Палмино уље

С Википедије, слободне енциклопедије
Комад палминог уља који има светлију боју као последицу кувања

Палмино уље је јестиво биљно уље природно црвенкасте боје због високог бета-каротенског садржаја изведено из мезокарпа (црвенкасте пулпе) плода уљаних палми, пре свега афричке уљне палме Elaeis guineensis,[1] а у мањој мери од америчке уљне палме Elaeis oleifera и марипа палме Attalea maripa. Ово уље не треба мешати са уљем палминог језгра изведеног из језгра истог воћа,[2] или кокосовог уља добијеног од језгра кокосовое палме Cocos nucifera. Разликују се у боји (сировом уљу из палминог језгра недостаје Каротеноид и није црвено), и у садржају засићених масти: палмино мезокарпа уље садржи 41% засићених, док уље палминог језгра и кокосово уље садрже 81% и 86% засићених масти, респективно. Уз кокосово уље, палмино уље је једно од ретких високо засићених биљних масти које су получврсте на собној температури.

Палмино уље је чест састојак за кување у тропским појасом Африке, југоисточне Азије и деловима Бразила. Његова употреба у комерцијалној прехрамбеној индустрији у другим деловима света је распрострањена због ниже цене и стабилности висок оксидативног (засићења) од рафинисаног производа када се користи за пржење.

Употреба палминог уља у прехрамбеним производима је привукла забринутост активистичких група за заштиту околине; висок принос уља од дрвећа је охрабрио и шири култивацију, што је довело до чишћења шума у деловима Индонезије и Малезије да би се направио простор за монокултуру уља палме.[3] То је довело до губитка значајних површина које су природно станиште орангутана, од којих су обе врсте угрожене; једна врста посебно, Sumatran orangutan, је наведена као критично угрожена.[4][5] У 2004. години, индустријска група под називом Округли сто о одрживом палмином уљу је формирана да ради са индустријом уља зарад решавања ових проблема. Поред тога, 1992. године, као одговор на забринутост за крчење шума Влада Малезије обавезала се да ограничи ширење плантажа палминог уља задржавањем најмање пола земље нације под шумским покривачем.[6]

Историја[уреди | уреди извор]

Уљне палме (Elaeis guineensis)

Процењује се да употреба палминог уља траје бар 9000 година. У касним 1800-им, археолози су открили супстанцу за коју су закључили је првобитно палмино уље у гробници у Абидосу која датира од 7.000 године пре нове ере.[7] Верује се да су се трговци донели палмино уље у Египат.

Палмино уље од E. guineensiss је одавно поѕнато у Западу и централним Афричким земаља, и увелико се користи као јестиво уље. Европски трговци тргују са Западном Африком и повремено су куповали палмино уље за употребу као јестиво уље у Европи. Палмино уље је постало веома тражена роба од стране британских трговаца, за употребу као индустријско мазиво за машине за време британское индустријске револуције.[8] Палмино уље је формирало основу за производњу сапуна, као што су Левер Брадерови (сада Унилевер) „Санлајт” сапуни, и амерички Палмолајв бренд.[9] Од око 1870, палмино уље представља примарни извозни производ неких западноафричких земаља, као што су Гана и Нигерија, иако је тај статус преузео какао у 1880. са увођењем колонијалних европских плантажа.[10][11]

Композиција[уреди | уреди извор]

Лево, црвенкасто палмино уље направљено од пулпе плода уљане палме. Десно, бистро уље палмине коштице

Масне киселине[уреди | уреди извор]

Детаљније: Масна киселина

Палмино уље је, као и све масти, састављено од масних киселина, естерификованих глицеролом. Палмино уље има посебно високу концентрацију засићених масти, тачније засићене масне киселине са 16 угљеника, палмитинске киселине, којој даје име. Мононезасићена олеинска киселина је такође знатан састојак палминог уља. Нерафинисано палмино уље је значајан извор токотриенола, дела породице витамина Е.[12][13]

Приближна концентрација естерификованих масних киселина у палмином уљу је:[14]

Садржај масних киселина у палмином уљу (присутан у облику естара триглицерида) ‍‍
Миристинска, C14
  
