плаћамо готовином. Постоји ризик од људске грешке при бројању и ризик од лажних новчаница али ови ризици потпуно нестају са решењем попут Електронског трансфера средстава (ЕФТ), као што је кредитна картица.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Елецтрониц фундс трансфер (на језику: енглески), 2023-08-23, Приступљено 2023-12-26 
  2. ^ „Wхат ис Елецтрониц Фундс Трансфер (ЕФТ)? | ЕБАНX”. www.ебанx.цом (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-26.