Elettaria cardamomum

С Википедије, слободне енциклопедије

Зелени кардамон
Истински кардамон
Истински кардамон
(Elettaria cardamomum)
илустрација из 1896.[1]
Научна класификација едит
Царство: Плантае
Кладус: Трацхеопхyтес
Кладус: Ангиоспермае
Кладус: Моноцотyледонес
Кладус: Цоммелинидс
Ред: Зингибералес
Породица: Зингиберацеае
Род: Елеттариа
Врста:
Е. кардамон
Биномно име
Елеттариа кардамон
Синоними[2]
  • Amomum cardamomum L.
  • Amomum repens Sonn., illegitimate superfluous name
  • Amomum racemosum Lam., illegitimate superfluous name
  • Alpinia cardamomum (L.) Roxb.
  • Cardamomum officinale Salisb.
  • Zingiber cardamomum (L.) Stokes
  • Matonia cardamomum (L.) Stephenson & J.M.Churchill
  • Cardamomum verum Oken, illegitimate superfluous name
  • Elettaria repens Baill., illegitimate superfluous name
  • Elettaria cardamomum var. minor Watt, not validly published
  • Cardamomum elletari Garsault, rejected name
  • Zingiber minus Gaertn.
  • Amomum ensal Raeusch.
  • Amomum uncinatum Stokes
  • Cardamomum malabaricum Pritz.
  • Cardamomum minus (Gaertn.) Kuntze
  • Elettaria cardamomum var. minuscula Burkill, without description

Elettaria cardamomum, обично познат као зелени или прави кардамон, зељаста је, вишегодишња биљка из породице ђумбира,[3][4] пореклом из јужне Индије. Она је најчешћа од врста чије се семе користи као зачин који се назива кардамом. Широко се узгаја у тропским регионима, а натурализована на Реиниону,[5] у Индокини и на Костарики.[2][6][7][8]

Узгој[уреди | уреди извор]

Elettaria cardamomum

Elettaria cardamomum је оштра, ароматична, зељаста, вишегодишња биљка, која расте до око 2–4 м висине. Листови су наизменични у два низа, линеарно-копљасти, дуги 40–60 цм, са дугим шиљастим врхом. Цветови су бели до лила или бледо љубичасти, произведени у растреситом класу дужине 30–60 цм. Плод је тространа жутозелена махуна дужине 1-2 цм, која садржи неколико (15-20) црних и смеђих семенки

Употребе[уреди | уреди извор]

Махуне кардамона које се користе као зачин

Зелене махуне биљке се суше, а семе унутар махуне користи се у индијској и другим азијским кухињама, било цело или млевено. То је најчешће узгајана врста кардамона; за друге врсте и употребе погледајте кардамон.

Претпоставља се да се прави кардамон користио у ајурведској медицини већ у 4. веку пре нове ере.[9][10][11][12] Млевени кардамон је састојак многих индијских карија и примарно доприноси укусу масала чаја.[13][14][15] У Ирану и Индији кардамон се користи за арому кафе и чаја. У Турској се користи за ароматизацију црног турског чаја, какакуле.

Уз аутхохтоно распрострањење, гаји се у Непалу, Вијетнаму, Камбоџи, Тајланду, Шри Ланци и Централној Америци. У Индији су државе Сиким и Керала главни произвођачи кардамона; онисе највише котирају у погледу обрађиваних површина и производње. Први пут је увезен у Европу око 1300. пне.

Екологија[уреди | уреди извор]

Ларве мољца Endoclita hosei користе E. cardamomum као прехрамбену биљку.[16]

Варијетети[уреди | уреди извор]

Три природне сорте биљака зеленог кардамома су:

  • Малабар (Надан), као што и само име говори, је аутохтона сорта Керале. Ове биљке имају цветне гроздове[17][18] (који производе махуне) који расту водоравно дуж земље.
  • Мајсор је, као што му само име говори, аутохтона сорта Карнатаке.[19][20] Ове биљке имају цветне гроздове који расту вертикално навише. Сорта Мајсоре је, међутим, у последњих неколико деценија у опадању услед појаве отпорније и родније сорте „зелено злато”, која је најчешћи облик кардамона убраног у Керали.
  • Вазхука је природни хибрид између сорти Малабар и Мајсор, и њене метлице[21] не расту ни вертикално ни хоризонтално, већ негде између.

Недавно је неколико узгајивача изоловало високо родне биљке и почело да их множи у великом обиму. Најпопуларнија високо родна сорта је 'Нџалани', која је јединствена сорта високог приноса кардамона коју је развио индијски фармер Себастиан Џозеф у месту Катапана у држави Керала на југу Индије.[22][23][24][25] К. Ј. Баби из округа Идуки, Керала, развио је чисто белоцветну сорту зеленог кардамона типа Вазхука која има већи принос од Нџалани. Сорта има високу прилагодљивост различитим условима засенчене околине и такође се може узгајати у преплављеним подручјима.[26]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Кардамон цвет
    Кардамон цвет
  • Кардамон биљка
    Кардамон биљка

