Ерик Бодом

Ерик Бодом
Датум рођења	(1829-09-28)28. септембар 1829.
Место рођења	Вестби
Датум смрти	16. април 1879.(1879-04-16) (49 год.)
Место смрти	Диселдорф

Ерик Бодом (28. септембар 1829 — 16. април 1879) био је норвешки сликар пејзажа.

Биографија

Скогсландскап мед иннсјø (1858)

Мåнескинн (1869)

Рођен је у Вестбију, Акерсхус, Норвешка. Похађао је црквену школу у Ослу коју је убрзо напустио како би учио за сликара. Затим је 1847. године уписао Краљевску школу цртања код учитеља Јоханеса Флинтоа. Био је студент Ханса Гуда током 1848, да би две године касније отпутовао у Дизелдорф, где је брзо напредовао. Године 1852. је продао свој пејзаж са Бондхусдалена галерији Bridgewater у Лондону, а 1853. постао почасни члан Краљевске академије у Амстердаму.

Бодом је развио изразито романтизовани облик пејзажног сликарства. Сликао је у стилу који је близак и Капелену, који је познат по својим меланхоличним и романтичним пејзажима. Бодом је често имао мотиве из четинарских шума са истока Норвешке. На тим сликама се обично налазиле предели шума, брда и рибњака представљене јаким контрастима светла и таме.

Године 1862, Бодом се преселио у Дизелдорф, Немачка, где је убрзо и умро. Народни музеј уметности, архитектуре и дизајна поседује неколико његових дела, укључујући Fra Nordmarken (1857), Havneparti (1865), и Kistparti med Bauta og vrak (1878).

Galerija

• 
  Norwegische Sommerlandschaft (1854)
• 
  Minnesteiner (1868)
• 
  Ruhe nach dem Sturm (1871)
• 
  Bondhusbreen i Sunnhordland (1878)
• 
  Norska kustlandskap 2nd (1878)
• 
  Foss med sagbruk (1878)

Drugi izvori

• „Bodom”. Meyers Konversations-Lexikon (на језику: немачком). 3 (4th изд.). 1890. стр. 121. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Hannover, Emil (1922). Scandinavian Art: Illustrated. The American-Scandinavian Foundation. стр. 472. 
• Monroe, W. S. (1908). In Viking Land: Norway: Its Peoples, Its Fjords and Its Fjelds. L. C. Page & Co.; Digital edition by Google Books. стр. 300. 
• Muther, Richard (1896). The History of Modern Painting (vol. 2). vol. 2. trans. Ernest Dowson, George Greene, & Arthur Hillier. Henry & Co.; Digital edition by Google Books. стр. 325,806.