Пређи на садржај

Фонокардиографија

С Википедије, слободне енциклопедије
Фонокардиографија
Фонокардиограм и пулсирање југуларне вене код мушкарца средњег раста са плућном хипертензијом (притисак плућне артерије 70 мм Хг) узрокованом кардиомиопатијом. Пулсација југуларне вене приказана је истакнутим таласом, а да не буде примећен ц или в талас. Фонокардиограм (четврти леви међупростор и срчани апекс) показују шум изазван трикуспидалном инсуфицијенцијом и шум вентрикуларног и атријског галопа.
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалносткардиологија
МКБ-9-CM89.55

Фонокардиографија је дијагностичка метода графичког препознавања срчаних тонова и шумова, односно метода којом се могу добити записи свих звучних феномена срца, како нормалних тако и патолошких, на папиру, синхроно са електрокардиограмом.[1]

Фонокардиографија је додатак аускултацији, јер омогућава да се чују чак и они тонова и шумова који се јављају током рада срца, а не чују се уз помоћ стетоскопа.[2] Према томе фонокардиограф, омогућава испитивачу да региструје и најслабије препознатљиве звукове које срце емитује када ритмички пумпа крв, кроз срчане шупљине и залистке. Уз помоћ овог запсиа а у складу са трајањем снимљених звукова, интервалима између њих, присуства промена у тоновима и додатнихшумова, могуће је сазнати о присуству одређених патолоиких стања на срцу.[3]

Историја

[уреди | уреди извор]

Сазнања о звуковима које ствара срце датира из древних времена. Идеја о развоју инструмента за њихово снимање можда сеже у време Роберта Хоокеа (1635–1703.), Који је написао „Такође може постојати могућност откривања унутрашњих покрета и деловања тела - било животињских, биљних или људских, уз помоћ звука који стварају “.[4][5]

Најранији познати примери фонокардиографије датирају из 1800-их, док је опрема за праћење и фонокардиографско ослушкивање срца развијена тек током тридесетих и четрдесетих година 20. века. Стандардизација је започела 1950. године, када је у Паризу одржана прва међународна конференција.[4]

Систем за фонокардиографско снимање произведен од стране компаније Бецкман Инструментс коришћен је на бар једном од свемирских летова у Пројекта Близанци (1965-1966) за праћење откуцаја срца астронаута у лету. Био је то један од многих Бецкманових инструмената специјализованих за НАСА и које она и данас користи. [6]

Јохн Кеефер поднео је патент за симулатор фонокардиограма 1970. године, док је био запосленик америчке владе. Оригинални опис патента указује да је реч о уређају који преко електричног напона опонаша звуке људског срца. [7]

Значај ове метод огледа се у томе што она врши запис срчаних звукова како нормалних тако и патолошких и анализира њихово трајање (део систоле, дијастоле или читав њихов интервал) и њихов карактер, и тиме помаже у верификовању шумова и тонова у дијагнози стечених и/или урођених срчаних мана и објективизирању (графичком потврдом) онога што се утврди аускултацијом болесника.[5]

Такође, фонокардиографија омогућује и увид у трајање појединих делова срчаног циклуса, као и њихово мерење (нпр електромеханичка систола траје од Q-зупца до другог аортног тона, а механичка систола срца од првог до другог тона срца).[2]

Како је фонокардиографија процедура која практично нема контраиндикација, јер је потпуно сигурна и безболна, она се прописује и пацијентима који су у тешком стању.[8][9]

Графички запис срчаних тонова

Индикације

[уреди | уреди извор]
Дијаграм различитих параметара у срчаном циклуса, укључујући и фонокардиограм на дну слике

Фонокардиографија је намењена пацијентима:[10]

  • који пате од било каквих дефеката валвуларног апарата,[11][12]
  • пулмоналне стенозе,[13][14]
  • митрална стеноза.[15]
  • урођених аномалија срца,[16][17]
  • реуматизма, који је праћен упалом органа.
  • који се жале на кратак дах током вежбања, или бол у грудима и срцу,
  • који су раније имали инфаркт миокарда,
  • који имају повећану величину срца,
  • који су имали страшне звукове током прегледа са стетоскопом.[18]

Контраиндикације

[уреди | уреди извор]

Иако је метода безбедна и у начелу без контраиндикација, ипак постоји неколико релативних контраиндикација због којих се фонокардиографски микрофон не може причврстити на грудни кош.Ови фактори укључују:

  • тешку гојазност,
  • оштећења интегритета коже дојке (повреде, опекотине или ране).
  • пацијенте који пију кафу ујутро, јер тиме повећавају крвни притисак, што значи да ће резултат бити непоуздани.