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Елеттариа цардамомум - Кöхлер–с Медизинал-Пфланзен - Франз Еуген Кöхлер, Кöхлер'с Медизинал-Пфланзен
  2. ^ а б „Кеw Wорлд Цхецклист оф Селецтед Плант Фамилиес”. Аппс.кеw.орг. Приступљено 2018-05-29. 
  3. ^ Ангиосперм Пхyлогенy Гроуп (2009). „Ан упдате оф тхе Ангиосперм Пхyлогенy Гроуп цлассифицатион фор тхе ордерс анд фамилиес оф флоwеринг плантс: АПГ ИИИ”. Ботаницал Јоурнал оф тхе Линнеан Социетy. 161 (2): 105—121. дои:10.1111/ј.1095-8339.2009.00996.x Слободан приступ. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2017-05-25. г. 
  4. ^ класификација фамилије после 3. симпозијума о Zingiberaceae Архивирано на сајту Wayback Machine (28. септембар 2007), Приступљено 4. 5. 2013.
  5. ^ „Collectivités d'Outre-mer de l'article 73 de la Constitution (Guadeloupe, Guyane, Martinique, La Réunion, Mayotte)”. legifrance.gouv.fr. Архивирано из оригинала 2. 7. 2021. г. Приступљено 28. 6. 2021. 
  6. ^ Larsen, K. (1996). A prelimanary checklist of the Zingiberaceae of Thailand. Thai Forest Bulletin (Botany) 24: 35-49.
  7. ^ Dy Phon, P. (2000). Dictionnaire des plantes utilisées au Cambodge: 1-915. Chez l'auteur, Phnom Penh, Cambodia.
  8. ^ Nelson Sutherland, C.H. (2008). Catálogo de las plantes vasculares de Honduras. Espermatofitas: 1-1576. SERNA/Guaymuras, Tegucigalpa, Honduras.
  9. ^ Pickersgill, Barbara (2005). Prance, Ghillean; Nesbitt, Mark, ур. The Cultural History of Plants. Routledge. стр. 158. ISBN 0415927463. 
  10. ^ Meulenbeld, Gerrit Jan (1999). „Introduction”. A History of Indian Medical Literature. Groningen: Egbert Forsten. ISBN 978-90-6980-124-7. 
  11. ^ Beall, Jeffrey (2018). „Scientific soundness and the problem of predatory journals”. Ур.: Kaufman, Allison B.; Kaufman, James C. Pseudoscience: The Conspiracy Against Science. MIT Press. стр. 293. ISBN 978-0-262-03742-6. „Ayurveda, a traditional Indian medicine, is the subject of more than a dozen, with some of these 'scholarly' journals devoted to Ayurveda alone..., others to Ayurveda and some other pseudoscience....Most current Ayurveda research can be classified as 'tooth fairy science,' research that accepts as its premise something not scientifically known to exist....Ayurveda is a long-standing system of beliefs and traditions, but its claimed effects have not been scientifically proven. Most Ayurveda researchers might as well be studying the tooth fairy. The German publisher Wolters Kluwer bought the Indian open-access publisher Medknow in 2011....It acquired its entire fleet of journals, including those devoted to pseudoscience topics such as An International Quarterly Journal of Research in Ayurveda.” 
  12. ^ Semple D, Smyth R (2019). Chapter 1: Thinking about psychiatry. Oxford Handbook of Psychiatry (4th изд.). Oxford University Press. стр. 24. ISBN 978-0-19-879555-1. doi:10.1093/med/9780198795551.003.0001. „These pseudoscientific theories may...confuse metaphysical with empirical claims (e.g....Ayurvedic medicine)”  (потребна претплата)
  13. ^ „Karha: the Heart of Chai”. Hanumanchai.blogspot.ca. Приступљено 2018-05-29. 
  14. ^ What is Chai? Архивирано 2015-04-30 на сајту Wayback Machine
  15. ^ „Recipe for 5 Spice Tea | Tea”. Tealicious (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 05. 2019. г. Приступљено 2019-05-18. 
  16. ^ Shaista Kokab and Shahid Ahmad (2011). „Developing Herbal Pharmaceutics in Pakistan – II: Distinctiveness of Selected Medicinal Herbs and Uses”. Managing Natural Resources for Sustaining Future Agriculture. 3 (21). 
  17. ^ Walters, Dirk R.; Keil, David J. (1. 1. 1996). Vascular Plant TaxonomyНеопходна слободна регистрација (4th изд.). United States: Kendall/Hunt Publishing Company. стр. 602. ISBN 978-0-7872-2108-9. 
  18. ^ Wofford, B. Eugene (1989). Guide to the Vascular Plants of the Blue Ridge. University of Georgia Press. стр. 10—15. ISBN 978-0-8203-2455-5. 
  19. ^ „Protected Areas of India: State-wise break up of Wildlife Sanctuaries” (PDF). Wildlife Institute of India. Government of India. Архивирано (PDF) из оригинала 24. 10. 2016. г. Приступљено 24. 8. 2016. 
  20. ^ „Figures at a glance” (PDF). 2011 Provisional census data. Ministry of Home Affairs, Government of India. Архивирано (PDF) из оригинала 24. 10. 2011. г. Приступљено 17. 9. 2011. 
  21. ^ Hickey, M.; King, C. (2001). The Cambridge Illustrated Glossary of Botanical Terms. Cambridge University Press. стр. 30. ISBN 978-0521790802. „A much-branched inflorescence.”  (softcover ISBN 978-0521794015).
  22. ^ Unsung Hero: Tale of an ingenious farmer, www.rediff.com, 30 May 2007.
  23. ^ „New cardamom variety – Njallani”, National Innovation Foundation, Idukki, Kerala, India: Department of Science and Technology, Архивирано из оригинала 27. 05. 2013. г., Приступљено 02. 11. 2020 
  24. ^ „Poor rainfall may hit cardamom crop”. The Hindu Business Line. 6. 7. 2007. 
  25. ^ „Cardamom: Scientists, Njallani developers fight”. CommodityOnline. 8. 1. 2008. 
  26. ^ „White Flowered Cardamom Variety” (PDF), Fourth National Technological Innovations & Traditional Knowledge Awards, India: National Innovation Foundation, Department of Science and Technology, Архивирано из оригинала (PDF) 2013-05-17. г. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Елеттариа цардамомум на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Елеттариа цардамомум.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Elettaria_cardamomum&oldid=27674164”