Филип Кан

С Википедије, слободне енциклопедије

Филип Кан
Филип Кан
Филип Кан
Друга именаПхилиппе Кахн
Датум рођења(1952-03-16)16. март 1952.[1][2][3]
Место рођењаПариз
 Француска
ПребивалиштеСАД
Држављанствофранцуско, америчко
Занимањепредузетник и креатор телефона са камерама
ДеловањеИзвршни директор, проналазач, серијски предузетник
СупружникСоња Ли

Филип Кан (рођен 16. март 1952)[4] је математичар, технолошки изумитељ, предузетник и оснивач четири технолошке компаније: Fullpower Technologies, LightSurf Technologies, Starfish Software и Борланд. Кану се придају заслуге за креирање првог телефона с камером,[5][6] он се сматра пиониром у области интелектуалне својине носивих технологија, и аутор је десетина технолошких патената који покривају Интернет ствари (IoT), моделе вештачке интелигенције (АИ), носиве уређаје, наочаре, паметни телефон, мобилни телефон, имиџин, бежичне комуникације, синхронизацију и медицинске технологије.[7][8]

Детињство, младост и образовање[уреди | уреди извор]

Кан је одрастао у Паризу у Француској.[9] Он је рођен у породици јеврејски имиграната скромних средстава. Његова мајка, Клер Монис, која је преживела Аушвиц, била је виолинисткиња и поручник у Француском покрету отпора. Његов отац је био самообразовани инжењер машинства са социјалистичким диспозицијом.[10][11]

Кан је стекао образовање у области математике на ЕТХ Цирих, Швајцарска (швајцарски савезни Политехнички институт), и уз пуну стипендију на Универзитету у Ници Софија Антиполис, Француска. Он је магистрирао математику. Такође је магистрирао музикологију композиције и класично свирање флауте на Музичком конзерваторијуму у Цириху у Швајцарској.[12] Као студент, Кан је развио софтвер за МИЦРАЛ, који је Музеј историје рачунара прогласио првим личним рачунаром базираним на микропроцесорору.[13]

Каријера[уреди | уреди извор]

Технолошке компаније[уреди | уреди извор]

Филип Кан ради на првим телефонима са камером.
Дан 11. јун 1997, Санта Круз, Калифорнија: Снимак је направио Филип Кан након рођења његове ћерке.
Дан 1. јул 2010, траг за игру Двострука опасност

Кан је основао четири софтверске компаније: Борланд, основана 1982. (купио је Мицро Фоцус 2009. године), Старфисх Софтwаре, основана 1994. (купила је Моторола 1998. и касније Гугл 2011.), ЛигхтСурф Тецхнологиес, основана 1998. (купио је Верисигн 2005. године) и Фуллпоwер Тецхнологиес, основана 2005. године.

Борланд (1982–1995): компајлери и алати[уреди | уреди извор]

Кан је основао Борланд 1982. и био је извршни директор предузећа до 1995. У то време био је конкурент Мајкрософту и производио компајлере програмског језика и алате за развој софтвера.[14][10] Његов први производ, Турбо Пасцал, продаван је за 49,95 долара у време када су алати за програмирање коштали стотине или хиљаде долара.[15] Кан је био председник и извршни директор Борланда, и без финансијске подршке, подигао је Борланд од предузећа без прихода на стопу од 500 милиона долара. Кан и управни одбор Борланда се нису слагали око тога како да фокусирају компанију. У јануару 1995, Кан је био приморан од стране одбора да поднесе оставку на своју позицију извршног директора и он је основао предузеће Старфисх Софтwаре.[16]

Старфиш софтвер (1995–1998): бежична синхронизација[уреди | уреди извор]

Старфисх Софтваре је 1995. године основао Филип Кан као одвајање од Симплифy пословне јединице из Борланда, и Кановог одвајања од Борланда.[16] ТруеСyнц је био први бежични (Овер-Тхе-Аир, ОТА) систем за синхронизацију. Старфисх је успешно купила Моторола за 325 милиона долара 1998. године.[15]

