Палмино уље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Комад палминог уља који има светлију боју као последицу кувања

Палмино уље је природно црвенкасте боје због високог бета-каротенског садржаја.[1] То не треба мешати са уљем палминог језгра изведеног из језгра истог воћа,[2] или кокосовог уља добијеног од језгра кокосовое палме Cocos nucifera. Разликују се у боји (сировом уљу из палминог језгра недостаје Каротеноид и није црвено), и у садржају засићених масти: палмино мезокарпа уље садржи 41% засићених, док уље палминог језгра и кокосово уље садрже 81% и 86% засићених масти, респективно.

Уз кокосово уље, палмино уље је једно од ретких високо засићених биљнних масти које су получврсте на собној температури.

Палмино уље је чест састојак за кување у тропским појасом Африке , југоисточне Азије и деловима Бразила . Њена употреба у комерцијалном прехрамбеној индустрији у другим деловима света је распрострањена због ниже цене и стабилности висок оксидативног ( засићења ) од рафинисаног производа када се користи за пржење.

Употреба палминог уља у прехрамбеним производима је привукло забринутост активистичких група за заштиту околине; висок принос уља од дрвећа је охрабрио и шири култивацију, што је довело до чишћења шума у деловима Индонезије и Малезије да би се направио простор за монокултуру уља палме. То је довело до губитка значајних површина које су природно станиште орангутана, од којих су обе врсте угрожене; једна врста посебно, (eng.Sumatran orangutan), је наведена као критично угрожена. У 2004. години, индустриска група под називом Округли сто о одрживом палмином уљу је формирана да ради са индустријом уља зарад решавања ових проблема.Поред тога, 1992. године, као одговор на забринутост за крчење шума Влада Малезије обавезала се да ограничи ширење плантажа палминог уља задржавањем најмање пола земље нације под шумским покривачем.

Историја[уреди]

Процељује се да употреба палминог уља траје 5000 година; у касним 1800, археолози су открили супстанцу за коју су закључили је првобитно палмино уље у гробници у Abydos која датира 3.000 године пре нове ере. Верује се да су се арапски трговци донели палмино уље у Египат. Неки тврде да није могуће да су арапски трговци донели палмино уље у древни Египат, јер се Арапи нису насели у Африци до 8. века. Вероватније је да је палмино уље донето у древни Египт (Кемет) од досељеника који су мигрирали из других крајева афричког континента.

Палмино уље од E. guineensiss је одавно поѕнато у Западу и централним Афричким земаља, и увелико се користи као јестиво уље . Европски трговци тргују са Западном Африком и повремено су куповали палмино уље за употребу као јестиво уље у Европи.

Палмино уље је постало веома тражена роба од стране британских трговаца, које се користило као индустријско мазиво за машине за време британское индустријске револуције.

Палмино уље представљао је основу за производњу сапуна, као што су Lever Brothers'(сада Unilever) "Sunlight" сапуна, и америчког Palmolive бренда.

Од око 1870, палмино уље представља примарни извоз неких западноафричких земаља, као што су Гана и Нигерија , иако је то преузима какао у 1880.

Референце[уреди]

  1. Reeves, James B.; Weihrauch, John L.; Consumer and Food Economics Institute (1979). Composition of foods: fats and oils. Agriculture handbook 8-4. Washington, D.C.: U.S. Dept. of Agriculture, Science and Education Administration. стр. 4. OCLC 5301713. 
  2. Poku, Kwasi (2002). „Origin of oil palm”. Small-Scale Palm Oil Processing in Africa. FAO Agricultural Services Bulletin 148. Food and Agriculture Organization. ISBN 92-5-104859-2. 

Спољашње везе[уреди]