Фритеза
Фритеза је кухињски апарат чија функција је пржење у „дубоком уљу“. Уље се загрева на температури од 150 до 200 C у зависности од врсте хране која се пече и због велике масе уља, па самим тим и велике количине енергије која је у том уљу, потапањем одговарајуће количине хране - печење се врло брзо одвија 5-10 минута. Испечена храна има хрскаву површину.
Најпопуларније су фритезе на електричну енергију али постоје и на плин, инфрацрвено грејање и грејање конвекцијом. Најбоље су фритезе од нерђајућег челика али постоје и јефтинији модели.
Поред верзије за домаћинство постоје и професионалне верзије, већег капацитета за ресторане. Претпоставка је да су прве фритезе стигле са компанијом Мек Доналдс осамдесетих година двадесетог века.
Предност кувања у фритези је брзина кувања а сам тим чувају се и витамини. Ту је и безбедност, мања могућност хране да буде сувише масна, јер се после печења увек оцеди од сувишног уља, јер свака фритеза има одговарајућу могућност да се храна у корпици за печење окачи изнад уља да би се оцедила.
Саставни делови[уреди | уреди извор]
Саставни делови фритезе су:
- посуда за уље,
- мрежаста корпица за храну,
- грејач,
- термостати који мере доњу и горњу граничну темературу,
- дугме за подешавање температуре.
- Филтар на поклопцу који не пропушта непријатне мирисе (обично на бази активног угља),
- гајтан за прикључење на електричну енергију,
- филтар за уље.
Уља за печење[уреди | уреди извор]
Нису сва јестива уља применљива за фритезе. Уља применљива за фритезе са вишом температуром паљења (око 270 C) су нпр палмино уље и класично сунцокретово уље. Уља са нижом темературом паљења (око 200Ц) су пре свега маслиново и ова уља се не препоручују за фритезе.
Показатељи да уље свакако треба заменити:
- Уље је добило тамну боју
- Уље се током печења пени.
- Уље има непријатан мирис.
Уље које више није за фритезу се у развијеним земљама прикупља из еколошких разлога а користи се и као биодизел.
Најновије генерације фритеза имају покретан елемент који врти храну током печења а све са циљем смањивања количине уља у коме се храна пече.
Професионалне фритезе имају додатак – резервоар свежег уља и после сваке партије печења додаје се ново свеже уље да би концентрација лошег / изгорелог уља увек држала под контролом.