ЛигхтСурф Тецхнологиес (1998–2005): мултимедијалне поруке[уреди | уреди извор]

Кан и његова супруга Соња су основали компанију за размену мултимедијалних порука ЛигхтСурф Тецхнологиес 1998. године.[3] ЛигхтСурф је комерцијализовао поруке са сликама и телефон са камером.[17]

Верисигн је 2005. године купио ЛигхтСурф за 300 милиона долара.[15] Сyниверсе Тецхнологиес је купио ЛигхтСурф од њих 2009. године.[18]

Фуллпоwер Тецхнологиес (2005–садашњост): технологија за детекцију, спавање, и подесна за ношење[уреди | уреди извор]

Предузеће Фуллпоwер, основано 2005. године, обезбеђује патентирани екосистем за решења за фузију сензора који се могу носити и Интернета ствари који подржава мреже сензора. Специјалност компаније је технологија за праћење сна помоћу сензора и вештачке интелигенције.[19]

Инспирација иза неке од технологија предузећа потиче од Канове страсти за једрењем. Током захтевне трке која је од једриличара захтевала да спавају мање од сат времена у периоду од 24 сата, Кан је почео да експериментише са биосензорима и троосним линеарним акцелерометрима који би могли да открију микропокрете и дају корисне препоруке. Кан је направио прототип уређаја за праћење спавања користећи биосензоре који су оптимизовали 26-минутне моћне дремеже како би се максимирале предности спавања и време пловидбе.[20]

Први телефон са камером[уреди | уреди извор]

Године 1997, Кан је створио прво решење за телефон са камером за тренутно дељење слика на јавним мрежама. Подстрек за овај изум било је рођење Канове ћерке.[21] Кан је скоро годину дана радио на инфраструктури за слике заснованој на веб серверу, коју је назвао Пицтуре Маил.[22] У болници, док је његова жена била на порођају, Кан је склепао везу између мобилног телефона и дигиталног фотоапарата и слао фотографије у реалном времену инфраструктури за слање порука коју је користио у свом дому.[23][24][25] Кан је касније рекао: „Одувек сам желео да све ово ради на време да поделим фотографију рођења моје ћерке, али нисам био сигуран да ћу успети. Увек је био случај да није било последњег тренутка, никада ништа не би било урађено.”[26]

