Гијасудин Мансур Даштаки

Гијасудин Мансур Даштаки
Лични подаци
Пуно име	Гијасудин Мансур ибн Садрудин Мухамед Хусеини Даштаки Ширази – Гијасул-хукама
Датум рођења	1462
Место рођења	Шираз, Иран
Датум смрти	1534

Гијасудин Мансур ибн Садрудин Мухамед Хусеини Даштаки Ширази – Гијасул-хукама ( 1462—око 1534) рођен је у Ширазу, где је његов отац Садрудин Мухамед утемељио грандиозну традиционалну школу Мансурију. Иако је биљантно познавао разне науке из свог времена – од јуриспруденције, егзегезе и других исламских традиционалних наука, преко математике, медицине, астрономије и разних дисциплина природних и емпиријских наука, па све до филозофије и осталих рационалних оквира мисаоности – млади Гијасудин је стекао славу бавећи се филозофијом.

Гијасудинов значај у шираској школи треба посматрати из два аспекта.

Први аспект је повезан са његовим научно-интелектуалним доприносом развоју ове школе. Овај славни филозоф XVI века установио је бројне стручне термине који раније нису били употребљавани. Такође, он је у оквиру разних филозофских питања детаљно показао како је могуће сјединити строге демонстративне методе исламских перипатетичких филозофа и познату Сухравардијеву илуминативну методу стицања знања. Све ово припремило је услове за фундаментални преокрет у исламској филозофији према којем је егзистенција поистевечена с истинском бити сваког постојања. Истина, треба напоменути да су ове идеје у Гијасудиновој филозофији тешко уочљиве због недостатка логичке хармоније и уређености његових расправа, те да су оне своју систематску функционалност стекле тек у делима Мула Садре Ширазија.

Други аспрект значаја Гијасудина Даштакија повезан је са његовим друштвенополитичким активностима. Породица Даштаки је благовремено преузела средишњу улогу у научним превирањима у ондашњој власти. То потврђује и чињеница да је Гијасудин Мансур у Исфахану две године боравио у палати сафавидског краља Тахмаспа (владао од 1523. до 1576) јер је у том периоду надзирао реконструкцију чувене опсерваторије у граду Марага. То је наравно резултирало и истицањем шираске школе. Ова појава није годила централној власти сафавидске династије која је Исфахан одредила за престоницу своје породичне династије. Стога, након што су обзнањене неке научне несугласице између Гијасудина Даштакија и тада веома славног исламског јуристе Мухакика Каракија (умро 1534), краљ Тахмасп је искористио ту прилику како би, на штету Гијасудина, конфликт прогласио политичким и самим тим знатно умањио друштвени утицај породице Даштаки. Ова одлука краља Тахмаспа оставила је неизбрисив траг на умањење друштвеног значаја шираске школе, али не и њеног научног просперитета. Гијасудин је по повратку у Шираз наставио своја научна истраживања и интелектуалне делатности. Иако се после његове смрти већина припадника ове школе одселила у друге градове, а нарочито у престоницу Исфахан, они су ипак у својим списима чували грандиозну баштину која је негована пуна три столећа.

Дела

Када говоримо о његовим математичким делима, морамо издвојити књигу ал-Кифаја фи ал-хисаб [Адекватна аритметика] коју је на арапском језику написао у шест поглавља. Основе и карактеристике сабирања, одузимања, множења и дељења, математички фундаменти разломака, квадратних коренова и површина, и најзад разрешавање нејасноћа у алгебри – представљају теме поменутих поглавља.

Осим тога, своје иновативне теорије повезане са Алмагестом Гијасудин је сакупио и објавио у оквиру новог зборника. Гијасудин је подржавао теолошко усмерење филозофских идеја Џелалудина Даванија. Стога, покушавао је да укаже на недостатке те методе и да оснажи рационални приступ као исправну алтернативу. С тим у вези, важно је истаћи да је он написао нови коментар на Сухравардијево грандиозно дело Хајакил ан-нур како би преусмерио пажњу са претходног Даванијевог коментара који је, између осталог, био исписан у духу теолошке методологије.