Недостаци

[уреди | уреди извор]

I поред бројних добрих страна, метода фонокардиографије има и одређене недостатке:

  • веома слабу осетљивост уређаја у односу на људско уво, тако да нпр. слаби звуци које лекар добро чује и који се могу разликовати током аускултације, неће бити видљив на фонокардиограму.
  • немогуће је одредити природу буке, чак и ако је субјективна, што је прилично јединствено у неким случајевима патолошких обољења срчаних залистака,
  • у случају померања срца или дилатације и хипертрофије њених комера, веома је тешко наћи место где би требало да се постави фонокардиографски микрофон.
  1. ^ Дон Мицхаел ТА. Аусцултатион оф тхе Хеарт: А Цардиопхонетиц Аппроацх. МцГраw Хилл 1998; 392.
  2. ^ а б „Тхе Пхоноцардиограм (ПЦГ) | еКуоре мХеалтх Девицес”. еКуоре (на језику: енглески). 2018-04-23. Приступљено 2021-01-18. [мртва веза]
  3. ^ Остојић M, Кањух V, Белеслин Б. Кардиологија. Београд: Завод за удзбенике и наставна средства, 2011.
  4. ^ а б Спрагуе, Х. Б. (Децембер 1957). "Хисторy анд Пресент Статус оф Пхоноцардиограпхy". ИРЕ Трансацтионс он Медицал Елецтроницс. ПГМЕ-. 9: 2—3. ИССН 0097-1049. дои:10.1109/ИРЕТ-МЕ.1957.5008615.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  5. ^ а б Димонд, Е. Греy; Бенцхимол, А. (3. 3. 1961). „ПХОНОЦАРДИОГРАПХY”. Цалифорниа Медицине. 94 (3): 139—146. ИССН 0008-1264. ПМЦ 1575791Слободан приступ. ПМИД 13722948. 
  6. ^ „Бецкман Инструментс Супплyинг Медицал Флигхт Мониторинг Еqуипмент” (ПДФ). Спаце Неwс Роундуп. 3. 3. 1965. стр. 4—5. Приступљено 7. 12. 2019. 
  7. ^ M, Кеефер Јохн (28. 4. 1970), Пхоноцардиограм симулатор, Приступљено 7. 12. 2019 
  8. ^ „Нон-инвасиве метходс фор тхе ассессмент оф цардиац фунцтион.”. Цалифорниа Медицине. 119 (3): 21—37. 1973. ИССН 0008-1264. ПМЦ 1455243Слободан приступ. ПМИД 4270111. 
  9. ^ Амири, А.M.; Абтахи, M.; Цонстант, Н.; Манкодиyа, К. Мобиле Пхоноцардиограм Диагносис ин Неwборнс Усинг Суппорт Вецтор Мацхине. Хеалтхцаре 2017, 5, 16. . дои:10.3390/хеалтхцаре5010016.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  10. ^ Сотаqуирá, Мигуел; Алвеар, Демиáн; Мондрагóн, Мисаел (2018-10-03). „Пхоноцардиограм цлассифицатион усинг дееп неурал нетwоркс анд wеигхтед пробабилитy цомпарисонс”. Јоурнал оф Медицал Енгинееринг & Тецхнологy. 42 (7): 510—517. ИССН 0309-1902. ПМИД 30773957. дои:10.1080/03091902.2019.1576789. 
  11. ^ БЕНЦХИМОЛ, А.; ДИМОНД, Е. Г.; СХЕН, Y. (јун 1960). „Ејецтион тиме ин аортиц стеносис анд митрал стеносис”. Цомпарисон бетwеен тхе дирецт анд индирецт артериал трацингс wитх специал референце то преанд постоперативе финдингс. Америцан Јоурнал оф Цардиологy. 5: 728—743. 
  12. ^ ЛЕАТХАМ, А.; ГРАY, I. (април 1956). „Аусцултаторy анд пхоноцардиограпхиц сигнс оф атриал септал дефецт”. Бритисх Хеарт Јоурнал. 18 (2): 193—208. .
  13. ^ ДИМОНД, Е. Г.; БЕНЦХИМОЛ, А. (јануар 1960). „Пхоноцардиограпхy ин пулмонарy стеносис: специал цоррелатион бетwеен хемодyнамицс анд пхоноцардиограпхиц финдингс”. Анналс оф Интернал Медицине. 52: 145—162. .
  14. ^ ЛЕАТХАМ, А.; WЕИТЗМАН, D. (јул 1957). „Аусцултаторy анд пхоноцардиограпхиц сигнс оф пулмонарy стеносис”. Бритисх Хеарт Јоурнал. 19 (3): 303—317. 
  15. ^ ХУЛТГРЕН Х, ЛЕО Т (мај 1959). „Пхоноцардиограпхиц феатурес оф цомбинед митрал стеносис анд инсуффициенцy”. Медицине (Балтиморе). 38 (2): 103—118. .
  16. ^ ДИМОНД, Е. Г.; БЕНЦХИМОЛ, А. (септембар 1959). „Пхоноцардиограпхy ин атриал септал дефецт: цоррелатион бетwеен хемодyнамицс анд пхоноцардиограпхиц финдингс”. Америцан Хеарт Јоурнал. 58: 343—356. .
  17. ^ НАДАС АС, АЛИМУРУНГ MM. Апицал диастолиц мурмурс ин цонгенитал хеарт дисеасе; тхе раритy оф Лутембацхер'с сyндроме. Америцан Хеарт Јоурнал. 43 (5): 691—706. мај 1952.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  18. ^ ВОГЕЛПОЕЛ, L.; СЦХРИРЕ, V. (мај 1955). „Тхе роле оф аусцултатион ин тхе дифферентиатион оф Фаллот'с тетралогy фром севере пулмонарy стеносис wитх интацт вентрицулар септум анд ригхт-то-лефт интератриал схунт”. Цирцулатион. 11 (5): 714—732. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Фонокардиографија на Викимедијиној остави


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).