Године 2016, часопис Тајм уврстио је Кахнову прву фотографију телефона са камером на своју листу 100 најутицајнијих фотографија свих времена.[27] Предузеће Субцонсциоус Филмс је 2017. године направило кратки филм који је рекреирао дан када је Филип направио прву фотографију телефонском камером на којој је његова новорођена ћерка Софи.[28]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Харрy Хендерсон (2003). А то З оф цомпутер сциентистс. Инфобасе Публисхинг. стр. 127. ИСБН 978-0-8160-4531-0. Приступљено 14. 1. 2012. 
  2. ^ Леwис, Петер Х. (18. 8. 1991). „Тхе Еxецутиве Цомпутер; Пхилиппе Кахн оф Борланд, ин Хис Оwн Wордс”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 16. 1. 2012. 
  3. ^ а б „Тхе Биг Пицтуре”. wиред.цом. 10. 10. 2000. Приступљено 19. 11. 2019. 
  4. ^ Дарроw, Барбара (10. 11. 1999). „Пхиллипе Кахн”. ЦРН. Цомпутер Реселлер Неwс. Архивирано из оригинала 06. 12. 2013. г. Приступљено 19. 2. 2012. 
  5. ^ „Ин јуст оне хоур, тwо Белл Лабс сциентистс хад а бреактхроугх тхат wон тхе Нобел призе — анд цхангед пхотограпхy форевер”. бусинессинсидер.цом. 17. 6. 2015. Приступљено 19. 11. 2019. 
  6. ^ Епстеин, Сониа (август 2018). „Тхе Биртх оф тхе Цамера Пхоне”. Приступљено 7. 8. 2018. 
  7. ^ „иПхонеограпхерс леарн фром тхе прос ат 1197 цонференце”. Мацwорлд. 24. 10. 2011. Приступљено 19. 11. 2019. 
  8. ^ „МЕМС Јоурнал -- Тхе Ларгест МЕМС Публицатион ин тхе Wорлд”. мемсјоурнал.цом. 1. 8. 2013. Приступљено 19. 11. 2019. 
  9. ^ „Меет тхе Ман Бехинд тхе Верy Фирст Цамера Пхоне”. масхабле.цом. 6. 3. 2012. Приступљено 13. 11. 2019. 
  10. ^ а б Wебер, Јонатхан (23. 2. 1992). „Кахн тхе Барбариан”. Лос Ангелес Тимес. Приступљено 7. 2. 2012. 
  11. ^ „Др. Сусан Еисцхеид Хоноред wитх Пресидентиал Еxцелленце Аwард фор Ресеарцх”. валдоста.еду. 12. 10. 2017. Приступљено 19. 11. 2019. 
  12. ^ „Ентрепренеурсхип анд Неw Вентуре Цреатион”. боокс.гоогле.цом. 30. 7. 2008. Приступљено 19. 11. 2019. 
  13. ^ цомпутерхисторy.орг
  14. ^ „30 Yеарс Аго: Турбо Пасцал, БАСИЦ Турн ПЦс Инто Программинг Енгинес”. [мртва веза]
  15. ^ а б в „Триангулатион 318 Пхилиппе Кахн | ТWиТ.ТВ”. ТWиТ.тв (на језику: енглески). Приступљено 2017-10-21. 
  16. ^ а б Келлнер, Томас (2001-07-09). „Сурвивор”. форбес.цом. Приступљено 2019-11-20. 
  17. ^ „Пхилиппе Кахн, ЦЕО ЛигхтСурф Тецхнологиес Инц.”. бизјоурналс.цом. 2004-09-05. Приступљено 2019-11-20. 
  18. ^ „Сyниверсе Цомплетес Ацqуиситион оф ВериСигн'с Мессагинг Бусинесс”. тмцнет.цом. 2009-10-27. Приступљено 2019-11-19. 
  19. ^ „Тецх цомпанy Фуллпоwер партнерс wитх Темпур Сеалy то маке смарт бед”. сантацрузсентинел.цом. 2019-08-22. Приступљено 2019-11-20. 
  20. ^ Палмер, Катие M. „Хоw ан Обсессиве Саилор анд Хис Фитнесс Трацкер Суперцхаргед Yацхт Рацинг”. Wиред. Приступљено 19. 2. 2015. 
  21. ^ Манеy, Кевин (2007-01-23). „Бабy'с арривал инспирес биртх оф целлпхоне цамера — анд социетал еволутион”. усатодаy.цом. Приступљено 2019-11-19. 
  22. ^ „Хаппy Биртхдаy, Цамера Пхоне! Yоур Папа Ис Верy Проуд оф Yоу”. иеее.орг. 2017-06-11. Приступљено 2019-11-13. 
  23. ^ Мицхаел Аггер (17. 1. 2007). „Wхен цамера пхонес аттацк.”. Слате Магазине. 
  24. ^ Роберт Сулливан (2011). 100 Пхотограпхс Тхат Цхангед Тхе Wорлд. ЛИФЕ Боокс. стр. 19. ИСБН 978-1-60320-176-6. 
  25. ^ Ларрy Магид (9. 6. 2017). „А бабy гирл анд тхе цамера пхоне wере борн 20 yеарс аго”. Мерцурy Неwс. 
  26. ^ Текла С. Перрy (11. 6. 2017). „Хаппy Биртхдаy, Цамера Пхоне! Yоур Папа Ис Верy Проуд оф Yоу.”. ИЕЕЕ Спецтрум. 
  27. ^ „Санта Цруз'с Пхилиппе Кахн макес Тиме'с 100 мост инфлуентиал пхотос оф алл тиме”. мерцурyнеwс.цом. 2016-11-17. Приступљено 2019-11-19. 
  28. ^ 1997: Тхе Биртх оф тхе Цамера Пхоне, https://vimeo.com/221117048

Литература[уреди | уреди извор]