10 1,0%
Палмитинска, C16
  
435 43,5%
Стеаринска, C18
  
430 4,3%
Олеинска, C18:1
  
366 36,6%
Линолеинска, C18:2
  
91 9,1%
Друга/непознато
  
550 5,5%
црно: засићено, сиво: мононезасићено, плаво: полинезасићено

Каротени[уреди | уреди извор]

Уље црвене палме богато је каротенима, као што су алфа-каротен, бета-каротен и ликопен, који му дају карактеристичну тамноцрвену боју.[13][15] Међутим, палмино уље које је пречишћено, избељено и дезодорирано из сировог палминог уља (звано „РБД палмино уље“), оно не садржи каротене.[16]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Reeves, James B.; Weihrauch, John L. (1979). Composition of foods: fats and oils. Agriculture handbook 8-4. Consumer and Food Economics Institute. Washington, D.C.: U.S. Dept. of Agriculture, Science and Education Administration. стр. 4. OCLC 5301713. 
  2. ^ Poku, Kwasi (2002). „Origin of oil palm”. Small-Scale Palm Oil Processing in Africa. FAO Agricultural Services Bulletin 148. Food and Agriculture Organization. ISBN 978-92-5-104859-7. 
  3. ^ „Deforestation”. www.sustainablepalmoil.org. Архивирано из оригинала на датум 17. 8. 2016. Приступљено 2016-06-15. 
  4. ^ International Union for Conservation of Nature (IUCN). The IUCN Red List of Threatened Species; Pongo abelii. „Archived copy”. Црвена листа угрожених врста IUCN. IUCN. Архивирано из оригинала на датум 18. 11. 2016. Приступљено 2012-11-10. . Accessed: 2016-04-22
  5. ^ Natasha Gilbert (4. 7. 2012). „Palm-oil boom raises conservation concerns: Industry urged towards sustainable farming practices as rising demand drives deforestation”. Nature. 487 (7405): 14—15. PMID 22763524. doi:10.1038/487014aСлободан приступ. 
  6. ^ „Да ли је палмино уље штетно”. 
  7. ^ Kiple, Kenneth F.; Conee Ornelas, Kriemhild, ур. (2000). The Cambridge World History of Food. Cambridge University Press. ISBN 978-0521402163. Архивирано из оригинала на датум 20. 10. 2012. Приступљено 30. 8. 2012. 
  8. ^ „British Colonial Policies and the Oil Palm Industry in the Niger Delta Region of Nigeria, 1900–1960.” (PDF). African Study Monographs. 21 (1): 19—33. 2000. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 16. 1. 2013. 
  9. ^ Bellis, Mary. „The History of Soaps and Detergents”. About.com. »In 1864, Caleb Johnson founded a soap company called B.J. Johnson Soap Co., in Milwaukee. In 1898, this company introduced a soap made of palm and olive oils called Palmolive.« 
  10. ^ antislavery.org (PDF). 
  11. ^ Commercial Agriculture, the Slave Trade and Slavery in Atlantic Africa ISBN 978-1-847-01075-9 p. 22
  12. ^ Ahsan H, Ahad A, Siddiqui WA (2015). „A review of characterization of tocotrienols from plant oils and foods”. J Chem Biol. 8 (2): 45—59. PMC 4392014Слободан приступ. PMID 25870713. doi:10.1007/s12154-014-0127-8. 
  13. ^ а б Oi-Ming Lai; Chin-Ping Tan; Casimir C. Akoh, ур. (2015). Palm Oil: Production, Processing, Characterization, and Uses. Elsevier. стр. 471, Chap. 16. ISBN 978-0128043462. 
  14. ^ „Oil, vegetable, palm per 100 g; Fats and fatty acids”. Conde Nast for the USDA National Nutrient Database, Release SR-21. 2014. Архивирано из оригинала на датум 28. 10. 2016. Приступљено 28. 10. 2016. 
  15. ^ Ng, M. H.; Choo, Y. M. (2016). „Improved Method for the Qualitative Analyses of Palm Oil Carotenes Using UPLC”. Journal of Chromatographic Science. 54 (4): 633—638. PMC 4885407Слободан приступ. PMID 26941414. doi:10.1093/chromsci/bmv241. 
  16. ^ „Investment in Technology”. PT. Asianagro Agungjaya. Архивирано из оригинала на датум 17. 12. 2007. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]